ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
– ГВОЗДЕНИ БИСЕР –
После 100 и после 15 година
У срцима...
14. Сећање
Игром светлости, поново над Моравом
СТАРИ ГВОЗДЕНИ МОСТ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ (1899–1999)
– Лукови моста са средњим стубом, ТУМБАСОМ –
Стари гвоздени мост – и после 20 година у срцу Трстеничана
И даље чека донације и искупљење душе оних који су га уништили (који још увек имају све његове инжењерске конструкције и планове!), чека и на помоћ бројних Трстеничана у дијаспори... Ако су га Трстеничани народним кулуком градили, новцем Краљевине Србије и среским наметом и изградили, онда би то могло и да се понови, по трећи пут. Садашњи гвоздени мост, пренети и поставити на тако тражену локацију деценијама, Велика Дренова-Стопања уз изградњу новог Ауто-пута, па коначно директно и трајно спојити најкраћим путем Левач и Жупу, две најродније и најплодоносније регије Шумадије. Како кажу стари: „једним ударцем-убити две муве“. Велики новци и средства су потребни за тај огроман подухват. Но, на највећем звону цркве Свете Тројице у Трстенику, које је изливено 1924. године у Суботици, а постављено 1926. године на Васкрс, неким будућим поколењима, записано је: ...свом отачеству грађани трстенички! Требамо и ми нешто оставити свом отачеству...
Април 30. година 1999. – дан када је уништен драгуљ Трстеничана, ПАМТИМО
После пуних 19 година, Трстеничани са несмањеном тугом и болом у срцу, сећају „живе ране“ коју су му нанеле ракете НАТО злочинаца, када су потпуно уништиле Стари гвоздени мост на Западној Морави. Тај мост је био понос и симбол младости, љубави и вере у будућност, јер је својим дугим светло-плавим луковима, као крилима, сакупљао и грлио заљубљене парове, скривајући их од погледа пролазника, пријатеља и родбине. Али баш на свој 100-ти рођендан, светски моћници запада, сломили су два светла крила мислећи да ће тиме уништити и младост и гордост једног малог градића. Међутим преварили су се, сломили су крила, али остало је срце Старог гвозденог моста-његов стуб Тумбас. Он је и данас понос и дика малог Трстеника, а све више је и место изнад кога заљубљени парови, пољупцем започињу своју прву љубав. То место им никада, нико неће одузети;
– Погледајте филм у режији Милана Милетића, тада уредника РТВ Трстеник, из новембра 1999. године, под називом „Цео век над Тумбасом“, са преводом на енглески - (кликни на слику лево).
– Све филмове о трстеничком мосту можете видети пратећи линк: Стари гвоздени мост.
ГВОЗДЕНИ ТРСТЕНИЧАНИН (1899 - 1999), после 18 година
ГВОЗДЕНИ ТРСТЕНИЧАНИН (1899 - 1999). Протекло је 18 година од како су ракете политичког отпада Запада и злоћудног NATO-а, уништиле симбол трстеничког задужбинарства и градске дике. Са Старим гвозденим мостом на Морави, угасила су се и два млада живота наших суграђана; сећамо се, памтимо. И овог 30. априла 2017. у 14 сати, Трстеничани ће прошетати до Тумбаса, који је носио на својим раменима Стари гвоздени мост кога више нема. Његова камена „старина“ Тумбас и даље пркоси на сред Мораве њеним великим водама, као што је пркосио минама октобра 1915. и ракетама из 1999. године. Гледамо га с' поносом и после рекордног мајског нивоа Западне Мораве из 2014. (ниво од 5.4 м изнад нормале) и задњих поплава, марта 2016. године. Не заборављамо... – Погледајте филмове у ТС-Видео5 и ТС-Ремикс5;
ГВОЗДЕНИ ТРСТЕНИЧАНИН (1899 - 1999), после 17 година
Протекло је 17 година од како су ракете NATO-а уништиле душу трстеничког задужбинарства и градског симбола. Са Старим гвозденим мостом на Морави, угасила су се и два млада живота наших суграђана; сећамо се, памтимо. И овог 30. априла 2016. у 14:10 сати, Трстеничани ће прошетати до Тумбаса, који је носио на својим раменима Стари гвоздени мост кога више нема, али камена „старина“ и даље пркоси на сред Мораве њеним великим водама, као што је пркосио минама октобра 1915. и ракетама из 1999. године. Гледамо га с' поносом и после рекордног мајског нивоа Западне Мораве из 2014. и задњих поплава, марта 2016. године. Не заборавимо.
И овог 30. априла, као и 17 пута до сада, они најпозванији су ту крај свог Тумбаса. Најближа родбина погинулих у ракетирању Старог гвозденог моста, рањени и повређени од разнетих гелера и остатака моста, они који су помагали повређенима и носили их, они које су детонације бацале по асфалту, њихови Трстеничани. Тачно у 14:10, положили су цвеће и упалили свеће на хумке погинулих, борци ратници евоцирали успомене о изношењу тела настрадалих, рањени који су трчали у помоћ другим повређенима; млади причају још млађима који нису никада прелазили Старим гвозденим мостом на другу обалу, како је било, како је изгледао, како је сијао бледом плавичастом бојом у пролећном зеленилу. А руине старих кућа, камене коцке старине Тумбаса, стара топола од преко 120 година преко реке, подсећају на прошлост и опомињу... – Погледајте филмове у ТС-Видео5 и ТС-Ремикс5;
ГВОЗДЕНИ ТРСТЕНИЧАНИН (1899 - 1999), после 16 година
Протекло је 16 година од како су НАТО ракете уништиле симбол трстеничког задужбинарства и понос нашег града! Са Старим гвозденим мостом на Морави, угасила су се и два млада живота наших суграђана, убијени су: Надежда М Петричковић (1954.) и Дејан Љ Ђорђевић (1959.); сећамо се и памтимо их. И овог 30. априла, у 14 сати и 10 минута, Трстеничани су прошетали до старог Тумбаса. Гвозденог моста више нема, али камена „старина“ и даље стоји на сред Мораве пркосећи њеним великим водама, као што је пркосила и минирању 1915. године и ракетама 1999. године. Гледамо га с' поносом, јер одолева свему па и прошлогодишњем рекордном мајском нивоу Западне Мораве.
НА КРИЛИМА ЧЕЛИЧНОГ АНЂЕЛА...
Тог 1. маја 1999. године, у 13 сати и 50 минута, поново су дошле небеске звери, да као лешинари докрајче остатке „трстеничког челичног анђела“. Два витка плава крила сломљена, спаљена, искидана, нису више била раширена над својом реком. Нису правила сенку и брижљиво чувала свој камени стуб, као што мајка свија своје чедо у крило. Лежала су непомично испод свог стуба-тумбаса у води, која као да је нежно и брижно испирала својом водом гареж и паљевину са њих, просто желећи да им ублажи бол. Истог трена, код бројних Трстеничана су се родила нова крила, крила бола и туге, у име многих поколења својих суграђана, да врате, кад-тад крила свом „челичном анђелу“. Та идеја не бледи ни после 16 година, напротив, све је јача. На многим друштвеним мрежама, уз много писама и чатовања, у небројаним мејловима које добијамо, на најпосећенијој страници (Стари мост), види се жеља, па и сета, како вратити крила „трстеничком челичном анђелу“? Много је идеја, маште, али и разума.
Донације и искупљење душе оних који су га уништили, помоћ свих Трстеничана у дијаспори, ако су га Трстеничани народним кулуком градили, новцем владе Краљевине Србије и среским наметом трстеничким и изградили, онда би то могло и да се понови, по трећи пут. А садашњи гвоздени мост, пренети и поставити на тако тражену локацију деценијама, Велика Дренова-Стопања и коначно директно и трајно спојити најкраћим путем Левач и Жупу, две најродније и најплодоносније регије Шумадије. Како кажу стари, „једним ударцем-убити две муве“. Али... Велики новци и средства су потребни за тај огроман подухват. Трстеник је само мизерно зрно песка у мору осиромашене и економски измучене Србије. Но, на највећем звону цркве Свете Тројице у Трстенику, које је изливено 1924. године у Суботици, а постављено 1926. године на Васкрс неким будућим поколењима, записано је: ...свом отачеству грађани трстенички – ми, за њих тада нека будућа поколења, читамо и дивимо се њиховим делима сада, градећи и обнављајући свој град данас. А ове наше речи и дела читаће и дивити се, за нас овог трена, нека будућа поколења кроз 20, 30, 50 или 100 година, која ће можда и успети да оживе и врате небеско светла крила „трстеничког челичног анђела“ и признају с' поносом себи и својој будућности светла образа: ...свом отачеству, грађани трстенички !
- Подаци
- Изградња
- Трагом записа
- Филм – Век над Тумбасом
- Сећања
- Почетна
Карактеристике старог гвозденог моста на Западној Морави
Стари челични друмски мост преко реке Западне Мораве у Трстенику, изграђен је давне 1899. године. Изградила га је бечка фирма „IG. GRIDL–WIEN“, средствима краљевине Србије и народним кулуком.
У то време био је једини стални прелаз преко реке на релацији од Сталаћа до Краљева.
Током Првог светског рата, био је порушен и то, минирањем од стране српске војске, октобра 1915. године. Поправљан је од 1922–1924. год, делом ратне одштете, а детаљно и генерално је реконструисан 1987. године.
Основне техничке карактеристике старог челичног моста су биле:
– Састојао се од две посебне решеткасте конструкције, имао је један носећи стуб у води (ТУМБАС-који је једини одолео свим ракетама NATO-а !).
– Укупна дужина моста је била: (2 х 61,18 м) = 122,36 метара; ширина је била 4,40 метра.
– Имао је две пешачке стазе ван коловоза ширине 1,50 метра.
– У мост је било уграђено око 200 тона челика.
Потпуно је уништен и разорен током NATO агресије, 30. априла, 1999. године у 14:10 сати и 1. маја, у 13:50 сати, у години када је требало, септембра месеца, да прослави СТО година постојања.
Петак, 30. април, 1999. године у 14 сати и 10 минута, прва ракета је погодила ослонац десног крила моста на његовом „тумбасу“. Захваљујући снимцима РТВ-Трстеник у прилици смо да вам прикажемо тренутке непосредно пре, за време и после ракетирања Старог гвозденог трстеничког моста на Западној Морави. Тих тренутака је последњи пут био над Моравом...
* Подаци преузети са леве металне плоче, која се данас налази на новом челичном мосту.
Авио поглед на стари трстенички мост
Технички подаци и део историје – СТАРОГ ГВОЗДЕНОГ МОСТА – на Западној Морави код Трстеника
Извођачи радова, потпис на плочи са десне стране новог гвозденог моста
Историја сталног гвозденог моста на Морави код Трстеника
28. јула, 1928. године у Трстенику,
Васа Анђелковић
На Морави код Трстеника превоз је вршен скелом и чамцима. Како је саобраћај увећан, држава је подигла дрвени мост. Тај дрвени мост скоро сваке године вода је кварила и саобраћај је по неколико месеци био прекинут...
На старом дрвеном мосту...
... Године 1898. у јесен о Митровдану Морава, тако званом митровском водом однесе цео мост. У то време бејах народни посланик и дођем на мисао да би требало подићи стални гвоздени мост.
На првој среској скупштини, да срез кулуком пренесе камен из попинског мајдана и да се држава умоли да подигне сталан мост. Среска скупштина усвоји мој предлог и донесе решење, да срез пренесе кулуком потребни камен. Замишљајући закључим, да ће бити мало, што ми само камен дајемо и да држава неће на то пристати. С тога сачекам окружну скупштину и пошто сам био окружни посланик, увијем се код својих другова Арсе Дреновца из Крушевца, Милана Кнежевића из Бруса, Новице Минића из Александровца, Алексе Купинића из Јасике, да ми помогну за тражење моје на скупштини, да скупштина дотира извесну суму новаца за подизање сталног моста на Морави. На мој предлог, који потпомогоше моји горњи другови, скупштина донесе одлуку, да даје 60.000 дин. за подизање тога моста...
... После овога одем ја у општину, и општинска власт, напише молбу Министру грађевине да крушевачки инжињери немају справе за то испитивање и да немају времена да они то израде, молимо Министра, да на трошак општине пошаље инжињера својег са справама и алатима, да се Морава буши. После неколико дана долази инспектор Поповић са једним инжињером, потребним радницима и алатима. Радили су 6 недеља, и снимише Мораву до испод моста....
За то време док су они радили, промени се влада и дође за председника владе Г. Владан Ђорђевић, а за Министра Грађевине Г. Јован. Са пролећа 1898. год. ја одем у Београд код началника Г. Чађевића и упитам га, је ли наредио, да се изради план за предрачун за наш мост. Г. Чађевић рече да је то све пропало. Да је он унео у буџет 200.000 дин, за подизање тога моста, и да је Г. Министар то избацио...
... У депутацију узеше и аркимандрита манастира, Љубостиње Г. Венијамина, да нам депутација свечаније изгледа Одемо Министру у Београд Г. Атанацковићу, али Г. Министар остаје при своме и рече: ...Оћу, подигнућу мост на Морави код Трстеника, али прво имам да подигнем у Сталаћу, на Расини код Крушевца, на Ибру код Краљева, на Морави код Чачка и тако ређа, наш мост је био 18. на реду.
... Ускоро долази сазив скупштине у Нишу: Краљ отвори скупштину и у свити Краљевој видим генерала Белимарковића.
Генерал Белимарковић
Сутра одем у парк пред двор, да се распитом где станује Г. Белимарковић, те да га упитам, да ли је.што радио за наш мост, као што ми је обећао. У парку нађох Генерала Белимарковића у владику Никанора, са којим сам се познавао, јер је срез Трстенички био у његовој епархији и он обилазећи епархију, долазио је мојој кући. Приђем њима и поздравим се: мало затим на дворској капији пред парком Краљ Александар у цивином оделу излази из двора, а за њим један мајор ађутант, Кроз парк виде владику Никанора и Генерала Белимарковића, сврати се код њих После уобичајеног поздрава, генерал ме представи Краљу: „Васа Анђелковић посланик за срез Трстенички“. Краљ ми се обрати: А Ви сте Васа Анђелковић. Па шта мислите, хоћете, ли да Вам се да сталан мост на Морави код Трстеника?
Краљ Александар Обреновић
Ја тада разложим Краљу важност тога моста за Трстеник и околину, Левач и Гружу. Краљ рече: „Нећемо сада моћи у овој години према буџетским средствима“. На то ја рекох Краљу: Срез даје камен, округ 100.000 дин. У овој се години не може почети радови, но да се у начелу реши подизање тога моста и да се израде, планови и предрачун, па да се изда лицитацијом за рад у другој години. Свака грађевина, а нарочито већа, кад је дужи рок за израду предузимачи то примају јефтиније што има времена да се спреми зарад, јер и сам се.бавим предузимачким пословима, па ми је то познато. Краљ рече: „Усвајам твоје разлоге и направићемо тај мост“. Ја се дубоко захвалих Краљу и заблагодарим му...
... После свега овога рада, Министар Грађевине унео је у буџет за све мостове у земљи 750.000 дин. а за сталан мост на Морави код Трстеника по тражењу Трстеничког посланика Васе Анђелковића, засебно 200.000 динара. Кад ово видех, одох Министру и кажем му како он оће на крају крајева_да проигра Краљеву реч, зашто ставља одвојено 200.000 дин. да је то но тражењу моме и да за овај овакав рад идем, да се жалим Краљу. После дужег објашњења Мпнистар нареди, да се избрише по тражењу моме, а 200.000 дин. засебно да остане за овај мост и јз на то пристадох. Кад је буџст у скупштини гласан, ја сам страховао да ће за ову одвојеност за овај један мост 200.000 динара и да опозиција не прави ларму. Међутим буџет се прими, како је поднешен...
... Са пролећа 1899 год. Министар грађевине био је промењен, и на његово место дошао је Димитрије Стојановић, дугогодишњи директор Државне жељезнице. Одем код њега и замолим га, да грађење овог моста изда лицитацијом, он ми рече: Ја свега 750.000 дин. имам за све мостове у земљи шта ћy дићу пре...?
... Посланик Васа Анђелковић каже, да је за његов мост на, Морави код Трстеника, у буџету засебна позиција 200.000 динара. Чађевић му на то објасни, да је то по буџету тачно тако. Чађевић оде и Министар Г. Стојановић рече ми: шта Ви тражите од мене? Ја му рекох, да грађевину изда лицитацијом. На то Г. Стојановић рече ми: кзд си могао ово овако: да израдиш, немој да ме молиш, него кажи Господине Министре заповедам Вам, да ми сазидате мост. Ја му тада одговорих да извинете, никако ја не могу да заповедим Министрима, но само да их молим, па зато Вас молим, издајте лицитацијом ову грађевину.
Министар ми одговори: ...Овога лета биће Ваш мост готов... и заиста тога лета 1899. године мост је сазидан, тако смо дошли до сталног гвозденог моста и саобраћаја са Левчом, Гружом и Темнићем.
Протекло је много вода од тада...
* Из оригиналне преписке Васе Анђелковића, народног посланика и највећег задужбинара Трстеника.
Задужбинар прошлости и будућности
Василије–Васа Анђелковић, (1843–1930)
Трагом записа и архива...
После Првог светског рата, у склопу ратне одштете, Аустрија је послала своју грађевинску фирму у Трстеник, како би подигла десно крило гвозденог моста, који је миниран у јесен давне 1915. год. Приликом извођења радова почетком 1922. год. један млади живот се угасио утопивши се у хладној Морави при паду у воду. Сахрањен је на гробљу у Трстенику.
Трагом догађаја, захваљујући свесрдној помоћи стручног особља архива Трстеник дошли смо до података:
Архив Трстеник,
Протокол умрлих за 1919–1928. год.
Црква Сошествија Св. Духа,
Страна 54. редни број 30:
Норберт Шиндлер, шлосер из Каустема (Немачка), неожењен, стар 19 година,
Погинуо 16. фебруара, (по новом календару 1. марта) 1922. године, поподне;
Становао у Бечу,
Опевао га свештеник Николај Серафимовић,
Тело пронађено 20. марта, (по новом календару 2. априла) 1922. године, истог дана сахрањен.
* Велику захвалност дугујемо запосленима у Историјском архиву града, као и проф. Јелени М Шпирић, на помоћи коју су нам пружили у прикупљању података.
** Трагом ових записа, покушали смо да на Старом трстеничком гробљу, нађемо место где је сахрањен несрећни младић, али не постоје писани подаци о гробном месту. Постоји само претпоставка, по причи и казивању старих Трстеничана, где је сахрањен покојни Норберт. Ту плочу, која је заштићена од прекопавања и дограђивања смо пронашли, захваљујући госпођи Миланки, која ради дуго на Старом трстеничком гробљу, па јој се овом приликом захваљујемо.
Да ли овде почива несрећни младић шлосер, Норберт Шиндлер?
Цео век над Тумбасом...
Трстенички, надахнуто и професионално, представили су комплетну историју старог гвозденог моста у свом документарном филму, који је уврштен у десет најбољих документарних филмова са ових простора и налази се у архиви европске документарне баштине у Паризу. Захваљујући љубазности аутора, Милана Милетића и комплетне екипе, можете погледати овај изузетан филм за све Трстеничане, у трајању од 19:55 минута.
Због дужине филма, сачекајте који тренутак док се покрене репродукција...!
...Стари гвоздени мост над Моравом рушен је током првог Великог рата, а срушен је у НАТО бомбардовању. После пробоја Солунског фронта, Трстеник ће ослободити српска војска октобра 1918. год. Тај дан биће поборављен из памћења народа чаршијског. Славићемо један други октобарски дан када су калдрмом протутњали црвеноармејци и ударане црногорске бригаде... Милан Милетић, новинар–писац.
...Симболи Чаршије били су црква, стари занатски центар и гвоздени мост на Морави. Стари занатски центар уништили су комунисти, стари гвоздени мост на Морави НАТО авијација. Остала нам је само црква
Св. Тројице. Доказ да Бог чува Србе... Милан Милетић, новинар–писац.
Погледајте још коментара о трстеничкој чаршији, у некада популарном јавном гласилу града:
– ТРИБИНА–Број 707, страна 8 и 9... Прочитај ! (.pdf формат–1,2 MB)
На данашњи дан пре дванаест година...
Данас 30. априла 2011. године у парку крај Мораве, одржан је помен и опело погинулима на старом мосту
30. априла, 1999. године, као и свим жртвама и борцима овога краја који су изгубили своје животе у НАТО агресији на нашу земљу.
Тачно у 14:10 сати, када је експолдирала прва ракета пре дванаест година, почео је тужан помен. Све бледи па и сећања на тај дан; врло мало грађана је дошло да се бар на тренутак сети прошлости и поклони сенима несталих и једином сведоку експлозија, остарелом Тумбасу, који сада на плећима носи неки други челик...
...Нема речи, нема стиха
да опише страдалника,
чамац Моравац не може проћи
душа рибарска оста у самоћи... Александар Мутавџић, новинар-писац.
За оне који немају флеш плејер, ево wmv варијанте видеа; ...Погледај
Виолета Рајичић
„Стари мост“ – Друга награда
На данашњи дан тридесетог априла,
нашем челичном анђелу сломише крила.
Авиони су га у мутну воду оборили,
али да га заборавимо нису успели.
Морава је свога друга у загрљај примила,
својим таласима загрлила.
Њене обале некада је спајао са два лука,
а нестао у трену без патње и мука.
Заплакала је Морава, заплакала је обала,
снови младих људи у трену су нестали.
Нашег челичног анђела нема више,
његова рањена душа, више не дише...
Старог зеленог моста нема више,
али његова душа у дубинама дише.
Марија Вуксановић
„Легенда о старом мосту“ – Прва награда
Жубори немирна Морава,
над реком врба гране савила.
Причају приче о старом мосту,
који је срушен када сам се ја родила.
Био је то леп мост, причао ми је деда,
изграђен је још у времена давна.
Борио се против многих бујица,
преживео је ратовања славна.
Али 1999. године када ја постадох,
овога света гост,
долетеше разорне бомбе и срушише
стари, добри мост.
Остатке моста данас вода крије,
легенда о њему живеће без краја.
Над реком опет слободна јутра свићу,
а две зелене обале нови мост спаја.