Сећања не бледе

...напросто сама извиру, гледајући бледе и заборављене фотографије из трстеничких прошлих времена. Кренули смо у посете код најстаријих наших суграђана, пратећи догађај на пожутелој фотографији. Били смо више него изненађени када смо чули њихове приче и оживели сећања...

Три различита места, три саговорника, сваки преко 80 година. А памћења, као да је јуче било, поготову о ликовима са слике. Препознавања, присећање, радост, помало и сета, али и по која суза... У једном се сви слажу, да су то била права добра трстеничка времена пред Други светски рат. Неки су били клинци, неки плави девојчурци од 12-13 година, а и данас у позним годинама, исте, искрене и гостопримљиве очи, радосне што причамо са њима...

Фотографија

...је настала код пивнице Миладина Ристића „Пролеће“, у парку, освештава се вода за Богојављење... Сви се радујемо јер препознајемо иза учесника кућу, која је данас без крова, последица ракетирања Старог гвозденог моста 1999. године, априла месеца. У даљим тумачењима наши саговорници препознали су неке Трстеничане.

Наш главни саговорник, госпођа Зага, која је закорачила у 87. годину, препознала је свога оца Николу Хинића, девера Драгог Пантовића и најпознатијег виолинисту који је свирао у трстеничким двориштима и кафанама, Душка Вујичића. Једино се мало двоумила око Мишка Милуновића, али су то дете са слике препознали његови другари, са популарног фудбалског игралишта, Радивоје Павловић (већ у 78-ој години) и из школских дана, М. Деспотовић (пуне 82. године).

Обновљено

После више од 65 година, спонтано и надахнуто, Трстеничане је фотографија „пробудила из дугогодишњег заборава“, кренули су да обнове и заживе заборављен и после рата забрањен, црквени и народни обичај, када се цео град окупљао поред Старог гвозденог моста, говорећи једни другима: „Христос се јави.“.

Тада се по освештењу речне воде и Часног крста, ишло на обалу испд Тумбаса, да се види који ће најодважнији Трстеничанин, скоком са самог моста у ледену Мораву, први доћи до Часног крста. Не памти се да је ико од њих икада зарадио прехладу па чак ни кијавицу. Тако је било и ових јануарских дана 2014. године, када је 19 најодважнијих Трстеничана запливало својом Западном Моравом после много, много протеклих, снежних моравских вода...

Некада давно

Јануара 1939/40. на Богојављење, у парку поред Старог гвозденог моста, освештавала се вода и Часни крст. Вода се доносила у бурадима, из којих се касније делила становништву, а из бакрача на столу се просипала у реку, пред пуштање крста у ледену Западну Мораву.

Освештење

Јануара 19-ог, 2014. године на Богојављење, сада на Градској плажим, после више деценија обновљено је освештење Богојављенске водице. Свечану литургију вршио је старешина храма Свете Тројице у Трстенику, Марјан Вујовић са протојерејима и ђаконом.

Без икаквих најава и обавештења, крај реке на плажи се окупио, можемо слободно рећи „Трстеник у малом“. Око 200 Трстеничана је присуствовало овом за град, историјском догађају. У „чаршији“, како се одувек називала, без обзира колика била, добра вест се прочује за тили час. Од оних најстаријих до најмалађих, без обзира да ли је неко верник или не, свима је срце куцало јаче.

Записано

Овога пута није било тешко забележити догађај. У времену електронике и дигиталних технологија, HD камере, мобилни телефони, дигитални фото апарати са „вишком“ пиксела, бележили су сваки детаљ. Свако је желео да има своју успомену на догађај дана у Трстенику. Али пре свих, професионалци су као и увек, својом сигурном руком „записали“ сваки детаљ, који ће сигурно требати будућим поколења.

Са осмехом на лицу, иако је Западна Морава имала тада само 7 °Ц, наши суграђани, пливачи од 14 до 76 година од великог нестрпљења да запливају, ушли су у воду много пре пуштања крста и препливали далеко више од 33 метра.

Задужбина

Радови на изградњи храма почели су, по свој прилици, у лето 1898. године, пошто је архитекта Живановић са својим колегама из Министарства грађевина и са представницима Епархије нишке, уз учешће среског начелника, Атанасија Поповића и месних власти, тачно одредио коте основе цркве и звоника...

Знајући за поплаву која је 1897. године оштетила стару цркву, архитекта је пројектовао висок сокл и уздигнут под цркве изнад нивоа градског тла. По димензијама ова је црква пројектована за неколико стотина верника, што чини ово здање монументалним.

Архитекта Душан Живановић је рођен у Сенти 1853. године. Радио је у Министарству грађевина од 1887. године до свог пензионисања као инспектор архитектонског одељења. Умро је 12. јануара 1937. године, после остварених многих својих пројеката.

Изградња

Мада је Министарство грађевина имало низ типских пројеката православних цркава, архитекта Живановић је из дубоког пијетета према Трстенику и храму Свете Тројице, у чијој се близини налази Љубостиња-маузолеј кнегиње Милице и монахиње Јефимије, израдио пројекат репрезентативног храма са високом ханзеатском кампанилом (звоником), на коме је предвидео уградњу часовника који мери проток времена, док звона оглашавају доба молитве и смртни час својих парохијана.

Храм Свете Тројице у Трстенику је један од највећих у централној Србији, са највишим звоником, (висина звоника са крстом је тачно 33 метра).

Отечество

Када су скинуте скеле и црква заблистала у пуном сјају, одушевљени грађани и изненађени путници намерници су застајали да се диве прекрасном храму Свете Тројице који као да је лебдео над ниским варошким крововима од ћерамиде...

...Планове ове цркве и звоника у десет комада поклањам цркви нашој, као и предрачуне за грађу. Грађа цркве кошта по окончаним рачунима, динара 69.731,16; Грађа звоника 19.875,80 динара. Ја бих желео да црква наша ове планове сачува јер су овакви планови једна драгоценост. По тражењу Министарства, ове сам планове једном слао за израду планова за цркву у Скопљу. У Трстенику 16. априла 1909. године. С поштовањем, Василије Анђелковић.

* Коришћени подаци преузети из књиге: „Сто гидина храма Свете Тројице у Трстенику, (1900-2000)“.