Трстеничани насловна

КОБАСИЦЕ СА ТРСТЕНИЧКЕ КАЛДРМЕ

КОБАСИЦЕ СА ТРСТЕНИЧКЕ КАЛДРМЕ – После 13 година, прегледајући наше старе архиве, слажеш једно – а пронађеш нешто сасвим друго, овај пут вредно и „баш укусно“. Како су некада наши стари када се „пастрмило“, припремали месо за сушење и димљење. Остало нам је у сећању док смо као клинци облетали око стола са кобасицама, чварцима и кавурмом. Кобасице су се до душе правиле после 2-3 дана од пристиглих чварака, али су се одмах за најмлађе стављали у врућ тигањ да се прже. Цврчале су и мирисале дуго низ скоро сваки сокак у трстеничкој чаршији. Када неко пастрми у улици, пола комшија је на даћама и на „грејаној ракији“, шприцерима, на кафи тазовачи, мочи од прженог свињског врата, или на врућем киселом купусу са пројом. Није баш за оне са повишеним холестеролом и крвним притиском, али је много помагало болесним и онемоћалим комшијама. Све се то радило за столом поред казана, где се топила маст и упржавала кавурма, од које је ветар носио улицом мирис бибера и најјачег зачина – најквирца без кога, кавурма није била кавурма...!

КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ

Спортски центар Трстеник И Општина Трстеник у сарадњи са Народним универзитетом, организује „Зимску чаролију“ у Трстенику: КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ! На Омладинском тргу, отварамо клизалиште и позивамо све генерације да закораче на лед и подсете се (и подмладе), на 2012/13. годину када је на истом том месту запарала лед прва клизаљка (некада се звала „сличуга“). Доласком, клизаћемо сви за Јовану, и својим хуманим прилогом помоћи јој до оздрављења. Будимо својим срцем, бар тренутак уз њу. Као и пре, када су се на истом месту догодиле прве љубави, упућени први стидљиви погледи младалачкој симпатији, тада су најватреније заиграла младалачка срца. С портала Трстеничани, бележили смо те тренутке пре више од 10 година, (клизај са Тином Тарнер), а данас имамо жељу да се оствари што већи број нових „заљубишка“ и љубавних уздаха. Клизалиште је почело са радом 29.децембра 2025. године уз осмехе и радост најмлађих, (са првим хуманитарним прилозима за Јовану) и тај дан је клизање бесплатно, а након тога радиће сваког дана од 10 до 22 часа. Старе репортаже са клизалишта, погледај овде. Трстеник, децембар 2025. године.

МОРАВСКИ КОРИДОР Е-761 – радови код Трстеника

На левој и десној обали Западне Мораве одавно већ теку радови на обалоутврдама, дренажи бедема и шеталишта од Гвозденог моста до Бетонског моста. Бројни радници и машине су већ отишли ка Ратини и Краљеву, а овде у Трстенику смо поново срели један број старих познаника грађевинаца из Индије, Турске и Србије. Пратићемо радове у самом граду на обалама Западне Мораве и Љубостињске реке, а подсетићемо се и како су почела снимања још 2019. године. Како је Моравски коридор изгледао пре ПЕТ година (НЕКАДА и САДА). Јединствен подсетник покретних слика, како су се стварала дружења, шале и пријатељства, која смо стекли са бројним мајсторима, возачима и инжењерима, али и са чарима Западне Мораве. За праве информације, фото и видео репортаже, будите и даље са нама. Са Трстеничанима сте на правом месту. – Плеј листа свих наших репортажа са Е-761. PREUZMI НАЈБОЉЕ РЕПОРТАЖЕ

ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник

ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник, је уметничко дело редовне професорке на Факултету савремених уметности у Београду, Ружице Бајић Синкевић; После пуних 20 година и урађеног првог мозаика из 2006. године, на једној страни степеништа у холу зграде општине, ево и другог мозаика наспрам старог. Сада чине једну комплетну целину. Професорка Ружица Бајић Синкевић ( наше горе лист), дипломирала је 2002. године на Факултету примењених уметности у Београду. На истом факултету магистрирала је 2006. године (први мозаик је био њен магистарски рад), када је стекла звање магистра уметности из области зидног сликарства. Запослена је на Факултету савремених уметности у звању редовног професора. Ужа научна, односно уметничка област јој је: Цртање и сликање. Предмети: Анатомско цртање, Вечерњи акт, Мозаик. За више информација, о делу, изложбама и великом броју признања и награда које је добила, посетите линк; Трстеник, 20/21. децембар 2025. год.

ВАСИН ПЛАЦ – Риболов мрене и скобаља на Западној Морави: Ко зна - зна...

Трстеник-Србија: ВАСИН ПЛАЦ (после Партизаново игралиште), риболов мрене и скобаља на десној обали Западне Мораве. Одвајкада су риболовци из Трстеника ловили рибу (и то крупну-сома, шарана, белуна и клена), најпре код Васиног плаца. Па то место им је баш у центру града. Чак су и интернирани грађани у време I Светског рата, како је писао (1914-1918) Божа Маршићанин (бивши полицајац интерниран из Београда), у својим „Записима из збега“, ту на истом месту, ловили шаране на глисту. Ових дана је та обала препуна риболоваца из малтене пола Србије, а време је поста... Риба ради, дружења су права, са риболовачким причама, згодама и малерима, а ко зна - зна, улови крупне мрене и до 2 кг, као и зимског скобаља понајвише. Морава је то... Трстеник, 13/14. децембар 2025. год.

СНАГА ДОБРОТЕ – Коло српских сестара, обновљен рад...

СНАГА ДОБРОТЕ – Музејска збирка и Коло српских сестара Трстеник, уз несебичну помоћ Кола српских сестара из Крушевца, свечано су отворили изложбу фотографија и архивске грађе на 122. годишњицу (1903.) од првог помињања Кола српских сестара. Данас има oко 180 активних заједница под тим именом, које раде широм Србије, Македоније, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Канаде, Енглеске, САД, Француске... Ове године 4. децембра је уз свесрдну помоћ Кола српских сестара из Крушевца, обновљен рад Кола српских сестара Трстеника. На изложби је приказан велики број фотографија из делатности Кола српских сестара у свим ратовима, несрећама, као и помоћ немоћним, болесним и прогнаним људским судбинама. На промоцији су узели учешће и хор „Бошко Југовић“ при храму Свете Тројице у Трстенику, као и сестре из Пожаревца, Александровца и Врњачке Бање.

Одбојка-даме: ТЕНТ из Обреновца освајач СУПЕРКУПА у Трстенику

Обојкашице ОК ТЕНТ-а из Обреновца, освојиле СУПЕРКУП Србије за 2025. годину, победивши екипу ЖОК Железничар из Лајковца резултатом 3:0 (25:19, 25:23 и 28:26). У пуној Спортској хали у нашем граду (уз директан пренос на РТС-2), одбојкашице и једне и друге екипе су одушевиле својом игром, залагањем и борбеношћу за сваки поен, сервис и смеч лопту. Иако изгледа лагана победа ТЕНТ-а, задња два сета су обиловала дугачким поенима, пуном неизвесношћу и смењивањем у вођству. Били смо на утакмици и забележили најзанимљивије тренутке, на наш трстенички начин. Обе екипе су имале своје навијаче, како младе тако и старије, који су их бодрили свим срцем.

За успомену на сретно спасење живота – Иван-дан 1899. године

Почело се са реновирањем и обнављањем једне од најстариих кућа у Трстенику – куће Катића, после 126 година. Сам објекат, са два потпуно иста и симетрична доксата, једини је такве врсте у Србији, а зидан је тридесетих година деветнаестог века. Радећи на обнови радник Андрија Марковић из Падежа је испод једне прашињаве подне даске, која се морала заменити, угледао урамљену слику са „подебелим“ слојем прашине. Када се мало уклонила прашина указао се лик краљевског величанства Милана Обреновића, заједно са његовим ађутантом мајором Николом Лукићем. Слика потиче из 1899. године. На одушевљење свих који раде на обнови куће Катића. Затекли смо се ту у правом тренутку и забележили камерама тај леп тренутак. Већ 15-ак дана пратимо радове и припремамо једну опширну видео репортажу са реновирања куће Катић. – А још 2016. смо причали о кући Катића.

Сат на звонари цркве Св Тројице, марке Ј. F. WEULE, ускоро пуни 100 лета!

Купљен је 1925. године, од новца који је поклонила и завештала своје суграђане, да продају њен дућан, купе сат и поставе га на звонару цркве Свете Тројице, свом граду Трстеничанка Ћирка Стаматовић. Није дочекала да види сат на цркви умрла је 1912. године. После Великог рата градски оци морали су да испуне жељу своје суграђанке и већ 1920. су пронађени папири тестамента о завештању дућана у суду у Крушевцу. Сат је купљен 1925. године од аустријске фирме J. F. WЕULE али је постављен тек после две године 1927. и почео да откуцава своје време са мањим прекидима, ево и после 98 година. Један је од најстаријих црквених сатова у Србији. У то време је био чудо технике, јер се није навијао сваки дан, већ једном недељно. А како куца и ради, погледајте и послушајте, јер на звону којим откуцава своје сате лепо пише: свом отачеству, грађани трстенички! Сат је новембра 2017. потпуно ремонтовао инг Ненад Митровић.
– После 90 година сат комплетно ремонтован – Новембар 2017.

ЈЕДНОМ ЗЛОЧИН, УВЕК ЗЛОЧИН

Протекло је 26 година од како су ракете NATO злочинаца, уништиле душу трстеничког задужбинарства и градског симбола. Са Старим гвозденим мостом на Морави, угасила су се и два млада живота наших суграђана – сећамо се, памтимо. И овог 30. априла 2025. године у 14:10 сати, Трстеничани ће прошетати до Тумбаса, који је носио на својим плећима Стари гвоздени мост, кога више нема. Камена „старина“ и даље пркоси на сред Мораве њеним великим водама, уређењима и преуређењима њених обала, као што је пркосио минама октобра 1915. и ракетама из 1999. године. Гледамо га с' поносом и данас, да никада не заборавимо његове градитеље и своју прошлост.

ТРСТЕНИК – ГРАД и ИСТРОШЕНА и ДОТРАЈАЛА ПРУГА 7. март 2025.

ГРАД и ИСТРОШЕНА и ДОТРАЈАЛА ПРУГА. Железничка пруга Сталаћ-Крушевац-Краљево, и у Трстенику је у очајном и јадном стању. Возови се на већем делу пруге крећу брзином од 20-40 km/h, шине су на бројним местима деформисане и искривљене, а дрвени прагови потпуно иструлели и пропали. Завртњи-клинови који држе шине причвршћене за прагове, су зарђали и пропали,тако да могу слободном руком да се веома лако изваде из свог лежишта. За коју годину се предвиђа комплетна реконструкција целе дужине пруге. Трстеник је потпуно одсечен шинама од магистралног пута и локалних путева са те стране, па ће бити веома интересантно како ће ићи траса пруге, којом ће се возови кретати и до 120 km/h, јер те брзине изискују две денивелације (било надвожњаци или подвожњаци, у самом граду, а простор за то је веома мали. Посебно важно за Трстеничане је комплетно реновирање саме зграде железничке станице у Трстенику која је стара 115 година, а потпуно је запуштена! Живи били па видели. За сада бележимо како то тренутно изгледа на домаку нашег града и трудићемо се да у што више репортажа прикажемо многе делове пруге пре почетка будућих радова, као што смо то радили и са Моравским Коридором.

СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТНИ МАРШ ЧАЧАК – НИШ, дочек у Трстенику

Грађани Трстеника су се достојно одужили студентима из Чачка, Краљева, Новог Пазара, Крагујевца, Врњачке Бање и наравно својим акадамцима и матурантима, у велелепном и срдачном дочеку и гостопримству. Ово је нас старије Трстеничане подсетило на нека времена од пре 29 и 20 година, подмладивши нам и душу и тело, осећали смо се, баш и толико година млађи и чилији. Све је било ту, велика љубав, сузе радоснице, загрљаји, храна, освежења, песама и игара. За учеснике марша обезбеђено је преноћиште, храна, освежења, здравствена нега и медицинска помоћ у Спортској хали у Трстенику, где ће академска младост, срца Србије и преноћити, а сутрадан упутити на нову деоницу ка Нишу. Наши канали и сајтови -Трстеничани- су одувек били уз младост нашег краја, а то чинимо и овог пута.

КУД ТРАДИЦИЈА – Трстеник, годишњи концерт са пријатељима

Културно уметничко друштво „Традиција“ из Трстеника, приредило је свечани концерт са својим пријатељима за Трстеничане, обележивши 27. годину постојања и рада. У програму (који је трајао пуна два сата), учествовала су и културно уметничка друштва-пријатељи ансамбла „Традиција“: КУД „Грозд“ из Александровца, КУД „Запис“ и КУД „Прва петолетка“ из Трстеника, као и КУД „Учитељ Момир“ из Риљца. Уживали смо у изворној песми и играма из Србије. Тешко је било издвојити из богатог сплета игара и кореографија за десетак минута ове репортаже, али смо дали предност најмлађима и још по нешто од оних најискуснијих. Трстеник, 15. фебруар 2025. год.

Дани калемара и виноградара – Дан заљубљених у трстеничком крају

Трстеничка општина заузима 34% виногорја у Србији и једна је од најчувенијих са квалитетним вином и ракијом. Виногорја са овог подручја су од вајкада позната, још од Римског царства (које је и донело на ово поднебље винову лозу), па преко Византије и средњег века, све до данашњих дана. Та традиција се наставља, а на Св Трифуна који је уједно и заштитник виноградара и Заљубљених у Србији, представљају се нова вина, као и квалитети претходних берби грожђа са овог подручја. Свети Трифун је одвајкада био слава и празник виноградара и винара, и ове године приређује се свечаност проглашења и уручење признања и награда најуспешнијим винаријама за најбоља бела, розе и црвена вина. Трстенички крај спада у три највећа виногорја у Србији, са преко 3000 хектара под засадима најбољих чокота винове лозе, како аутохтоне, тако и калемљене. Ево како је то изгледало у Трстенику и фебруара 2025. године.

ШЕТЊА ТРСТЕНИКОМ ПРЕ 10 ГОДИНА...

Ево малог времеплова од пре 10 година, шта је камера забележила у граду, на обалама реке, на спортским теренима, на културним манифестацијама и дружењима. Уз добру мелодију покретним сликама подсећамо на радове и онављање инфраструктуре, поготову после великих поплава из маја те године. Ово може послужити и многим путницима који намеравају да прођу овим крајем, као путоказ шта све могу видети и посетити у „малој чаршији“ на десној обали Западне Мораве. Много тога има новог данас, али и многи житељи су нас напустили у току тих 10 година. Уједно, доста младих ће видети како је Трстеник изгледао у неким својим деловима, пре 10 година. Погледајте и Ви...

Богојављење: ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА 2015. и данас 2025.

Пливање за часни богојављенски крст у Трстенику одржавано је још тридесетих година прошлог века. Обновљено је 2014. године године уз учешће 19 пливача, на Градској плажи, а 2017. ни велики мраз ни дебели лед није спречио најодважније да запливају Западном Моравом код Трстеника – ПОГЛЕДАЈ. Традиционално пливање за Часни крст, поводом великог хришћанског празника Богојављења, одржано је на градској плажи у Трстенику. Ова духовна манифестација одржана је последњи пут педесетих година прошлог века , а обновљена је 2014. године. Од тада, ова духовна, прерасла је и у спорт


	Дајте и нама неку већу, друштвену или државну, бригу да се мало одморимо. А ви мало брините о деци и породици.