Миомир Мија Вукадиновић
Миомир Вукадиновић, познатији као Мија-Мољац, рођен је 1934. године у Божуревцу код Трстеника. Као млад радник „Прве петолетке“, по повратку из војске, почео је са боксом у Трстенику 1951. године. Боксер, и то веома успешан је био све до 1966. пуних 15 година, а до прошле године у јуну, је био и тренер многих екипа, и боксера. То је једна читава историјска епоха од 60 година трстеничког бокса, везана за нашег чика Мију. Е сада замислите период бокса у време на далеко чувене „боксерске Баште“ код старог биоскопа, па до новог српског олимпијца Александра Дреновака из Врњачке Бање, који је понико и стасао у трстеничком рингу под Мијиним надзором, а већ је испунио норму за Олимпијске игре у Лондону августа 2012. год. Мија се присећа тог дугог временског периода и прича...
...О почетку бокса у Трстенику, говорили су му Милош Марковић-Моравац и Света Јовановић, како је то било пре Другог светског рата. Али на жалост нисам ништа записивао. Сећам се да је мој рођак Милош Моравац имао и доста забелешки и података о Влади Егерићу. Није ништа од тога сачувано. Истраживао сам по архивима и музеју и врло мало сам тога нашао..., прича Мија. После рата боксерски клзб у Трстенику је основан у јесен 1949. године. Први председник клуба је био Мића Грубач и Клуб је носио име Бокс клуб Трстеник, после БК Петолетка, па БК Партизан итд. Клуб је припадао Нишком боксерском одбору, а такмичиле су се екипе из Ниша, Лесковца, Алексинца, Соко Бање, Крушевца, Трстеника, Чачка...
Мија се „сусрео“ са боксом још 1951. године, од када је почео са радом у Првој петолетки и уз посао изабрао је бокс за свој животни пут. Те 1951. године је све почело. Тренирао је са Петровић Славољубом; све су то били радници из целе Србије који су радили у Петолетки: Павле Јегеровић из Шапца, Ћирјак Радослав и Танасијевић Слободан из Земуна, па Глишовић Радосав-Триша, из Крагујевца, Стојановић Божидар-Сашко, Ценић Светозар, Груковић Мирко, Тешић Ђорђе-Босанац, Живковић Јован из Аранђеловца, Бата Радић, Храна Игњатовић...
Од 1949. када је основан БК Трстеник до 1960. године, боксери клуба су били већином војници и радници који су тих година дошли да раде у Прву петолетку. Било их је из свих крајева земље, Земуна, Смедерева, Шабца, Аранђеловца Лесковца, Краљева...
Први тренер БК Трстеник је био Бора Ђуричин-Цвејић предратни првак државе у боксу. Екипа је била веома успешна, па је за тренера у сезони 1952/53 дошао и чувени Бруно Храстински, велико име југословенског бокса, али је већ 1954. године отишао.
Тих година је боксовао и Бата Радић, почињали су боксом да се баве Шијан Момчило, Кричковић Светозар и др.
ВРЕМЕПЛОВ – „Тренерска струка“...
Уласком у Другу савезну лигу, група Исток, 1959. године, такмичило се у групи са 18 екипа, па је било по 34 меча у такмичарској сезони ! Као боксер Мија се такмичио до 1966. године, а онда је октобра 1968. године завршио тренерску школу са још 25 полазника из земље, коју је организовао „Институт за спорт и физичку културу“ Војводине.
Истичемо...
– Мија Вукадиновић је цео свој живот провео у боксу. Прве боксерске кораке Александар Аца Дреновак из Врњачке Бање, је научио од чика Мије у БК Трстеник. Боје клуба је бранио од 1997-2000. Имао је 14 мечева за Трстеник од тога 13 победа ! Два пута јуниорски првак Југославије, сениорски првак државе, освајач бронзане медаље на Униварзијади (поломљен палац спречио освајање злата). Момак кога је отац Живота Дреновак (иначе дугогодишњи боксер БК Трстеник) калио и учио боксерским вештинама, са калдрме и из кућне гараже постигао велики успех на Светском првенству у Азербејџану прошле године, освојивши пето место и тиме испунио норму за Олимпијске игре у Лондону 2012.
** Na Олимпијским играма (које су у току) Александар Дреновак је у својој првој борби победио репрезентативца Еквадора, а у другој је изгубио од боксера из Турске и завршио такмичење на Олимпијади.
Александар Дреновак, прве боксерске кораке му је показао и научио га вештинама бокса, тадашњи тренер – Мија Вукадиновић.
– Миомир Вукадиновић МИЈА –
Свој радни век је провео у „Првој петолетки“ у Трстенику; радио је у Ремнонту и одатле се и пензионисао. После 60 година рада у боксу, у јуну 2011. године је престао да се бави и тренерским послом, али је ту увек да свима који данас настављају успешну традицију трстеничког бокса да пружи своје преко потребне савете, знање и искуство.
Данас је присутан на свим боксерским ревијама које се одржавају у Трстенику као радо виђен гост, али најчешће, као легенда и један од зачетника и оснивача бокса у нашем граду.
Сећање...
– Мија Вукадиновић је као боксерски тренер стварао многе прекаљене борце. Наследио га је старији син, Љубивоје Биба Вукадиновић (1960-2007), који је наставио породичну традицију да брани боје трстеничког бокса., доста успешно као боксер, али на велику жалост рано нас је напустио.
– На слици доле, већина боксера Трстеника је стасавала и почињала под Мијиним надзором, учило од њега и следило Мијина искуства. (Љубивоје Биба Вукадиновић на слици чучи трећи с' лева).
– Популарни поздрав пред меч заљубљеника у „ПЛЕМЕНИТУ ВЕШТИНУ“: Мија, Гаја, Трубарац, Стрле, Столе, Србин и Тома-Шоћа.
Пишемо спортским легендама
На овом месту покрећемо једну нову иницијативу многих посетилаца презентације, да им омогућимо да електронским путем пошаљу поздраве, коментаре или своје мишљење популарним личностима или великанима нашега спорта. Ово ће од сада примењивати стално.