Да ли смемо заборавити ?
Сачуване успомене на стари Трстеник представићемо овде !
Фотографије подсећају
Трстенички споменари
Разговарајмо о фотографијама:
Покренули смо странице на којима ћемо сви заједно причати о темама које највише волимо, а везане су за наш град. Идеја нам је да изаберемо пар фотографија из одређеног периода развоја и настанка Трстеника, па да на основу њих путем слајдова, музике и пратећег текста, свака страна споменара буде и део прошлости нашег града, тј. да на свакој страници из прошлости, испричамо сви заједно причу из тог периода; настојаћемо да ту буду заступљене разноврсне теме: о улицама и деловима града, о задужбинарима, о старим кућама, о житељима које смо сви познавали и којих се увек радо сећамо, о нашој реци и Старом стајећем гвозденом мосту. Сваки посетилац ових страница може дати свој предлог и тему коју би требало да обрадимо. Разноврсност тема ће уређивати сами посетиоци сајта...
Др Сава Станојевић, народни лекар, хуманиста и патриота. рођен је 22. јуна 1898. године у Београду од оца Светислава и мајке Ангелине. У патријалхалној и високо образованој породици добија узорно васпитање и патриотски дух. Отац Светислав, дипл. правник по струци, био је професор на Великој школи у Београду и једно време у дипломатској служби, као српски конзул у Трсту и Битољу. Први светски рат затекао је породицу у Пироту.
Када су једном приликом питали др Саву: „Одакле сте, докторе?“,онда им је др Сава с' полуосмехом одговорио: „Не знам ни сам! Родио сам се у Београду, а због очевог посла сам се као дете стално селио. Када сам се замомчио, поче рат па сам живео неколико година у Француској, а по завршетку студија се због потребе службе стално селио.. ипак, најдуже живим у Чаршији... рекао бих да сам из Чаршије – јер Трстеник је моја кућа, овде је мој дом...“
Разговараћемо о занатима, кафеџијама и трговцима којима је Трстеник био богат. Мало је познато да је наш град имао више кафана него пиљарница и пекара. Пекари и опанчари су у то време били најчешћи занати. Није било улице у граду да није имала свог пекара где се куповао бели и црни хлеб, сомун, колач за славу; а богме и вруће прасеће и јагњеће печење је мирисало градом из њихових радњи и радионица. Морамо да напоменемо да Трстеник данас нема своју градску пекару која је постојала некада. Има само две приватне веће пекаре хлеба.
Поред пекара и опанчарско–обућарски занати су били веома популарни и тражени. Са њима и кројачи, лимари и месари. Покушаћемо да временом допуњујемо и комплетирамо странице са занатима наших дедова и очева; у томе очекујемо велику помоћ свих посетилаца сајта Трстеничани...
Задужили су нас...
-
Василије Васа Анђелковић (1843-1930)
Трстеничанин на кога се можемо сви угледати. На преласку из XIX века у, за то време век новина, великих открића и надања, са својим суграђанима је успео да уведе свој град у потпуно нову епоху-XX век са значајним објектима. Тада се ретко који град или варош у Србији могао похвалити да улази у НОВО ДОБА са два велика грађевинска објекта: новим храмом–црквом Свете Тројице и „Стајаћим гвозденим мостом“ на Западној Морави код Трстеника.Писаћемо о породицама: Катић, Аћимовић, Петковић, Љутовац, Василијевић, Митровић, Мирић, Вукадиновић, Малићанин, Маршићанин, Николић, Брашић, Рашковић, Савић, Брадић, Градиштанац, Јаћовић, Книћанин, Стојаковић, Стојадиновић, Лазаревић, итд...
-
Имена која су обележила једно време
Свако место има своје житеље који су се на неки начин дубоко урезали у његово постојање. Људи од значаја су својим делима и достигнућима усмеравали град ка будућности, са већим или мањим успехом, а обични грађани, мајстори, занатлије, трговци, шегрти и калфе су чинили свакодневицу. Захваљујући тим „обичним“ људима, довољно је да само изговорите њихова имена и одмах ће сви знати да причате о Трстенику-популарној „чаршији“.
Трстеник се препознаје и по њима: Илија казанџија, Х. Никола опанчар, Дракче апотекар, Ракица и Гаги конобар, чика Јова посластичар, чика Раша тренер, Гига шустер, Ива обућар, Драган шнајдер, Душко „КОХАВ“, Душко „Моравац“ и многи, многи други... Обећавамо да неће остати заборављени.