Трстеничке ЗАНАТЛИЈЕ

ПАМТИМО – ПИШЕМО – ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ

Сачуване успомене на стари Трстеник и његове чаршијане са својим обичајима, представићемо овде.

Фотографије подсећају

Занати, некада и сада

Почев од 1950-е године, убрзано се развијају и занати после II Светског рата у Трстенику. Међу првима је отворена и Берберско фризерска задруга. Много младих је учило занат и радило током постојања задруге. Посебно истичемо две Трстеничанке, које су стекле и пензију својим радом, једна као бербер, друга као фризер. Наше суграђанке после више од 60 година дружења са косом и чешљем... Опширније...

Већ почетком 1935. године Трстеник је добио своју прву посластичарницу, дућан у коме се могло купити шећерних бомбона, ишлера и мињона; а богме и прави домаћи славски колач. Ту се могла добити и по која фунта свежег квасца за хлеб и попити у време летње жеге, „обојена лимунада“ (са препрженим шећером); тако се некада навраћало у Јовин дућан...
– Посластичарница МИЊОН. (У посети код чика Јове).

На овим страницама подсетићемо се трстеничких заната и бакалница, његових пекара, кафеџија и трговаца којима је град био начичкан. Мало је познато да је наш град имао више кафана него пиљарница и пекара. Пекари и опанчари са кафеџијама, су у то време били најчешћи занати. Није било улице у граду да није имала свог пекара где се куповао бели и црни хлеб, сомун, колач за славу; а богме и вруће прасеће и јагњеће печење је мирисало градом на далеко.

Пoред пекара и шнајдера, опанчарско–обућарски занати су били веома популарни и тражени. Са њима и кројачи, лимари и месари. Трагом фотографија, вратићемо се у време када су на трстеничкој калдрми места за дружења биле посластичарнице, радње, бербернице, кафанице. Кренућемо редом и представљати градске занатлије, мајсторе и трговце 30-их, 50-их и 70-их година прошлога века. Али не неким већ утврђеним редом, већ понајпре подацима, фотографијама, причама и интервјуима са самим занатлијама и мајсторима тих прошлих времена. Данас у ери дигиталних и електронских комуникација, млади нашег града имају један велики проблем пред собом. И поред све те технологије, разноразних екрана (од ТВ, монитора, моболних и сателитских уређаја и тд, ипак остају без истинског-блиског дружења са пријатељима. Ове странице послужиће да подсете на права дружења, анегдоте, седељке или по савременом „чатовања“, а по нашки „абровања“, која су се накада одвијала по дућанима, локалима и берберницама. Ево фотографија које причају приче са трстеничке калдрме. Завирићемо преко њих у радњице, локале, задруге и кафане. Поред данас заборављених заната и мајсторлука, упознаћемо и један мањи број Трстеничана-занатлија, житеља овог града који су радили и живели у периоду од 1920. па надаље. А оно најлепше из тих времена биле су шале и анегдоте, које се и данас препричавају, разгале душу Трстеничана, памте се и преносе млађим генерацијама. Није нам циљ да се бавимо хронологијом и историјом, већ да омогућимо посетиоцима ових страница да осете амбијент, гостопримство, љубазност и другарство старијих Трстеничана. Надамо се, да ћемо уз вашу помоћ у томе и успети...