По њиховим именима и локалима одмах се препозна Трстеник...
Сачуване успомене на стари Трстеник и његове чаршијане са својим обичајима, представићемо овде.
Почев од 1950-е године, убрзано се развијају и занати после II Светског рата у Трстенику. Међу првима је отворена и Берберско фризерска задруга. Много младих је учило занат и радило током постојања задруге. Посебно истичемо две Трстеничанке, које су стекле и пензију својим радом, једна као бербер, друга као фризер. Наше суграђанке после више од 60 година дружења са косом и чешљем... Опширније...
Већ почетком 1935. године Трстеник је добио своју прву посластичарницу, дућан у коме се могло купити шећерних бомбона, ишлера и мињона; а богме и прави домаћи славски колач. Ту се могла добити и по која фунта свежег квасца за хлеб и попити у време летње жеге, „обојена лимунада“ (са препрженим шећером); тако се некада навраћало у Јовин дућан...
– Посластичарница МИЊОН. (У посети код чика Јове).
На овим страницама подсетићемо се трстеничких заната и бакалница, његових пекара, кафеџија и трговаца којима је град био начичкан. Мало је познато да је наш град имао више кафана него пиљарница и пекара. Пекари и опанчари са кафеџијама, су у то време били најчешћи занати. Није било улице у граду да није имала свог пекара где се куповао бели и црни хлеб, сомун, колач за славу; а богме и вруће прасеће и јагњеће печење је мирисало градом на далеко.
Пoред пекара и шнајдера, опанчарско–обућарски занати су били веома популарни и тражени. Са њима и кројачи, лимари и месари. Трагом фотографија, вратићемо се у време када су на трстеничкој калдрми места за дружења биле посластичарнице, радње, бербернице, кафанице. Кренућемо редом и представљати градске занатлије, мајсторе и трговце 30-их, 50-их и 70-их година прошлога века. Али не неким већ утврђеним редом, већ понајпре подацима, фотографијама, причама и интервјуима са самим занатлијама и мајсторима тих прошлих времена. Данас у ери дигиталних и електронских комуникација, млади нашег града имају један велики проблем пред собом. И поред све те технологије, разноразних екрана (од ТВ, монитора, моболних и сателитских уређаја и тд, ипак остају без истинског-блиског дружења са пријатељима. Ове странице послужиће да подсете на права дружења, анегдоте, седељке или по савременом „чатовања“, а по нашки „абровања“, која су се накада одвијала по дућанима, локалима и берберницама. Ево фотографија које причају приче са трстеничке калдрме. Завирићемо преко њих у радњице, локале, задруге и кафане. Поред данас заборављених заната и мајсторлука, упознаћемо и један мањи број Трстеничана-занатлија, житеља овог града који су радили и живели у периоду од 1920. па надаље. А оно најлепше из тих времена биле су шале и анегдоте, које се и данас препричавају, разгале душу Трстеничана, памте се и преносе млађим генерацијама. Није нам циљ да се бавимо хронологијом и историјом, већ да омогућимо посетиоцима ових страница да осете амбијент, гостопримство, љубазност и другарство старијих Трстеничана. Надамо се, да ћемо уз вашу помоћ у томе и успети...
Драгослав Драган Миковић, шнајдер (1936-2010)
Рођен је у Новом Селу, код Врњачке Бање. У тринаест година је са сеоског прага дошао у Трстеник да учи кројачки и шнајдерски занат код мајстор Радета.
Своју прву самосталну шнајдерску радњу отворио је у Чајкиној улици, близу старе аутобуске станице. Касније, премешта своју радњу код Старог моста у близини кафане „Гружа“. Тај локал, добро познат многобројним Трстеничанима, остао је и данас у драгом сећању...
Милета Гига Андоновић, обућар (1930-2006)
Најлепша дружења Трстеничана и најлепши гурманлуци уз добру капљицу, могли су се наћи не само код Драгана шнајдера, већ исто тако и у обућарској радњи, мајстора свог заната , популарног Гиге-шустера.
... Телећа глава у сафту, разгрејана кавурма са паприком туршијаром, Драганови гулаши, разни роштиљи, печење са ражња, кувана ракија... Не нисмо погрешили, није то menu неког експрес ресторана, већ домаћа трпеза уз хладан бели шприцер или домаће вино у дућану код Гиге и Драгана...
Драгољуб Гаги Манџукић, конобар
Ако се Трстеник може препознати и на њега асоцирати преко само једне једине речи, е онда је то сигурно ГАГИ – конобар.
Рођен 1930-е у свом Трстенику, од мајке Драге избеглице из Травника и оца Ћире, бившег поштара овдашњег; као ученик прво је учио опанчарски занат. Много су му међутим мука задавали „преплети“, „опуте“ и „ђонови“. Гагијев мало старији другар (Миша Р.) му је увек помагао у плетењу, па су и његови опанчићи продавани успешно... Кренуло се после у угоститељску школу: келнерај, шанкeraj, конобар.
...Шездесетих година, посета председника државе Трстенику и фабрици, шеф долази и каже: Гаги, ти једини имаш да служиш Тита... ! (Ускоро)JW Player goes here
Јован Јова Дамјановић, посластичар (1911-1991)
Најпознатија посластичарница у Трстенику од вајкада, некада, посластичарница „Мињон“, касније „СПОРТ“. Нема Трстеничана који није бар једном рекао ...идемо код чика Јове на вруће погачице и јогурт... Лимунада, чика Јовин сладолед, мињони, ишлери, кремпите, шампите, милипроти... партије шаха, памти се.
ПОГЛЕДАЈТЕ – У ПРИПРЕМИ:
– Душа од доктора – Др Сава Станојевић, народни лекар
– Мица и Ленка – бербер и фризер
– Посластичарница Мињон (прва у Трстенику)
– Божа Пантовић – електричар
– Душко Моравац – судбине
– Бора Пешић – фотограф
– Алекса – пекар
– ...
Трстенички занати – 2013. год.
Презентација www.trstenicani.rs