• Насловна
• ТС Споменари
• Из културе
• Кафане
• Занатлије
• О нама

 

– УСПОМЕНЕ –
(душа од доктора, хуманиста, патриота)
др Сава Станојевић

Филмови о др Сави

 

– Трагом фотографије –
(Богојављење 1940/2014 и 2015)
ТРСТЕНИК

Слајдови

 

– ЉУБОДРАГ СИМОНОВИЋ –
(академски графички дизајнер)
ТРСТЕНИК У СЕЋАЊУ

( Други формат – wmv видео )

 

ТРСТЕНИЧКЕ ЗАНАТЛИЈЕ

Некада је кажу у Трстенику било преко 100 кафана и кафаница, много пекара, опанчара, ковача, лимара, кројача, бербера, шустера, бакалница, сарача, винара, месара... Били су занатлије до скорашњих дана, радо их се сећамо: Драган-шнајдер и Гига-шустер. Занати и трстеничке занатлије – ПОГЛЕДАЈ !

 

Љубинко Чабровић (1939-2014)
ПЧЕЛАРСТВО И ПЧЕЛАРИ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
Прича о пчели и пчеларству је, уствари, прича о љубави. О љубави која је заслужна што је гајење пчела током многих векова опстајало и развило се у масовну и корисну народну делатност, успешно одолевајући суровим ћудима природе, друштвених ломова и потреса.



– Кликни на слику: комплетна књига,
434 стране, pdf формат.

 

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ЈЕФИМИЈА
Трстеник



Сећања слабе, а само се године броје, увек унапред. Мало шта значе када остану глуве и неме. Несрећа је када се
будућност окрене па иза себе не види ништа нити иког. Као да није било ни ње, нити њених предака...

 

– МОНОГРАФИЈА –



У плодној долини Западне Мораве, на падинама Гледићких планина и Гоча, простире се општина Трстеник површине 448 км². Сам град се налази на десној обали Западне Мораве, на 172 м надморске висине са 17000 становника...

 

МОМЕНТ: После дуго времена поново заједно са својим професором на трстеничкој калдрми:
(с' лева: Миодраг Миљковић, Предраг Лукић, проф Вељко Вуксановић и
Зоран Арсић; септембар, 2012. год.)

 

Права реткост, али забележено на трстеничкој калдрми:
(с' лева: Љуба Радовановић, Жика Павловић, Андреја Жерађанин и Аца Недељковић–мај, 2012. год.)

 

Прање улице давних 1970-их година, сам центар града, према Партизановом игралишту. Део улице где је данас „Ламела 1“.

 

– СЕТИМО СЕ–
Прошло је 110 година од изградње звонаре на цркви Св Тројице; 100 од тестамента Ћирке Стаматовић и
85 година од уградње сата...



Пусти филм

 

Крос улицама на трстеничкој калдрми давне 1946. године:
(прва у циљу Лепосава Челиковић (дев. Рашковић)

 

Трстеник – Дан ослобођења пре 70 година, 15. октобар 1944. год.

После тачно 70. година, Oпштина Трстеник прославља велики јубилеј-Дан ослобођења. Тог 15. октобра давне 1944. године живо се и веома емотивно присећа, наш Трстеничанин Милош Бељић. Тада дечак са 11 ипо година који се гурао да што боље види и дође до 5 руских тенкова и војника, који су око 10 сати пре подне стали испред градског начелства и цркве. Скупио се велики број људи и сви су са неверицом гледали у војнике, али са другим шлемовима и ознакама. Испред народа је изашао бивши начелник Сава Митровић, као најстарији општинар са својом делегацијом и руском официру донео домаћу погачу (хлеб). Откинули су по парче хлеба, прекрстили се и уз загрљај се братски изљубили. Тада је отпочело и право весеље. Одмах су у згради општине збринути и пристигли руски рањени војници. Руски официр је после краћег задржавања са делом војске наставио даље за Краљево, јер су се око Краљева водиле жестоке борбе. Немци су правили одступницу својој војсци која се повлачила из Грчке... Док се није оформила медицинска екипа, рањени руски војници су били неко време у згради данашње општине Трстеник (задње канцеларије), а после су пребачени у учионице старе гимназије „Свети Сава“, која је опет и у Другом рату била мала болница. Многи ученици, па и Милош Бељић, су имали дежурства и бринули су о рањеницима. Доносили дрва за ватру, ишли по воду, носили завоје на прање, спремали храну... Милош је тада од једног руског војника добио звезду петокраку, коју му је војник закачио на јакну (погледај фотографију горе лево).

Трстеник – од ослобођења до дана победе...

Протекло је седамдесет година од како су руске јединице прве ушле у Трстеник. О периоду од 15. октобра до 9. маја 1945. године, мало се зна, а и мало се причало у нашем граду. У прилици смо да вам представимо нешто новијих детаља, како је било тих првих месеци слободе у Трстенику. У оквиру Споменара, наш Трстеничанин  дипломата, амбасадор бивше СФРЈ и СРЈ у пензији, Милош Бељић, живо и емотивно се присећа тих времена, дана победе и 25. маја те давне 1945. год. Већи формат видеа, брже учитавање, mp4 фајл – Галерија.

 

Милош Бељић – дипломата амбасадор, син кројача-абаџије Радивоја, рођен је у Трстенику 4. септембра 1933. године. Основну школу и гимназију „Свети Сава“ завршио je у Трстенику, а дипломирао je права на Правном факултету Универзитета у Београду. Радио је 44 године као професионални дипломата СФРЈ и СРЈ и као друштвено политички радник. Био је ангажован на пословима: међународних веза и међународне сарадње Савеза студената Југославије, народне омладине Југославије, у ССРНЈ и СКЈ. Био је дипломатски представник СФРЈ и СРЈ у Јапану, Индији, на Филипинима, у Индонезији, Мианмару, Бурми и Лаосу у статусу: саветника амбасаде, генералног конзула и изванредног и опуномоћеног амбасадора СФРЈ и СРЈ, као и амбасадор отправник послова.
Од Савезне владе био је именован за саветника Савезног секртеара за иностране послове, а 1980. године за амбасадора. У Савезном секретаријату за иностране послове, постављен је од Савезне владе 1991. године у МИП-у, као руководећи радник.
Пензионисан је са преко 40 година дипломатског стажа, у 65-ој години живота, као амбасадор.

 

17. ОКТОБАР 1918. – Дан ослобођења Трстеника у I Светском рату

Сутрадан, 17. октобра „освануо је миран дан“. По вароши су се још увек виђали аустроугарски војници. Међутим, око 10 часова започела је снажна пуцњава „са свију страна“. Комите су улазиле у варош, а окупаторска војска им се супротстављала. Војска је брзо престала да пружа отпор и побегла на леву обалу Мораве, а они који су закаснили у томе, или нису желели да беже, заробљени су. Комитама су се „придружили и неки овдашњи становници“ наоружани пушкама. (To значи, да окупатор, и поред свих претрага, није успео да од народа покупи сво оружје). У уличном чаркању и приликом хватања заосталих аустроугарских војника погинуо је мештанин, поткивач, Јевта Лукић, стар 55 година, родом из села Жупањевца у Рековачком срезу. Пушкарање између непријатељских страна преко Мораве настављено је до мрака. Када је већина аустроугарских војника прешла на леву страну Мораве; спаљен је дрвени мост на реци, чиме је поново прекинута сувоземна веза између северног (шумадијског) и јужног (жупског) дела Трстеничког среза...
– Дана 17. октобра 2016. године, кренули смо камером трагом пожутеле и заборављене фотографије, настале 4. (по старом календару, 17. октобра по новом) давне 1918. године на углу калдрмисаних улица, испред куће старе трстеничке породице Брадић, сада дом породице Стошић.Сви пролазимо поред ње малтене сваки дан, а она је само мало изменила свој лик, добила поткровље, умила своје старо и лепо лице, као да нам жели нешто рећи. Данас смо је посетили и вратили се у тај тренутак давне 1918. године, када је коњички поручник Живојин Динић (огрнут белим пешкиром), извиђач III Ескадрона, III Коњичког пука Српске војске нешто пред подневa, ушао са неколицином својих војника од железничке станице у сам центар варошице Трстеник. Аустроугрских чизама тада више није било на улицама, далеко су одмакли бежећи преко Мораве ка Јагодини и Краљеву. Овом приликом захваљујемо се породици Стошић, садашњим станарима куће на уступљеним подацима, а посебно потомку породице Брадић, који је и данас као некада његови преци, изашао на исто то место и са нама обележио тај веома значајан датум за наш град, који је дуго времена био прикриван, а на крају и заборављен. Ево подсетите се, да не заборавимо...
– На истом месту, испред исте куће, у истој улици – некада и данас, ТС-галерија5.
– Говорећи о приближавању тренутка ослобођења Трстеника на основу војних и других извора (Маршићанинових забележака) изгледало је као да говоримо о припреми ослобођења две различита места, јер међу њима није било додирних тачака. To је и разумљиво, јер војни извори говоре о догађањима споља, а ови други о збивањима унутра. Тек када су се та два смера спојила и поклопила, дошло се до „заједничког имениоца“. Трстеник су 17. октобра ослободиле локалне комите и наоружани мештани, а српска војска (извидница 3. ескадрона, 3. коњичког пука Коњичке дивизије) ушла је у ослобођену варошицу.
– др Тома Миленковић „Трстеник и околина у Првом светском рату (1914-1918)“, стр. (319-321). Текстови из ове књиге допуњени су мноштвом ексклузивних фотографија. Опширније...

 

Ослобођење Трстеника – Са бројним гостима обележено 70 година слободе

Пре 70 година, тачно на данашњи дан 15. октобра у недељу, давне 1944. године ушле су прве ослободилачке јединице у град Трстеник. Биле су то руске јединице под командом пуковника Проњина. Данас, у истом граду бројни гости Трстеника, су са нашим суграђанима положили венце и одали достојну пошту свим палим житељима овога краја у борби за слободу и ослобођење од фашизма. Међу званицама и гостима били су и гости братских општина из Русије, представници општина које су највише помогле Трстенику у прошлим поплавама, као и амбасадор Мајкл Девенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији, која је свесрдно помогла нашем граду у отклањању последица пролећних поплава. После полагања венаца на споменик палим борцима, отворена је изложба у ликовном салону поводом обележавања 100 година од почетка I Светског рата. На свечаној акаемији у Дому културе уручене су и награде најбољим спортистима и захвалнице представницима градова...
– Ослобођење 70 година, (mp4);

 

ЦАЦ – Трстеник 2014. Изложба паса свих раса

Почетком октобра у Трстенику је одржана изложба и оцењивање паса на простору Спортског центра код фудбалског игралишта. Забележили смо пар детаља са ове веома посећене манифестације. Поред одгајивача из града и околине, дошли су одгајивачи, судије, тренери, дресери из многобројних градова Србије, као и гости из Русије, Бугарске и република бивше Југославије. У односу на прошлу годину, ово је била далеко посећенија и програмски испуњенија манифестација. Проглашени су победници у многим категоријама, а власници бројних домаћих љубимаца су разменили искуства, поделили једни другима савете, а поједини и преузели нови подмладак.

 

Трстеник – Нове линије топловода

Ових дана у граду се у највеће изводе радови на новим линијама топловода. Нови правци ће омогућити да се поједини делови града који нису имали даљинско грејање повежу на грејање из градске топлане, која муку мучи са набавком горива за целу грејну сезону. Такође, у насељу Трстеник II се обављају велики радови на замени дотрајалих цеви градског водовода, чиме ће се знатно повећати проток воде за домаћинства и повезати поједини делови насеља који ће добити воду из градског водовода. Најзад ће многе зграде у популарном „Пејовцу“ на вишим спратовима коначно имати одговарајући притисак у инсталацијама.

 

Звонимир Звонко Петковић, сликар (1952-2009)
„...Када бих свој живот могао поново да проживим, покушао бих да у следећем направим више грешака, не бих се трудио да будем тако савршен. Опустио бих се више...“ тако је говорио Horhe Luis Borhes; такав је био и Звонко Петковић, Трстеничанин, сликар. (Погледај филм)

 

ЛИТИЈА – Трстеник на Св Тројицу и Св Јелу 3. јун, 2012. године. Порта цркве Св Тројице, улицама града, сечење славског колача... Погледајте и овај филм.

 

ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ – 16. јун, 2012. год. У порти манастира Љубостиња, одржано је завршно вече Јефимијиних дана. Јефимији у част, „Похвалу Кнезу Лазару“, казивала је Горица Поповић. Љубостињску беседу је држао Милован Витезовић. Песничка приношења су казивали: Милица Бакрач, Тања Крагујевић, Милица Краљ, Дејан Алексић, Адам Пуслојић, Обрен Ристић, Драган Лакићевић, Бошко Руђинчанин. Награду „ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ“, добила је Јелена Ленголд.
– Већи формат ( wmv видео).

 

Трстеник и екологија – пред раскрсницом ЗВЕЗДАН или БЕЗДАН

Већ више од 20 година Трстеничани муку муче са здравом пијаћом водом. Много је вода реком Западном Моравом протекло, а све је трстеничким властима и инспекцијама било прече од, сада већ преко потребне, чисте воде. Зато су прошлих година, сва звона звонила на узбуну и забринутост. Далеко му кућа страве од никла, али на самом прагу града ево нам ужаса: отпад, небрига, немарност, аљкавост. Извориште – акумулација воде Звездан (како то лепо звучи), претвориће се у трстенички БЕЗДАН!
Некада најлепше трстеничко купалиште и плажа Јасење, одавно је претворено у језеро акумулацију за прераду у питку воду града и околине. На само 10 m од њега узводно, налази се такозвано Старо корито Западне Мораве, које је давно још било рај за риболовце и природни резерват лова – тзв. БАРА, пуна рибе: шарана, мрене, кленова, лињака, штука, рибље млађи, водомара, речних видри, а обалом шетали фазани, јаребице, зечеви, дивље патке и гуске. Сада мртваја, депонија смећа, шута, ђубришта, пуна метана, природног гаса, нитрата и трулог биља. Да не помињемо напуштене и неупотребљиве рени-бунаре, старомодну и истрошену Црпну станицу, велике губитке воде у самој мрежи. Познато је да се 2/3 речне воде налази под земљом у песку, да законом спојених судова, основни закон хидраулике, (какве ли ироније фабрика нам носи део тог имена), ниво воде у изворишту и мртваји је исти, воде се подземним токовима мешају и увек циркулишу. Фотографије опомињу и скрећу пажњу на праву узбуну за све, почев од општинске власти, министара, посланика, инспектора, грађана Трстеника и житеља околних места. Трстеник је једини град у Србији, на обали реке, која му малтене протиче кроз сам центар, а НЕМА ВОДУ ЗА ПИЋЕ...?! Недопустиво у XXI веку. Звонимо на узбуну, рад будућих нараштаја, и њихових речи: „Шта нам остави наше отачество?“

 

 

 

 

 

TRSTENIČANI–TEST: Dizajn i priprema – vojcelTS – www.trstenicani.rs – Sva prava zadržana –