Sa TS kaldrme 2017-e II

Пуштен у саобраћај Кружни ток на државном путу I-б Бр. 23 код Трстеника

Завршени су радови и пуштен је у саобраћај Кружни ток на укрсном месту државног пута Бр. 23 I-б и Доситејеве улице у Трстенику. Тиме је престао заобилазни саобраћај тешких камиона и шлепера кроз сам град. Ово је први Кружни ток саобраћаја у нашој општини, којим је у великој мери избегнут опасан прелаз пешака, ђака и бициклиста, као и несмотрена укључења из споредних улица насеља Трстеник-Трстеник II (Пејовац). Инвеститор овог за град важног пројекта је био ЈП „Путеви Србије“, а радове је изводило педузеће „Крушевац пут“. Снимали смо радове целог месеца новембра па све до пуштања у саобраћај Кружног тока, овог 21. дана децембра. Пратили смо камером екипу „Крушевац пута“ и забележили сам ток изградње. На Кружном току је постављен завршни слој асфалта тзв. „асфалт-бетон“ са посебним додацима, да га најтежи шлепери неби удубљивали и ломили у самом кружном делу. Постављени су и прикључени стубови са лед расветом, а одмах затим се извршило обележавање линија и пешачких прелаза, истакнута је додатна сигнализација и засађено зеленило.
– За већи избор видеа, ТС-галерија5.

Сат на звонари цркве Св Тројице, марке Ј. F. WEULE напунио тачно 90 лета !

Купљен је 1925. године, од новца који је поклонила и завештала своје суграђане, да продају њен дућан, купе сат и поставе га на звонару цркве Свете Тројице, свом граду Трстеничанка Ћирка Стаматовић. Није дочекала да види сат на цркви умрла је 1912. године. После Великог рата градски оци морали су да испуне жељу своје суграђанке и већ 1920. су пронађени папири тестамента о завештању дућана у суду у Крушевцу. Сат је купљен 1925. године од аустријске фирме J. F. WЕULE али је постављен тек после две године, 1927. и почео да откуцава своје време са мањим прекидима ево и после 90 година. Један је од најстаријих црквених сатова у Србији. А био је у то време чудо технике, јер се није навијао сваки дан, већ једном недељно. А како куца и ради, погледајте и послушајте, јер на звону којим откуцава своје сате лепо пише: свом отачеству, грађани трстенички ! Сат је ових дана прорадио, после паузе од 3 године.
– Већи избор видеа, бржи сервер;

Тако то раде Трстеничани – Рекордан улов сома на реци Ебро у Шпанији

Предраг Пеђа Антонијевић, прави трстенички ас у риболову на крупну речну рибу, и овога пута је показао како се искуство старог моравског мајстора риболова доказује и на другим рекама богатим крупном рибом. Са својим другарима, већ неколико дана је у Шпанији (Каталонија) на реци Ебро, познатој по изузетно крупним примерцима највеће речне грабљивице-сома. Доказао је свима да је искуство у риболову великих примерака сома на нашој обали Западне Мораве, изузетно значајно за лов сома било где у свету. Послао нам је пар фотографија са саме обале реке Ебро, непосредно по улову ове речне грдосије. Сом је био дугачак преко 2,5 m и тежак преко 120 kg. Враћен је у реку поново, а тачне мере није било могуће урадити на неприступачном терену и са оволиком рибом. Остављамо посетиоцима ових страница да сами процене колика је тежина и дужина била овог, можемо слободно рећи, „НЕСИЈА“ из шпанске реке Ебро. Екипа речних риболовачких асова, снима са 5 камера улов свих примерака, и по повратку из Шпаније, имаћемо ексклузивне видео материјале које ћемо обрадити на наш трстенички начин. Поздрав целој екипи у Шпанији, а шаљемо им и једно велико, БИСТРО!

Сом капиталац од 51 кг, рекордан улов трстеничког аса спортског риболова

Предраг Пеђа Антонијевић, је познат трстенички ас спортског риболова, који се одавно определио на крупне моравске примерке: сома, шарана и смуђа. Када смо ових дана разговарали са њим, која су дешавања на обалама трстеничке најлепше улице, рекао нам је, да се спрема за одлазак на позната „језера-вртиће сомова од 100 кг“ у Италији и Шпанији, код својих старих пријатеља и да у највеће проба и тестира нове јаке штапове, најлоне и машине. Већ после 3-4 дана пробе, долијао је капитални примерак на потезу Грачац-Вранеши на десној обали Западне Мораве, на 10-15 км узводно од Трстеника. Када нам је јавио телефоном (мада је било доста касно), одушевљењу није било краја. Ево података за спортске риболовце врло важне, о опреми којом је уловљен сом тежак 51 kg. – Дужина сома је била 184 cm, уловљен је на варалицу главињару Mrsha, штап Team Daiwa pilk, акције 100-200 gr, машина PENN conflict 6000, упреденим најлоном Power Pro 0,23 mm, време у сам сумрак.
„У почетку одмах по удару, због јаке опреме нисам могао да закључим о коликој се риби ради, али већ после 2-3 min, када је почела да зуји машина и да најлон „свира“ по површини воде, када је брка кренуо уз матицу, било је јасно да је на удици сом капиталац. Имао сам од раније трофеје 25, 28, 33, 39... kg, али овај ми је за сада највећи. Кажем за сада, јер ми Трстеничани имамо једну велику жељу и риболовачки сан, да упецамо и свима покажемо нашу алу „Моравску-Неси“. Сома од преко 100 kg (стогодишњака), за кога сви знамо из прича најстаријих трстеничких риболоваца, а и из наших сусрета са њим. Кидао нам је све врсте и дебљине најлона, јединственим вожњама чамаца са риболовцима од Тумбаса до Појила и Јасења, па назад до Љубостињске реке у више наврата. Али не мотором, већ снагом „Моравске-Неси“, која се играла са риболовцима вукући им чамце уз и низ Мораву. Само да је видимо, сликамо и онако спортски пољубимо и вратимо код њеног вршњака, Тумбаса у моравске дубине...“ – Ово може да исприча, а желимо искрено и да оствари, само прави Трстеничанин и врхунски спортски риболовац, Предраг Пеђа Антонијевић.

Дан здраве хране – како су га обележили ученици ОШ Ж. Апостоловић

Светски „Дан здраве хране“ ученици и наставници ОШ „Живадин Апостоловић“ у Трстенику су обележили својим, можемо рећи, малим уметничким радовима. На десетине радова од воћа и поврћа, са пуно маште и идеја је прекрило ђачке клупе у школском дворишту. Поред тога, ученици су извели и пригодану представу о важности здраве исхране са пуно комичног текста, а све то су сјајно извели и представили гостима и публици. На крају су сви заједно заиграли у колу, које су покренули ученици фолклорне секције ОШ Ж. Апостоловић при КУД „Традиција“ из Трстеника. Забележили смо ову манифестацију и представљамо вам наш избор. За већи избор видео репортажа ту је и ТС-галерија5.

Свечано обележен 15. октобар – Дан ослобођења Трстеника у II Светском рату

Октобар је месец када се обележавају дани ослобођења Трстеника: 15. октобар, дан ослобођења града од фашистичке окупације 1944. године и 17. октобар, дан ослобођења града од Аустроугарске окупације 1918. године. Не тако давно, само се славио један датум 15 октобар, а 17. октобар из 1918. је био „заборављен“ (читај избрисан). Ми Трстеничани, чији су се прадедови, дедови и очеви, у оба рата борили за слободу наше моравске земље,подједнако поштујемо њихову оданост домовини и дате многе животеза слободу будућих поколења. Овог 15. октобра у 13 сати на платоу испред споменика палим борцима, положени су венци и одржано је опело свим жртвама у ослободилачким ратовима и настрадалима у НАТО-агресији 1999. године. У 14 сати, у великој сали Дома културе на свечаној Академији поводом годишњице ослобођења града, највиши званичници града Јелца из Руске федерације и председници, Општине Трстеник и Скупштине Трстеник, разменили су повеље о званичном братимљењу, два историјски и културно везана места. На свечаној Академији уручене су повеље и признања појединцима и установама на успешном представљању града и општине, као и за постигнуте успехе у раду. Сав видео и фото материјал са ове значајне манифестације се по обради објављује на страницама сајта – trsteničani.rs;
– За бољи формат и бржи преглед, посети ТС-галерију5.

Дом Бошка Јанковића – чувари културне баштине свог отачества

Божидар Бошко Јанковић (1858-1950) угледни трговац трстенички, са својом супругом Зорком изродио је 11-оро деце (9 ћерки и два сина). Супруга Зорка је умрла у 50-ој години од последица повреда задобијених тешким падом, а Бошко је за своје 92-е године, преживео трогодишње заробљеништво I Светског рата и прогоне II Светског рата. Са београдске железничке станице по доласку из Аустрије 1918. године, пешке јe са земљацима за 3 дана стигao у Трстеник. Један од синова му се настанио у Врњачкој Бањи, а други Драгомир Драган-звани Бошкић (1911-1971), остаје у Трстенику. Важио је за елегантног и отменог момка, облачио се по послењој моди, волео је боемски живот, кафане, корзое, игранке и проводе. Многи су причали да је важио за „трстеничког Казанову“. Од бројне фамилије, остали су данас млади у истој кући на свом огњишту, која важи за једну од најлепших архитектонских решења угаоних грађевина у нашем граду и Србији. Кућа је пројектована 1932, а сазидана 1933/34. године. Популарни Бошкић се оженио 1935. и у нову кућу довео своју супругу Олгу (1917-2011). Њихове унуке и унуци, су ових дана обновили фасаду зграде, онако како је изгледала када је била нова. Посебно су занимљиве две главе каријатида у троугловима. За већи формат ТС-галерија5.

ЕКСКЛУЗИВНО представљамо оригиналну заставу „СОКОЛА“ Трстеника из 1930.

Имамо велику част и задовољство да захваљујући љубазности наших Трстеничана-потомцима познатог трстеничког трговца Бошка Јанковића (по народу познатијем као „сиротињска трстеничка мајка“), представимо ОРИГИНАЛНУ ЗАСТАВУ УДРУЖЕЊА СОКОЛА ТРСТЕНИКА из 1930. године. Застава је даривана друштву „Сокола“ Трстеника од кума удружења, познатог трговца Тодора Петковића и његове супруге Лепосаве. Застава је пред сам рат 1941. сакривена у подрум куће Јанковића и чувана до 1945, а онда је склоњена у манастир Љубостињу, због сталних претреса куће Јанковић од стране ОЗНЕ и УДБ-е, који су између осталог тражили и ту заставу. Тек негде око 1960. године је поново враћена на скровито место у дом Бошка Јанковића, где се чувала до данашњих дана. Захваљујући предусретљивости праунуке Бошка Јанковић Марије, добили смо привилегију да први из „прашине отмемо“ и Трстеничанима представимо, за град и његову историју (не само његову), веома значајану оригиналну заставу „СОКОЛСКО ДРУШТВО – Трстеник“ (1930-1938). На полеђини заставе се поред грба Краљевије Југославије налази и оригинални текст „Сокола“: Вера, Краљ и Отаџбина – Светиња су Соколима. Застава ће се дати одговарајућим установама на рестаурацију и конзервацију, биће и застакљена.
– За већи формат видеа ТС-галерија5.
– Соко Краљевине Југославије је била јединствена витешка организација чији је циљ био физичко и морално васпитање југословенских држављана. Основан је почетком децембра 1929. године. Циљ Сокола је био да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане Краљевине Југославије, а све то упоредним васпитањем тела и душе по одомаћеном Тиршовом соколском систему... Опширније.

Tрстеник – вандали на делу у самом центру града

Непознати починиоци оскрнавили су бронзану бисту некадашњег директора ИХП „Прва петолетка“ Крсте Босанца, која се налази крај Радничког универзитета у самом центру Трстеника. Трстенички вандали су вероватно планирали да бронзану бисту откину и однесу на топљење, али их је нешто (или неко) омео „у послу“, па је биста ипак остала на свом месту са видним оштећењем. Крсто Босанац је био један од првих директора некада великог гиганта, индустрије хидраулике и пнеуматике „Прве петолетке“. У то време сама фабрика је доживела свој највећи процват и развој, а у Трстенику су изграђена права радничка насеља са новим зградама и великим бројем станова.
* Биста је у међувремену поправљена и враћена у нормално стање.
– За већи формат ТС-галерија5.

Велико признање Епископа Источноамеричке Српске Православне Цркве нашем Трстеничанину и оснивачу сајта

За целокупан рад, одрицање, искрену љубав и веру, даривање и несебичну помоћ сиромашнима и болеснима, како свом граду и Србији, тако и на тлу САД, наш Трстеничанин и оснивач сајта trsteničani.rs, Светислав Јовановић добио велико признање, АРХИЈЕРЕЈСКУ ГРАМАТУ Епископа Источноамеричке Српске Православне Цркве у САД. АРХИЈЕРЕЈСКУ ГРАМАТУ је уручио лично, Епископ Источноамерички, господин Иринеј у порти цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу-Охајо. Преносимо у целости оригиналан текст овог значајног признања урученог нашем Трстеничанину у расејању:
ИРИНЕЈ, Божјом милошћу, Епископ Источноамерички Српске Православне Цркве, за посведочену љубав, показану веру и сав уложен труд око Богоугодног дела на њиви Господњој у парохији Светог Стефана Дечанског у Колумбусу Охајо – ДОДЕЉУЈЕ АРХИЈЕРЕЈСКУ ГРAMАТУ СВЕТИСЛАВУ ЈОВАНОВИЋУ.
– Нека би дао Господ, молитвама Светог оца нашег Саве, Светог краља српског Стефана Дечанског и свих српских светитеља, да се и даље ревносно трудите око свега што је ИСТИНСКИ ДОБРО, узрастајући у љубави Божјој до мере раста висине Христове. Са Архијерејским благословом, Епископ Источноамерички.
– Е. Бр. 655/17 ДАНО У ЕПИСКОПСКОМ СЕДИШТУ У БОГОМ ЧУВАНОМ ГРАДУ ЊУЈОРКУ, НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – MAЛE ГОСПОЈИНЕ, ДВАДЕСЕТ ПРВОГ СЕПТЕМБРА ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ ДВЕ ХИЉАДЕ И СЕДАМНАЕСТЕ, А ЈЕДАНАЕСТЕ ГОДИНЕ НАШЕ АРХИЈЕРЕЈСКЕ СЛУЖБЕ ГОСПОДУ.

Завршена манифестација „Трстеник на Морави 2017“

– Последњег дана манифестације „Трстеник на Морави 2017“ скувана је најбоља рибља чорба, у вожњи чамаца „мораваца“ с' мотком, победио је Трстеничанин, а најбољи пливач маратонац Моравом је Крушевљанин. Пођимо редом: треће место у кувању рибље чорбе, освојило је весело друштво „Равногорци“ из Трстеника, друга је била кафана „код Драже“, а најбољу рибљу чорбу, по оцени судија професионалних кувара је спремила, Љиљана Раденковић, искусна домаћица и куварица.
У трци чамаца „Мораваца“ победио је наш Трстеничанин Урош Милуновић, млади прекаљени риболовац, спортиста, пливач и прави Моравац из Трстеника. У традиционалном моравском маратону на дужини од око 1800 метара, најбржи је био Лазар Крстић из Крушевца, други је Лука Трајковић из Трстеника, а трећи наш чест гост ватерполиста „Расине“ из Крушевца, Марко Ђокић. Велики пријатељ Трстеничана драги гост из братске Русије, Владимир Комаров из Сочија је стигао четврти.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.
– Већ три дана на Градској плажи у Трстенику, чланови КЛИС-а и њихови гости, академски сликари и писци, у правом природном амбијенту врба и топола са новим надахнућем, четкицама и дуборезом показују своје визије градских објеката, обале, природе и људи. Ево мало детаља са плаже и обала Западне Мораве из сликарског амбијента.
– У вечерњим сатима 10. дана августа, на самој обали Западне Мораве у Трстенику, свечано су отворени „Дани на Морави 2017“. У скромном амбијенту, председник Општине Трстеник Александар Ћирић, отворио је 22. „Дане на Морави“ и том приликом уручио повељу Општине Трстеник – „Нај Моравац“, популарном водитељу емисије „Жикина шареница“, Живораду Жики Николићу. Познати водитељ, који је рођен у селу Јасиковица (Општина Трстеник), је у више наврата у својим емисијама и дугом новинарском стажу, допринео популаризацији и представљању лепота, знаменитости и историје свог села и нашег краја. Захваливши се на великом признању, наш „Моравац“ се стиховима песме из своје најновије књиге, захвалио посетиоцима свечаног отварања „Дана на Морави“. Након тога уследио је плес и игра ватре, витезова из Сенте;

Трстеник – отиснула са 26. регата З. Морава-Дунав (Трстеник-Текија)

– Двадесет одважних заљубљеника у реке и природу, отиснули су се са обала Градске плаже у Трстенику на дуг пут З. Моравом, В. Моравом и Дунавом до далеке Текије код Кладова. Четири посаде чине искусни ветерани из Краљева, Крушевца, Београда и Трстеника. Регата, којој ће се прикључивати уз пут посаде у Ћуприји, Јагодини, В. Плани и Костолцу, требало би да стигну до Текије за 12 дана, али с' обзиром да је водостај на рекама изузетно низак и неповољан за пловидбу због дуготрајне суше, пут би могао да потраје и дуже. Како смо сазнали, већ на првој деоници до Јасике код Крушевца, два мотора су претрпела хаварије, па се каснило 5-6 сати. Испратили смо и овога пута регату из Трстеника...
** Како су нам испричали чланови посаде који су се вратили после завршене регате у Трстеник, две посаде из Трстеника су стигле до задње етапе – Текије. Уз пут су морала два чамца да се врате и одустану, због кварова на моторима, великих таласа и јаког ветра на Дунаву. Само два задња дана су била права за уживање и пловидбу, низ најужи део Дунава-Казан и Ђердапску клисуру. За већи формат видеа, ТС-галерија5.

НАЈЛЕПША ЛЕТЊА УЛИЦА – Градска плажа на Западној Морави

У ове спарне летње дане, на температурама и близу 40° Ц, најбоље је проводити време на градској плажи у Трстенику. Малтене сва у добром хладу моравских врба и топола, са зеленом травом на целој дужини више од 300 метара обале, плажа снижава температуру асфалта и бетона за 5-7° Ц. А да не причамо о свежем поветарцу који ћарлија лишћем и о цвркуту птица које се надјачавају са грајом купача. Зато није сличајно што мелтене половина Трстеничана задрема на обали плаже претходно добро изморен пливањем уз воду и низ воду на дуже стазе. То већ није случај са узаврелим бетоном и плочама на базену. Одговарајуће службе за контролу квалитета воде, често контролишу воду у реци, па је овог лета највише деце на Градској плажи, јер је вода за купање више него добра. Пре извесног времена смо представили како млади уживају на базену, а ево неких детаља са Мораве да се расхладите у ове вреле дане.
– За већи формат видеа ТС-галерија5.

Изложба радова наше познате уметнице Трстеничанке, Маје Веселиновић

Маја Веселиновић, живи у Београду где је дипломирала на Факултету за дизајн, одсек – графички дизајн. Завршила је и Вишу школу ликовних и примењених уметности, смер - наставник ликовне културе. Од 2001. године ради као freelance илустратор, стрип аутор и дизајнер. Члан је сликарско графичке секције Удружења ликовних и примењених уметника и дизајнера Србије – УЛУПУДС са статусом самосталног уметника. Сарађујући са домаћим и иностраним издавачима као што су Креативни центар, Klett, Фабрика књига, Позориште Звездариште, Umer Artists, Атеље 212... Илуструје књиге, часописе и едукативне публикације намењене деци. Радове објављује у часописима, стрип антологијама и специјализованим дизајн магазинима као што су PRINT Magazine (SAD), UPPERCASE (Kanada), Curvy (Australija), InguineMah!gazine, Internazionale (Italija), Graffiti 76 Quadrinhos (Brazil), Göoo magazin, The Ark Project (Argentina), Стрипбургер, Мадбургер (Словенија), Женски стрип на Балкану, Зарез, Комиказе, Квадрат (Хрватска), Hardcomics (Rumunija), Symposion, Balkan Twilight, Liceulice, Време, Политикин забавник, Elle, Панчевац, Рез магазин, Квартал и др.
До сада је имала неколико самосталних и учествовала на преко 50 колективних изложби код нас и у свету (Италија, Француска, Хрватска, Словенија, Швајцарска, Словачка, Холандија, Украјина, Бразил, Аустралија, САД…) Континуирано излаже на свим изложбама и манифестацијама везаним за илустрацију и стрип (Златно перо, Међународни салон стрипа СКЦ Београд, BookIll Fest, Биенале илустрације у Братислави, Хрватско биенале илустрације, Ново доба фестивал независног стрипа, COW illustration фестивал у Украјини...) (Инфо текст – Студентски културни центар, Београд; Опширније...
И ево је коначно у свом родном месту. Изложба је свечано је отварена 15 јуна. 2017. под називом „ЦВЕТОМИСЛИ И КЊИГОЦРТ“, у Ликовном салону Народног универзитета, све до 24. јуна. 2017; Погледај (изабери) видео и у галерији HTML5, ТС-галерија5.

Трстеник – Полиција у локалној заједници

ИПА – Интернационална полицијска асоцијација, регија Крушевац, са локалном полицијом и жандармеријом, представила је младима и житељима Трстеника опрему, возила, део људства, специјални одсек ватрогасних јединица, као и своје безбедоносне службе, интервентне јединице и IT уређаје. На главном Цветном тргу у Трстенику било је право задовољство видети толики број грађана, а понајвише најмлађих који су се живо интересовали, како да виде све и додирну, тако и да се провозају, загвире у најсавременија возила, питају како све то тамо ради итд. Полицајци, специјалци, жандарми и ватрогасци заједно са спасиоцима код елементарних непогода, пожара и саобраћајних удеса, са пуно разумевања и стрпељења су свима одговарали, као да показују својој деци, браћи, или комшији. Па да, због њих, односно свих нас да би нам осигурали безбедност, стално се усавршавају, тренирају, увежбавају и вредно раде. Ево укратко шта смо забележили. За већи формат видеа ТС-галерија5.

Први јун – први град у Трстенику, опомиње на опрез...

Први град у Трстенику првог јунског дана, најављује да ће бити непогода целог лета. Нестабилно лето, како најављују метеоролози опомињу нас, да се припреме уличне одводне шахте за кишницу (које су у огромном броју запуштене), да се обезбеде подстанице за струју, водоводна чворишта и пре свих олуци и кровови на зградама и кућама, да би се предупредиле велике штете и кварови. Некако је ипак боље, како кажу стари да град пада по асфалту, него по баштама, воћњацима и њивама. Овај ситан и краткотрајан град данас поподне у Трстенику, озбиљно опомиње да су велика невремена са крупним градом могућа и у нашем подручју. Ево како је то данас изгледало, укратко. За већи формат видеа ТС-галерија5.

ТРСТЕНИЧКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ: Доктор Сава – Наша слава

– Др Сава Станојевић је лечио народ трстеничког краја без накнаде. Неки појединци из тадашње власти замерили су др Сави и овој његовој некористољубивости и давали му неку идеолошку оријентацију. Он се правдао речима: „Шта да узимам од оних који немају ништа, зар да наплаћујем женама чији су мужеви у заробљеништву? Како бих им после рата погледао у очи?“
Доктор Саву су нарочито поштовали и волели трстенички Роми из „Циган мале“. Сви су га ословљавали са „куме докторе“. Убрзо по доласку Немаца, цигане је захватио страх јер су се бојали да ће им фашисти спроводећи теорију расне чистоте извршити њихово одвођење у логоре и физичку ликвидацију. Оправдани страх постаје већи када им је одређено да носе жуте траке. Долазе др Сави и преклињу: „Куме спасавај, нас ће Немци све да побију нема нам спаса!“ Др Сава се растрже и у њему се цепа хуманистичко и патриотско осећање према човеку, без обзира на њихову расу и вероисповест. А онда долази и 14. октобар 1942. године. Стиже немачка казнена експедиција са мноштвом наоружаних војника и празним колима и више камиона. Заустављају се у Циганској мали. Преплашени и узрујани Роми виде коначно свој крај! Осаонички ромски кмет Раде Митровић, са неколико људи, криомице од Немаца дотрчао је код др Саве. Питају њега: „Шта да радимо?“ Доктор Сава брзо размишља, шта може да учини, како да надмудри окрутне фашисте који неће лако да одустану од своје намере. Присећа се у магновењу, да је предходних дана двоје Рома умрло, један од старости, а други од туберкулозе. И као да је предосећао скору несрећу својих суграђана, он тада оба лица проглашава умрлим од пегавог тифуса. За већи формат видеа ТС-галерија5.

Трстеник – део моштију Св Спиридона изложене у цркви „Свете Тројице“

Свети Спиридон је рођен на Кипру где је и службовао. Рођен је од простих родитеља, земљорадника, па је и он био прост и смеран до смрти своје. Оженио се у младости, и имао је и децу, (у то време епископи су се могли женити). Због свог благочешћа био је изабран за епископа у граду Тримифунту. Божјом заслугом показа чудеса велика: призивао је кишу у доба великих суша, заустављао је ток реке, исцелио је цара Констанса од тешке болести, предвиђао у будуће догађаје и у тајне срца људског, обратио многе вери правој итд. Учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и моћним чудесима, повратио многе јеретике у Православље. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокојио се у Господу 348. године. Његове мошти чувају се данас на острву Крфу. За већи формат видеа ТС-галерија5.

Трстеник – представљена књига Жике Николића „Мајстор јавног сервиса“

Живорад Жика Николић је свима знан као аутор култне телевизијске емисије „Жикина шареница“ кроз коју је прошла и пролази цела Србија и у којој се сабира све оно што је још народно у српском роду, у земљи и расејању. Медијска популарност можда је бацила у сенку њега као писца једне аутобиографске прозне књиге „Мајстор јавног сервиса", па је била права прилика да кроз разговор са њим и уз његове текстове из књиге које је читала глумица Рада Ђуричин, ( памтимо је у улози монахиње Јефимије у Љубостињи), да Жику Николића сагледамо и као човека писане речи који је своју прву песму написао чувајући овце у Јасиковици и то, у недостатку оловке, пшеничном сламком умоченом у зрелу купину. Тај, као и много других, лепих, искрених и топлих детаља из његовог детињства и живота наћи ћемо мећу корицама књиге „Мајстор Јавног сервиса", књиге која плени својом спонтаношћу и оданошћу завичају, прецима и традицији, коју је он тачно назвао „Аутобиографија срца“. Идући из Јасиковице кроз живот, Жика Николић је освојио свет, а сачувао себе у њему онаквог какав је био у очевој и дединој кући, коју је обновио и поред ње направио амфитеатар, спојивши тако себе као мештанина Јасиковице којој се увек враћа и себе као мајстора јавног сервиса коме нема равна у медијским водама. Зато нам дозволите да му у име свих нас пожелимо искрену добродошлицу у његов град Трстеник који је једини у Србији подигао бисту академику Миодрагу Ибровцу и споменик кнегињи Милици, дајући до знања да поштује значајне људе овог краја и дубоко и искрено цени своју прошлост.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Трстеник – Свечано обележио Дан победе 9. мај

Достојанствено и свечано Трстеничани су данас обележили 9. мај Дан победе, када је давне 1945. године капитулирала фашистичка Немачка. На споменик палим борцима нашег краја у ослободилачким ратовима Србије у XX веку, венце су положили представници Савеза бораца Општине Трстеник, Социјалистичке партије, Покрета социјалиста, саборци, ученици и грађани Трстеника. У културно уметничком програму су учествовали: ученици гимназије „Вук Караџић“, основне школе „Миодраг чајетинац Чајка“, музичке школе „Корнелије Станковић“, певачка група „Голубице“ и хор „Бошко Југовић“, сви из Трстеника. Присутне је поздравио и честито Дан победе, а уједно и Дан Европе, председник Савеза бораца Општине Трстеник, Миодраг Недељковић.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

КАЈАКАШИ И ГОСТИ ИЗ РУСИЈЕ – Западном Моравом до Трстеника

После три године, поново код својих пријатеља у Трстенику. Били су тада „клинци“ и „клинцезе“, весла малтене тежа и већа од њих, али сада прави асови кајака, заљубљеници у природу, воду и спорт, девојке и момци кајакаши из Русије. Наш град, општина и Друштво спортова на води, спремно су их дочекали и спремили им богат дочек, много забаве, дружења и посета. Погледајте како је било пре три године у краткој репортажи (слика десно), а шта смо забележили камером на нашој најлепшој градској улици, обали Западне Мораве, која је друга река по дужини у републици Србији, кликните на слику лево.
– За већи формат видеа ТС-галерија5.

Градска плажа – Најава лета

Хладно и променљиво време се баш одужило. Већ одавно се није десило, да почетком априла са обала Градске плаже не заплива ни један пливач Моравом. Ове године се то није могло, а и даље је вода хладна, „велика“ и „јака“. Прави Моравци већ данима обилазе реку, јер их просто мами да се бар једном „бућну“ у зелену воду своје реке. Ево крај априла је, а не тако давно половином месеца се већ увелико пливало и сунчало на плажи. То се види и по двојици старих „моравских вукова“, који у немогућности да запливају Западном Моравом, на њеној обали играју домине и шах, да би бар тако били уз моравске плићаке и „шодер“ са Градске плаже. Надамо се да су они први весници лета и да ћемо у најскорије време запливати нашом најлепшом градском улицом...

СТАРИ ГВОЗДЕНИ МОСТ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ (1899–1999)

ГВОЗДЕНИ ТРСТЕНИЧАНИН (1899 - 1999). Протекло је 18 година од како су ракете политичког отпада Запада и злоћудног NATO-а, уништиле симбол трстеничког задужбинарства и градске дике. Са Старим гвозденим мостом на Морави, угасила су се и два млада живота наших суграђана; сећамо се, памтимо. И овог 30. априла 2017. у 14 сати, Трстеничани ће прошетати до Тумбаса, који је носио на својим раменима Стари гвоздени мост кога више нема. Његова камена „старина“ Тумбас и даље пркоси на сред Мораве њеним великим водама, као што је пркосио минама октобра 1915. и ракетама из 1999. године. Гледамо га с' поносом и после рекордног мајског нивоа Западне Мораве из 2014. (ниво од 5.4 м изнад нормале) и задњих поплава, марта 2016. године. Не заборављамо...
– Опширно о Старом гвозденом мосту. – За већи формат видеа ТС-галерија5.

ТС успомене – др хирургије Слободан Лукић ДАНЕ

– Рођени Трстеничин, гимназију је завршио у Врњачкој Бањи 1968. године, уписао се на Медицински факултет у Београду и дипломирао 1973. године. Као лекар запослио се у Медицинском центру „Студеница“ у Краљеву, где је и остао до пензионисања. Године 1982. године завршио је специјализацију опште хирургије којој се посветио све до свог трагичног краја. За своје радове из области хирургије добио је велики број домаћих и страних признања. Преко 12.500 интервенција и операција су дело његових руку. Поред свог преданог рада као лекара, налази времена и за ангажовање у ватерполу, где је од оснивања па до преране смрти био председник клуба. За свој несебични рад на развоју здравства, спортске културе и свеукупног друштвеног живота, награђен је Повељом Општине Краљево, а као круна свеукупног рада 2011. године добија звање Почасног грађанина града Краљева. Склоност ликовном стваралаштву исказује од првих дана свог лекарског позива. Очи и руке уморне од операција, најбоље је умиривао у колориту боја. Слободне тренутке између посла лекара и спортског радника посветио је породици и ликовном стваралаштву.
– Уметнички портфолио др Слободана Лукића Данета, по први пут постаје видљив, а његова уметност доступна свима. Познат и цењен као хирург, у круговима пријатеља, блиских особа и као уметник аматер који је свој таленат за уметност, првенствено за сликарство, а касније и мозаик развијао годинама. Стрпљивост и прецизност, као и познавање анатомије, карактеристични су за позив хирурга, али и уметника. Изложени радови представљају слике и мозаике који су настали у једном ширем временском размаку. Оно што свакако говори о великој скромности Данета Лукића као уметника је жеља да се јавно не истиче, не продаје своје радове, да повучено и предано само ствара. У прилог томе иде и чињеница да је већина мозаика које је он израдио већ поклоњена пријатељима и родбини. Мозаици на којима је радио пред смрт, од којих су неки недовршени, већ су унапред били намењени њему драгим особама. Из увода Анђелке Радојевић, академске сликарке и мозаичарке. – Опширније.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Клуб ликовних стваралаца (КЛИС) Трстеник – 34. Пролећна изложба

Радови изложени на 34. Пролећној изложби КЛИС-а у себи носе и имају посвећеност и знање њихових аутора, те самим тим завређују пажњу, оцену и критику посматрача, јер су то ствари које ауторима дају надахнуће и подстрек за даљи рад и стваралаштво.
Теме које су овај пут задате „портрет“ и „фигура“, само су одредиле да слике и остала дела буду многолика понајпре слике раскошних палета, а рељефи, цртежи и фотографије буде пажњу, док су поједина дела вредна награде и похвале. Аутори су кроз свој рад отишли у друге димензије, те тако комуницирају са осталим светом и међусобно. Кроз лирске доживљаје исказују индивидуалну ноту и уметност живог света као и приказ многих истина, а све у оквиру и склопу задатих тема. Готово сви радови са ове изложбе су бег од баналне стварности у свет илузија где аутори са топлином и пуним плућима, јако и моћно воде своје прелепе битке.
Са сигурношћу можемо констатовати да ће душа, а и дух КЛИС-а још дуго трајати захваљујући ентузијазму његових чланова. Зато је жеља свих нас, аутора, да уживате у нашим делима док их посматрате. На овој изложби и на многим будућим изложбама... (из увода), Александар Чикала, слободни ликовни уметник.
– Погледајте (преузмите), каталог изложених слика са изложбе; – 34. Пролећна изложба КЛИС
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Западна Морава код Трстеника–уловљен сом од 32,8 кг дужине 170 см

На свим важнијим картама лова и риболова, само су на две реке у Србији увек постављене иконе бркатих риба-сома, као знак да је то територија моћних речних „ала“, те реке су Дунав и Западна Морава обале код Трстеника. Како се по јутру дан познаје, ова година ће бити вероватно година много уловљених трофејних примерака. Двојица мајстора риболова, дугогодишњих заљубљеника у природу, првака на бројним републичким и међународним такмичењима, отворили су сезону трофеја на трстеничким обалама Западне Мораве, уловили су сома тешког 32,8 кг и дугачког 170 см. Борба је трајала око пола сата, а да није било другара са чамцем кога су морали да зову у помоћ, овај моравски капиталац не би био уловљен, јер је прибор био далеко од оног „тешког“ који се примењује у лову на „моравске але“.
Прибор: штап Quantum 2.70/75 gr, машина Daiwa BG 3000, најлон-струна Trabucco Dynatex PRO X8 0,185 носивост 11,3 kg, варалица Šed VBA 10 cm. Два другара, Бојан Рајић из Крагујевца и Мића Веселиновић из Трстеника, већ дуго пецају заједно малтене по целој Србији и на летовању, овог пролећа већ месец дана „пробају“ старе терене трстеничких обала. Један капиталац их је надмудрио, али други није. Ударац је на Бојановом штапу био изненадан и снажан, брка је за непуних 15-20 секунди одмотао 70-80 метара најлона кренувши уз воду, али вештина два мајстора, који нису журили, већ га лагано замарали, приближавали и одпуштали, водећи рачуна да буде што више на води, јер при обали вребају пањеви, корење и оштро камење... Како су нам причали, дуго замарање није им дало прилику да га сликају и врате у реку, баш се у чамцу брзо предао. Како је све то изгледало, које је мајсторство извукло прави трофеј из Мораве, погледајте у нашој репортажи.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5, или на YouTube-trsteničani

Сова ушара – наша комшиница

Три дана лепог времена почетком априла, а нама је у госте дошла љупка и грациозна, сова ушара (lat. Bubo bubo); Елегантна, на својој грани на јелци достојанствена, мало дремљива, али увек опрезна. Није нас се плашила иако је била на само 7-8 метара од нас. Када смо покушавали да јој скренемо пажњу, она мало трепне, па нас добро загледа својим крупним наранџастим очима. Сова ушара је највећа од сова-ноћних птица код нас, а ове зиме их је било у нашем граду више десетина и сваке године их је све више. Нису штеточине људима, већ ноћу чисте градске улице, сметлишта и ђубришта од разних глодара и штеточина. Нарочито на ливадама, баштама, околним њивама. Толико смо се били навикли на њу, а и она на нас, да када се није појављивала више јутара, баш нам је недостајала, а погледајте и зашто?
– За већи формат видеа ТС-галерија5.

Библитека Јефимија – Ексклузивно представила књигу „БУРА“

Народна библиотека „Јефимија“ из Трстеника представила је ексклузивно аутобиографску књигу „БУРА“ (оригинал „BORA-Erzählung“ је штампан 1947. год.), бившег немачког војника обавештајца, радио-телеграфисте, Бечлије Луиса Марера (Louis Mahrer), који је послат у Србију 1943. да би прислушкивао радио везе партизанских и четничких јединица у нашем крају. На потезу (Ужице-Краљево-Врњачка Бања-Трстеник-Крушевац), који је као војник сачувао људску душу и најважније информације није одавао својој команди! У Трстенику је боравио у више наврата и више месеци ратних година. Био је социјалиста по опредељењу. О нашем граду је забележио јуна 1943:
– Ни мањег места ни лепшег мириса ружа. Чим пређеш пругу, прођеш прве куће, цела варош замирише на процветале руже. Иза сваке ограде у дворишту, баште пуне лепих ружа. Мирна варош, људи нису на улицама најчешће су по кафанама... а златни крст је сијао на новој-ружној цркви... (!?) ...Једног дана узбуна, сви из Бање (Врњачка Бања) у два камиона, за Трстеник, у сред дана на главној улици, нашем колеги украден мотор-приколица. Сумња се на неког из насеља Осаоница, на западном улазу у Трстеник...
– Десетар Марер је преживео рат. Књигу немачког војника, су у Трстенику представили његов син Волфганг Марер, ћерка др Ева Рихтер Марер и унук (син Волфганга) Клаус Марер. Гости библотеке „Јефимија“ су још били: др Љубодраг Ристић, историчар и научни сарадник Балканолошког института у Београду, директор Народног музеја Краљево (који је приређивач и издавач књиге „Бура“ на српском језику), Драган Драшковић, преводилац Гордана Тимотијевић, лектор књиге Драгана Типсаревић и драмски уметник краљевачког позоришта, Миломир Недељковић. У опширнијој видео репортажи коришћени су и снимљени материјали РТВ Трстеник, којој захваљујемо на предусретљивости. За већи формат видеа ТС-галерија5.