Sa TS kaldrme 2017-e I

КАМЕНЕ КУГЛЕ – Остаци вулканских активности надомак манастира Љубостиње

И Трстеник се може похвалити јединственим поклоном природе, великом каменом куглом која се налази 3 км североисточно од манастира Љубостиње. Уз помоћ начелника планинарско-смучарског друштва „Љуктен“ из Трстеника Радмила Филиповића-Фиће, на тек озеленелој пролећној трави, усред шуме међу дрвећем, готово ниоткуда, дошли смо до огромне кугле скоро идеалне сфере, пречника 1,2 метара и тешке десетину тона. Около ње нема стеновитог крша, сем изломљених слојева пешчара, које је набирањем своје коре Земља еонима стварала. Камена кугла је глатка и никако не припада месту где се налази. Али, геологија и метеорологија нас учи: такве камене кугле су остаци окамењене лаве из давних вулканских активности. По престанку еруптивних процеса, канали којима је текла лава су се хладили, кроз њих је продирала велика количина воде (на то је највише утицала смена ледених доба). Огромни ледници, који су прекривали малтене целу Европу и били високи 1-3 км (задње ледено доба пре 18-19000 година, или највеће пре 650 милиона година, када је планета земља била велика „Ледена грудва“), гурали су све пред собом. Топљењем огромних ледника, престанком леденог доба, стене, кугле и вулканске плоче су остајале далеко од свог места настанка да сведоче о тим далеким катаклизмичким променама. За науку ништа ново јер је велики српски научник Милутин Миланковић то све у својим прорачунима и доказао, објаснивши Земљине дуготрајне климатске промене, као последицу узроковану астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; одавно познато, а тек сада западни свет учи о „Миланковићевим циклусима“ и изучава генијално дело нашег научника из 1941. године „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“. Ова два дела објашњавају до детаља појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи, које се могу очекивати сигурно и у будућности. Тако је и ова камена кугла, после много хиљада година нашла своје место надомак Љубостиње. На њој се налази и округло удубљење које показује да су је пра становници ових крајева користили за своје вероватно верске обичаје, пре више хиљада година. Погледајте шта смо ми забележили; – За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Трстеник – ВАШАР НА МЛАДЕНАЦ

Први вашар у години је увек био на Младенац, када процвета цвеће и почне по календару пролеће. И ове године, на вашару је било највише продаје и препродаје текстила, којекаквих дрангулија и старе робе, али мало занатлија. Нашли смо ипак неколико старих мајстора свог заната: млади ужар из Краљева, лимар из Алексинца, мајстори слаткиша са дугом традицијом из Јагодине, травари са Ртња и Златара, „чика сецко“ из Нове Пазове, најстарији мајстор преплета и опуте, опанчар Бора из Бучја, а посебно хвалимо специјалисте ражња и препланулог печења, са трстеничке пијаце. По лепом и суначаном дану било је пуно света и свако је нашао оно што је тражио, сигурно.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

КЛИС и МОРАВСКИ ТОКОВИ – Трстеничанке свом граду

„Клуб ликовних стваралаца“ - Трстеник, приредио је у Ликовном салону Народног универзитета изложбу слика својих уметница, заједно са песникињама књижевног клуба „Моравски токови“, под називом-ЖЕНЕ СВОМ ГРАДУ. У посећеној културно-уметничкој вечери, посебну ноту су дале мелодије хора „Цветићи“ које је компоновала и припремила Оља Цветић васпитач у вртићу „Бисери“, као и ученици музичке школе Корнелије Станковић својим мелодијама на флаути. Овом приликом истичемо певање у хору и свирање на клавиру, даровите Јоване Крстић, ученице шестог разреда, која је већ побрала бројне награде на наступима и такмичењима у Паризу и Бугарској, освајајући прва места на такмичењима по Србији, а у свом граду, иако се већ седам година бави музиком, малтене је непозната и не представљена. Зато погледајте и послушајте.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Трстеничани из Чикага у Жикиној шареници РТС-а

Трстеничани у расејању (САД и Канада), иницирали су аукцијску продају дресова са вечером за прикупљање новца којим ће помоћи осликавање (фрескопис) цркве Свете Тројице у Трстенику. Иако нису богати, нити су власници ланаца бутика, болница, трговина или банака, успели су нешто што од давнина није забележено на њиховој родној груди. Скромним средствима, али веома потребним, постају прави задужбинари родном Трстенику, заједно са својим пријатељима из целе српске дијаспоре и америчким гостима на аукцији. Издвојили смо из емисије „Жикина шареница“, како су тај догађај забележили дописници РТС-а из Чикага и шта су рекли наши Трстеничани; (i-net адаптација, trsteničani.rs)
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Свети Трифун – Дан виноградара и винара, оживело виногорје

Велики празник некада у Србији, дан када се после зимских мразева и снегова први пут излази у винограде, да се заломи који заперак, прегледа чокот и залије прошлогодишњим црвеним вином... Некада у трстеничком крају, то је био највеселији дан за познате винаре, који су снабдевали пола Београда, Крагујевца и Ниша најбољим винима и комовом ракијом (лозовачом). Са околних брда орила се граја берача грожђа у јесен, а низ колске странице је цурео слатки сок узрелог грожђа. Свака кола су била препуна деце која су штрпкала гроздове, а да им нико није бранио јер га је било у изобиљу. Некада највећи трстенички винари браћа Миладиновић, Сида Милосављевић, Јоса Каралић и многи други, утркивали су се, ко ће направити најбоље вино у Шумадији... Али дођоше зла времена када их прогласише за „народне кулаке“ и „зеленаше“, одузеше им многа најбоља имања и винограде, не само њима. Све замре и погаси се. Но, ево опет стигоше права времена за вредне шумадијске виноградаре и винаре. Ничу виногради по свим трстеничким брдима, занављају се и обнављају дедовски редови и шпалири. Грожђа поново у изобиљу, а најбоље винарије из трстеничког краја опет снабдевају пола Београда и Србије најлепшим винима са трстеничких брегова. Погледајте шта смо изабрали за вас од видео материјала РТВ Трстеник, на чијој љубазности и уступљеним снимцима искрено захваљујемо;
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

СВЕТОСАВЉЕ – Из службе епископа Давида и свечане Академије у Трстенику

Уочи великог празника у славу првог српског просветитеља и оснивача православља у Србији, издвојили смо из вечерње службе епископа Крушевачког, господина Давида у цркви Свете Тројице у Трстенику; такође представљамо и један део песама и хорског извођења са свечане Академије посвећене Светом Сави, утемељивачу српске цркве. На свечаној Академији која је одржана у препуној великој сали Дома културе, Народног универзитета у Трстенику. Носилац манифестације је била Црквена општина Трстеник, а домаћин културног програма је била основна школа „Миодраг Чајетинац-Чајка“ из Трстеника. О лику и делу Светитеља Саве, погледајте на сајту СПЦ, опширније.
– За остале IT урађаје ТС-Галерија5;

Богојављење – пливање за Часни крст, најодважнији Марко Милићевић

Залеђена Западна Морава, 5 степени испод нуле и снежна вејавица, нису били препрека да за овогодишњи Часни богојављенски крст, на Градској плажи у Трстенику заплива 16 најодважнијих и храбрих момака. На обновљеном надметању, четвртом по реду, у организацији свештенства трстеничког храма „Света Тројица“ и групе заљубљеника у Западну Мораву, тријумфовао је Марко Милићевић, фудбалер Градине из Трстеника, који је и 2015. године први допливаао до Часног крста. Манифестацији је присуствовало неколико стотина грађана Трстеника и околине. Међу учесницима најмлађи је био шеснаестогодишњи Филип Митровић, а најстарији Зоран Мимовић кооји је запливао у својој 58. години. Вредни организатори су уложили много труда да на градској плажи, исеку лед дебљине 15-25 цм моторним тестерама, да санте леда одгурају низ Мораву и припреме одлично стазу за пливање. Највреднији су били сами учесници и то пре свих овогодишњи славодобитник Марко Милићевић и његов другар Бојан Букоровић. Репортер „Спортског журнала“ М. Веселиновић. Пливање за Часни крст, опширније;
– За већи формат видеа ТС-Галерија5;

Љубазношћу „Мастер студија“ – Трстеничанима на дар

Захваљујући предусретљивости и љубазности наших житеља, младим људима Владимиру и Бранимиру Маринковић, добили смо видео материјал снимљен професионалном опремом (дроном) њиховог „Мастер студија“, у пуној (Full HD 1920x1080p px) резолуцији, залеђеног Трстеника и Западне Мораве. Ово је један непоновљив и незабораван поглед из сасвим нове задивљујуће перспективе, на наш град и његове обале. Искрено се надамо једном новом почетку сарадње у размени видео материјала, који се дарује свом граду, житељима и његовој околини на радост свих у расејању. Захваљујемо породици Маринковић на поклону, у име свих посетилаца и многих Трстеничана. Сав видео материјал ће, како то увек и радимо, бити предат у Завичајну библиотеку града на дигитално архивирање, за нека будућа времена.
– За остале IT урађаје ТС-Галерија5;

Залеђена Западна Морава „заковала“ пливање за ЧАСНИ КРСТ и још по нешто

Вода Западне Мораве код Градске плаже у Трстенику, је залеђена дебелим ледом при обали, тако да ни снажни гредери нису могли својим лопатама да дођу до воде. Иако је задњих 2-3 дана мало отоплило и температура се од -18 °Ц приближила нули, своју ћуд Морава не мења. Само на уском делу, на средини тока где је матица најбржа, мало је вода на једвите јаде пронашла светлост дана, али на већем делу тока кроз Трстеник, Западна Морава је заледила своју воду, од обале до обале. Најопасније по живи свет у води и рибе, су парчићи леда (дебљине 10-25 цм) који пливају и брзо се крећу испод површинског леденог слоја и секу све пред собом. То би била огромна неизвесност и велика опасност за пливаче Часног крста (а пријавило се доста њих). Зато се подсетите како је било јануара 2016. године. Међутим има и оних који се баш радују таквој Морави и леденој води, а то су господари река и језера у зимском периоду, корморани. Величанствене птице, строго заштићена врста, одлични су пливачи и летачи, али и грабљивице, које могу дневно да поједу количину рибе, онолико колико су и саме тешке. Колико је опасно пливати по залеђеној Западној Морави, видећете у репортажи о трстеничким зимским гостима...
– За већи формат видеа ТС-Галерија5;

Трстеничaни дочекали српску Нову годину са бендом „АМАДЕУС“

Популарна лесковачка поп-рок група „АМАДЕУС бенд“, је и овог јануара месеца као и 2012. године, на главном градском тргу, дочекала са Трстеничанима српску Нову 2017. годину. И како се показало, никоме, као ни пре 5 година, није било хладно нити је осетио зиму и ледени моравски ветар. Својом препознатљивом и веома популарном свирком, најлепшим песмама и најновијим хитовима, једноставно није дозвољавала младима ни да помисле на зимску хладноћу. Певало се заједно, играло и ћаскало, баш као стари, добри пријатељи. Многи Трстеничани су додуше били десетковани те вечери „моравским грипом“, па су изостали са ове журке, (чак и ми „млади-фосили“); али прави Трстеничани одмах прискачу једни другима у помоћ и пружају све што имају да би им помогли. Тако је екипа младих из телевизије Трстеник, дежурала по води и леденом ветру, назебла до костију, издржала и није заборавила праве пријатеље. Одужујемо се са малим закашњењем (из „температурних“ разлога) видео клипом, њима и свим нашим посетиоцима који су „навијали“ да се убрзо поново дружимо.
– За већи формат видеа и боље уживање ТС-Галерија5;

Младим Трстеничанима, ускраћено клизалиште...

Мали новогодишњи и Божићни распуст пролази, а прави тек долази, међутим трстеничка младост у нову календарску годину улази без места где се највише радовало, дружило, заљубљивало и играло, без КЛИЗАЛИШТА. Градски оци су мере штедње прво применили на младима, ускративши им оно мало радосних тренутака, где су били сви заједно и где је било највише „заљубишка“. Али ће зато, вероватно неки нови кич и шунд, имати веће привилегије. Познато је, да онај ко не улаже у младост, има незабележену прошлост и бледу будућност. Зато ми Трстеничани, не заборављамо и дарујемо нашим младима, да се бар подсете тих лепих тренутака на трстеничком клизалишту и леду. А традиција клизања, или како се то одвајкада у нашој варошици звало „сличугање“, траје више од 80 година. Посети страницу са клизалишта); За већи формат видеа, ТС-ремикс5 и галерија 2017. ТС-Галерија5;

БОЖИЋНЕ РАДОСТИ...

У порти храма „Свете Тројице“ у Трстенику, Бадње вече је било свечано, пуно радости пред Христово рођење. Припремали су се и бирали бадњаци који су после литургије освештани и однети кућама, палиле су се свеће радоснице и ватра, служио се врућ чај и гледао леп ватромет над градом. Иако је ветар и снег шибао и непрестано снижавао температуру на -7 °Ц, у порти је било највише младих и деце. У самој цркви верници су се молили за добро здравље, срећу и благостање својих најмилијих. Ево укратко како је то изгледало забележено оком камере;
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

JW Player goes here

Тако то раде, ТРСТЕНИЧАНИ...

JW Player goes here

Трстеничке легенде – творац модерне кошарке у Трстенику

Доктор Милан Маричић - Марла, је права трстеничка легенда. Одрастао је на трстеничкој калдрми и обали Западне Мораве, која му протиче баш испод дворишта, бос је почињао прве кораке у рукомету и кошарци на комшијском Васином плацу и трстеничком Вашаришту; срећне гимназијске дане заменио је помало боемским студентским животом, запослио се у машинској индустрији, уз рад и велика одрицања, поново се вратио студијама и завршио медицину у кратком року. Изабран је 1989. године за председника Скупштине општине Трстеник, отргао је из прашине и заборава већ политички угасле Јефимијине дане 1991. године, а изнад свега, заборављено златно доба кошарке 50-их подигао у никада достигнуте успехе 1970-их. Окупио је огроман број младих у Трстенику и везао за спорт, творац је модерне кошарке у нашем граду, а у самој игри трстеничких кошаркаша применио потпуно нове прилазе. Успео је да кошарку из школских дворишта и градских квартова, доведе до квалификација за Другу савезну лигу бивше Југославије. Надалеко је из тог времена позната јадиковка тренера „Здравља“ из Лесковца: ...Све могу да победим у гостима, али Марлета никако...! Дуго смо чекали на тај разговор са нашим доктором, дуго смо се и ми припремали да обрадимо све детаље и ево коначно прилике да за Нову Годину, сви који се радо сећају освита кошарке у Трстенику 70-их година прошлог века, уживају у правој трстеничкој причи: како су играчи краљевачке Слоге донели прву кошаркашку лопту у Трстеник, ко је био Пеђа Станојевић и Мачак, шта су то урадили Живадин-Жици и Влада-Бодер, ко је асфалтирао Васин плац, како кошаркаш са 198 цм може да буде врхунски плеј, ко је Љуба-Мозак, како су се „ковали“ Ексер и Менгеле, ко је написао фарбом за тарабе први број на кошаркашком дресу, популарну 5-ицу...? И много тога још, илустрована прича др Милана Маричића-Марле.