Sa TS kaldrme 2016

Трстеничанин – Раца Тодосијевић НАЈБОЉИ У ЕВРОПИ

Трстеничанин Раца Тодосијевић (28) још од основне школе ужива у царству бројева, разломака, једначина. Дуги низ година је освајао многа престижна такмичења, али може да се похвали да је први Србин који је освојио награду најбоље докторске дисертације у Европи, која отвара пословна врата у свим земљама света. Након изласка те листе од топ три кандидата, уследила је одбрана рада у Пољској у којој је стручна комисија покушавала да му нађе слабу тачку. – Од мојих колега ја сам ипак испунио све захтеве и победио, а самим тим и постао први Србин који је освојио ову престижну награду – објашњава математичар. Поред тога што је био један од најбољих студената на Математичком факултету Универзитета у Београду, он од 2012. године и ради на Математичком институту. Упоредо са радом у Институту, он је завршавао и докторске студије у Француској, али поред успеха у тој земљи, он је ипак одлучио да се врати у Србију.
– Држава би могла да омогући лакши повратак научника у Србију и да им то, што су били у иностранству, не буде препрека за напредовање у каријери већ додатни успех. Самим тим би научници који се врате из иностранства, не само донели одређено искуство стечено у иностранству, већ би значајно допринели развоју међународне научне сарадње – објашњава трстенички математичар... – Преузето-Опширније.

Сећања – Трстеничани чували јеврејску породицу 4 године од погрома

Породица имућног трговца из Београда, Теодора Данона, под претњом интернирања у логор, морала је да бежи и да се лажно представља. После драматичниих догађања у Лесковцу, где је Теодор Данон једно време боравио са целом породицом, као посластичар је био скриван у кући Ранђела Стојановића. Међутим убрзо је био откривен, па је морао поново да бежи за Београд. Ранђел је успео да их пошаље на воз у задњем тренутку, али је зато испребијан једва извукао живу главу. Данонови нису знали куда ће, вративши се у Београд, али не у своју кућу, која је већ била реквирирана, него су се сместили код Беатрисине сестре Војиславе, која је била удата за Петра Стефановића.
...Требало је хитно наћи решење за породицу Данон. Петров брат Милутин Стефановић-Цане, живео је са породицом у Трстенику. Цане је био професор математике, бивши директор Грађанске школе у Крагујевцу, где је добио отказ када су Немци ушли у Крагујевац. Вратио се у Трстеник. У Трстенику је Цане имао пријатеље. Између осталих је био пријатељ са Милошем Малићанином-Мишом, председником општине Трстеник. Цане је замолио Мишу да изда избегличку легитимацију за чланове породице Данон. Миша је схватио ситуацију, спремио је избегличку легитимацију, која је сачекала Данонове када су стигли у Трстеник. У Трстеник је, званично, стигла породица Јанковић, а Миша је тајну, ко се крије иза докумената на име Јанковић, заувек понео са собом. Неколико месеци касније, стрељан је од стране окупатора као сарадник покрета отпора. У Трстенику више нико, осим Цанета, није знао ко се крије иза презимена Јанковић. Милутин Стефановић-Цане сместио је породицу Данон у кућу својих кумова, чак ни они нису знали да су примили на стан Јевреје. Цане је протурио причу, која је кружила у Трстенику, да је Тоша (Теодор) трговац из Београда, коме је срушена кућа за време бомбардовања 6. априла 1941. и да је после силних лутања нашао прибежиште у Трстенику. Убрзо је Цане помогао Тоши да отвори радњу у којој се продавало воће, поврће и неке друге ситнице. Међутим, породица Данон се и сама чувала да не буду откривени. Веома ретко, осим Тоше, су излазили на улицу. Троје деце није ишло у школу, а друштво им је најчешће правио Цанетов син Предраг Стефановић (поратни ас трстеничког фудбала о коме ћемо накнадно писати - познатији под фудбалским надимком „Барон“). Цане је чувао тајну и животе Данонових. Једно време у близини куће у којој су становали Данонови, налазила се немачка команда, никада Немци нису посумњали да су Јанковићеви Јевреји. Када су 1944. ослобођени Трстеник и Београд, као и већи делови Србије, Тоша се са породицом вратио у Београд. Данонови су се 1948. иселили у Израел, али нису заборавили своје доброчинитеље који су им спасли животе... Текст преузет из књиге „Праведници међу народима - Србија“, (стр. 111-114), Јеврејска заједница Земун, 2010. год.
** Ненад Фогел, уредник – Израелски парламент Кнесет, формирао је 1953. године „Јад Вашем“ - музеј сећања на жртве Холокауста. Десет година касније установљена је „Комисија за проглашење Праведника међу народима“. Та признања, у виду медаље и повеље, сведоче о храбром чину особа, искључиво нејевреја, који су током Другог светског рата рескирали своје животе, и животе својих ближњих, како би спасавали често њима непознате особе јеврејског порекла. Ову књигу са поносом посвећујемо грађанима Србије који су спасавали Јевреје током Другог светског рата са жељом да им подигнемо својеврстан споменик кроз приче испричане у њихову част.

Трстеник – 29. ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ, четрдесет пет година после...

Од 21-25. јуна 2016. године у Трстенику и порти манастира Љубостиња, одржаће се највећа културна манифестација у месецу јуну у Србији: 29. пут по реду ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ. Јефимијини дани се приређују у част и славу прве српске песникиње и везиље монахиње ЈЕФИМИЈЕ, нераздвојне дружбенице кнегиње Милице, прве српске владарке и по народу званој Царица Милица, која је владала Србијом више од 12 година, из манастира Љубостиња и Трстеника. Јефимија, удовица Деспота Угљеше Мрњавчевића (право име Јелена), после српског пораза - изгубљене битке на Марици 1371. године и погибије мужа, живела је на двору кнеза Лазара. Као сведок страдања српске војске и погибије кнеза Лазара на Косову пољу 1389. године, повукла се у манастир Љубостињу заједно са кнегињом Милицом; ту се замонашила и добила монашко име Јефимија. У манастиру Љубостиња је златним словима извезла, „Похвалу кнезу Лазару“. Сматра се да је „Похвала кнезу Лазару“ благо од непроцењиве историјске вредности за српску културу и уметност. Чува се у музеју Српске православне цркве.
Завршно вече 29-их Јефимијиних дана одржано је у порти манастира Љубостињa. Похвалу кнезу Лазару је казивала глумица Јелена-Мина Иванишевић, а ево представљамо је комплетну на Видовдан 28. јуна 2016. Уручена је и награда за најбољу песничку књигу у 2015. години, песнику Петру Цветковићу; домаћи и страни песници су говорили своје најлепше стихове, а целу манифестацију је својим музичким приношењем пратио грандиозним појањем хор „Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада, уз маестрално дириговање Тамаре Петијевић. На завршној вечери хор је премијерно отпевао химну Јефимијиних дана, под називом „ЈЕФИМИЈА“; музику је написао композитор Светислав Божић, на текст Милана Ракића. Сав видео материјал биће представљен и допуњен на страницама Јефимијини дани 2016, на сајту trstenicani.rs
– Видео на већем формату, ТС-галерија5.

Трстеник – развој рок група и рокенрола у нашем граду

Најзад оно право, за све младе овог града и околине. Љубазношћу наших, (мада то избегавамо да кажемо, али овде то истичемо), правих Трстеничана и Трстеничанки, препознатљивих уметника, музичара и новинара, заљубљеника у свој град и његове вредности, породици Думановић, Милетић и Грачнер, у прилици смо да вам прикажемо два документарна филма; један говори о развоју рокенрола и младих у Трстенику давних 1960-их и 70-их година. Филм траје пун сат, али уз обиље старих фотографија, ретких података и изузетно новинарско виђење тог временског периода, све то уз разговор са пионирима трстеничког рока. Други филм нам је уступила наша суграђанка Марија Грачнер, којој се такође захваљујемо на представљеном видео материјалу. Препуштамо вас да уживате у прошлим временима и виђењу Трстеника у садашњим данима. Посебна нам је част била да ова два вредна дела, адаптирамо и прилагодимо за гледање на свим IT медијима.
– Већи формат, бољи квалитет видеа, ТС-галерија5.

Трстеничани на хуманитарној аукцији Ускршњих јаја

Ликовни уметници, сликари аматери, ђаци и заљубљеници у ручни рад, приредили су хуманитарну аукцијску изложбу Ускршњих јаја ових претпразничних дана у граду на Морави. Ову изложбу је иницирала и организовала Туристичка организација Трстеника, а покровитељ је била Општина Трстеник. На изложби су учествовали чланови Клуба ликовних стваралаца из Трстеника, жене заљубљенице у ручни рад и велики број ђака са својим ликовним маштаријама на Ускршњим јајима. Општина Трстеник је већ на самом старту аукције помогла и откупила један број радова, а у надметању је учествовао и известан број посетилаца изложбе. Сав приход са ове хуманитарне аукцијске изложбе намењен је за лечење и опоравак болесне деце Општине Трстеник. ТС-Видео5.

Трстеничани добили одговор на питање: Зашто рода небом хода?

У великој сали Дома културе у Трстенику, најмлађима је представљена збирка песама аутора Момира Драгићевића и Небојше Лапчевића „Зашто рода небом хода“. У препуној сали рацитовало се наглас, певало, играло, шалило и забављало. Поред аутора збирке родиног јата, учествовали су и домаћи писци, Оливера Цветић, васпитач ПУ „Бисери“ и песник Верољуб Вукашиновић, директор библиотеке Јефимија. Најпопуларније дечје песме говорили су млади рецитатори из ОШ у Трстенику, а своје вршњаке је претио и хор најмлађих при храму Свете Тројице из Трстеника; ТС-Видео5.

Трстенички споменари – сразговор с' поводом

Ових дана имали смо ту част и задовољство, да нам је у гостима био наш уважени Трстеничанин, или још боље Чаиранин, аутор грандиозног споменика кнегињи Милици у нашем граду, проф. Драгољуб Драган Димитријевић. У једном лепом дружењу разговарало се баш на трстенички начин, отворено, спонтано и блиско, па није ни чудо што је само тај део приче трајао непуна два сата. А како и неби био отворен и из душе, када наш уважени професор, академски вајар, између осталог о свом граду каже и ово: ...преобујеш се на железничкој станици, и у чистим патикама кренеш у школу, калдрмом... најбољи асфалт на свету је трстеничка калдрма... Са малим закашњењем вршимо обраду тог видео материјала, али саветујемо да пратите и обавезно погледате: како је стасавао као вајар наш суграђанин, који никада није био БИВШИ Трстеничанин, како је први рад у основној школи код свог професора Оролића, извајао од моравског блата-глине, како су се некада изували каљави опанци када се пређе пруга код железничке станице, да се не унесе блато на градски асфалт, како и најчвршћим људима, који су газили по моравском шљунку, далеко од свог краја, пође суза када се сети своје реке и њених обала, које су га мисли мориле и шта је осећао док је вајао лик саме кнегиње, вративши се више од 610 година у прошлост, зашто плава светлост плавог камена да обасја, баш тог тренутка, крст и књигу коју држи кнегиња Милица... То су само неки детаљи из веома занимљивог и ексклузивног разговора, који су водили Трстеничани. Разговор са професором Димитријевићем, обогатили смо и промотивним видео и фото материјалима који ће се представити и надамо се украсити ову привилегију коју смо добили од нашег знаменитог Чаиранина. О свему овоме у галерији ТС-Видео5.

Трстеничанка Нада Сарић, првак Европе у каратеу (борбе, апсолутна категорија)

На првенству Европе за сениоре у Даблину (Ирска), одржаног 2. априла 2016. године, у апсолутној категорији-борбе, Нада Сарић је освојила прво место и златну медаљу, победивши у полуфиналној борби немачку репрезентативку, а у финалној борби Енглескињу. Репрезентација Србије, коју су чиниле 8 такмичарки, је у укупном пласману заузела четврто место. Наша Трстеничанка је прва жена из Србије која је освојила златну медаљу у апсолутној категорији карате-борбе на превенству Европе.
– „Не може се описати речима, који је то осећај, када се на победничком постољу и са златном медаљом око врата, слуша у далекој Ирској српска химна...“ Иначе, Нада Сарић је и тренер карате репрезентације Србије, асоцијације JKA shotokan (џи-кај шотокан), троструки спортиста године Општине Трстеник, скоро 30 година у каратеу. Свечани дочек у хали спортова (за који није знала), приредили су јој они најдражи-њени ученици са својим родитељима, пријатељи и спортски радници. Потекле су и сузе радоснице. Погледајте наш избор са свечаног дочека Наде Сарић, који су јој приредили њени ученици, пријатељи, спортисти, као и Надин интервју дат РТВ Трстеник непоредно после прославе, а пре тренинга са својим ученицима који је одмах потом уследио.
– О свему овоме и у галерији ТС-Видео5.

ОРА Трстеник 1976 – 2016, четрдесет година после

Колико ли је само познанстава, правих пријатеља и првих љубави никло на некадашњим РАДНИМ АКЦИЈАМА? Ако су игде млади били самостални, безбрижни и заљубљени, то је било на акцијашким сусретима и дружењима. Ево прошло је четири деценије, (богме и ми смо тада били млади, него шта), радо се сећамо тих дана и тог лепог времена. Ако нешто има вредности и лепу традицију у прошлости, зашто је поново не оживети и активирати, па ма ко то био у питању. Сви могу имати користи. Град може бити уређенији много више, његова обала, кејови, улице, паркови, шуме, шеталишта... Тачно после 40 година, 1. априла на Дан радних акција, са почетком у 12 сати у дворишту ОШ „Живадин Апостоловић“ извршена је смотра старих акцијаша-бригадира, посећена је изложба фотографија из тог времена у Музеју града, а у 13 сати су засађена четири млада дрвета, симбола 4 деценије од акцијашких сусрета... Откривена је спомен плоча за сећање акцијаша на те дане. Пратили смо тај велики скуп младости и ветерана, а и пробали, прави акцијашки пасуљ са казана и најпопуларније пиће акцијаша из тих времена, хладан клакер. Данас је Трстеник показао свима у Србији, да несмемо никада газити по вредностима прошлости, да несмемо да обезвређујемо оно што нас је јачало, везивало и терало да помажемо и дарујемо једни друге. Трстеник је, можемо слободно рећи, данас осветлао свој образ пред историјом и подједнако вредновао, заједноштво, дружење и љубав, без узмицања пред аветима прошлости, ратних подела и лажних идеала. Трстеничани, млади, стари, ветерани, омладинци... сви на једном месту са порукама за далеку будућност. О свему поменутом, кратка видео репортажа и у галерији ТС-Видео5.

Трстеник – Западна Морава опасно претила

Поплава овог 8. марта подсећа на ону из 2014. године. Мада је Морава „тек“ на 34-ом подеоку (3,4 метра изнад нормале), то је доста далеко од оног водостаја који је оборио све рекорде 2014. а износио је 5,4 метра изнад нормале. Међутим, велики број ораница, башти и пластеника је под водом, а штета је огромна, јер је у највеће пристигло рано поврће (салате, бели и црни лук, спанаћ, кромпир, зеље, ротквице, саднице парадајза, воћки, калемова...), све што се нашло уз обалу Мораве, све је под водом. Прве куће у приградском насељу Грабовац у Трстенику су у великој опасности, Морава и даље расте, а прети и нова киша за дан два. Својим хуком и огромном количином воде, река прети опасно и упозорава на пуну приправност. Ослушните и ви хук и моћ Западне Мораве код једине препреке којој више од сто година не може ништа – са трстеничког ТУМБАСА...
Трстеник, 9. март 2016. – Други дан ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ у Општини Трстеник поводом поплаве, протиче у санацији оштећених заштитних бедема, зашта су ангажоване и јединице војске Србије, ИЈП полицијска станица Трстеник, као и бројни грађани самоиницијативно. Морава је пре подне око 10 сати, била на још увек високом нивоу од 32 подеока (3,2 метра изнад нормале), али је већ око 15:30, пала на ниво 27 (2,7 метра изнад нормале) са тенденцијом наглог опадања. Међутим иза воде је остала права пустош од нанете тење, грања, балвана, на хиљаде пластичних флаша и канти, лимених старудија и другог крша. Сав тај шљам се сада налази на нашим ораницама, баштама, двориштима и кејовима. Видео материјал у припреми...
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;

КНЕГИЊА МИЛИЦА - монахиња Јевгенија, понос Србије и дика Трстеника

Уз благослов и присуство, његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, свачано ће се открити споменик кнегињи Милици (монашко име Јевгенија), 17. јануара 2016. године, на тргу испред зграде Општине Трстеник и цркве Свете Тројице. ПРВОЈ И ЈЕДИНОЈ ЖЕНИ КОЈА ЈЕ ВЛАДАЛА СРБИЈОМ, после Косовске битке (1389.) у периоду (од 1389-1393. самостално, а од 1393-1405. као сувладар са старијим сином Стефаном), уз пуну подршку већег дела властеле и што је најважније, са благословом Српске цркве. Због своје мудрости, одлучности и правичности, постала је света, а народ је од давнина називао царицом. Својом мудрошћу и политичком вештином, задивила је и самог турског султана Бајазита, који је дубоко поштовао, па јој је чак дозволио да мошти Св. Петке, пренесе у Србију. Саградивши своју задужбину манастир Љубостињу надомак Трстеника, замонашила се на иницијативу Патријарха Данила III и узела монашко име Јевгенија. Пошто је старији син Стефан 1393. године постао пунолетан, младом кнезу је била од велике помоћи и заједно владала са њим као монахиња, из оближњег села Трстеник и манастира Љубостиње. У манастиру је била заједно са својом рођаком и првом српском песникињом Јефимијом. Непосредно пре смрти, септембра месеца 1405. године је примила велику схимну и постала великосхимница Јефросинија. Упокојила се 11. новембра 1405. године у својој 70-ој години. Мошти кнегиње Милице и монахиње Јефимије почивају овде, у манастиру Љубостињи.
ts_drdimitrijevic_s Сам споменик је грандиозно вајарско дело које су урадили отац и син, Драгољуб и Миодраг Димитријевић; Драгољуб (познати вајар, наше горе лист) је редовни професор на факултету примењених уметности у Београду, а син Миодраг је магистар вајарства. Захваљујући њиховој великој љубазности, добили смо ексклузивно право да вам представимо на нашим страницама, како изгледа споменик (обрада у глини), светој кнегињи Милици. Иначе, споменик ће бити изливен од бронзе, висине је 3 метра, заједно са постаментом 4 метра. Израду споменика је највећим делом финансирала и исти даривала Србији, проф. др Радмила Милентијевић, која је већи део живота провела у Америци, где је предавала на сити колеџу у Њујорку - Савремену европску историју.
– Кнегиња Милица-монахиња Јевгенија и њена задужбина манастир Љубостиња. Видео материјал из Љубостиње снимљен и благословен љубазношћу игуманије Кристине, (формат mp4, величина 22,4 MB, трајање 3:14 min).
– Најновији радови са научног симпозијума одржаног септембра 2014. године у манастиру Љубостиња: „Кнегиња Милица – монахиња Јевгенија и њено доба“, тематски зборник; одговорни уредници, проф. др Синиша Мишић, Филозофски факултет у Београду, доц. др Дејан Јечменица, Филозофски факултет у Београду, проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет у Нишу, доц. др Ђура Харди, Филозофски факултет у Новом Саду и др Дејан Радичевић, Филозофски факултет у Београду са својим научним сарадницима; (комплетан зборник радова 258 страна, формат pdf, 4,72 MB).
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;
– Сви видео материјали на једном месту у пуном формату, плеј листа YouTube;

После 610 година кнегиња Милица поново у свом крају и својој престоници

После нешто више од 610 година, најсветлија и најзначајнија жена Србије, једина жена која је управљала Србијом скоро 15 година, поново у свом крају, поново са својим житељима. Тог раног јутра 15. јануара 2016. године, тихо и скромно, али поносно, како је и владала, пристигла је у своју престоницу, некада село Трстеник, како је записано у повељи њеног мужа великог кнеза Лазара из 1381. године. Трстеничани, нису пропустили тај тренутак, који ће бити златним словима уписан у историју свог краја и града, возили су је лагано, гордо и брижно, Иван Карић и Радиша Ђурковић,а излили је у бронзи, штитили је пчелињим воском, допратили и усправили на постаменту у центру Трстеника, мајстори ливци, Београђани Младен Јовановић (ливница „ЈОВАНОВИЋ“) и Ненад Јеремић (ливница „НЕША и СИН“).Светица и царица, како је народ називао од вајкада, оживела је поново у нашем граду. Ево и комплетних видео репортажа, како је протекла свачаност откривања и освештења споменика кнегињи Милици, 17. јануара 2016. године.
Споменик је освештао и одржао литургију у храму Свете Тројице, његова светост, Патријарх српски Господин Иринеј, а реч о лику кнегиње Милице и њеном значају за српски народ и сам град Трстеник изложили су, проф. др Радмила Милентијевић, која је даривала ову дивну скулпутуру вајара (нашег Чаиранина) проф. Драгана Димитријевића свом народу, а о значају споменика за град и околину, говорио је председник Општине Трстеник, Мирослав Алексић. Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;

Трстеник – Свечана академија поводом откривања споменика кнегињи Милици

После свечаног откривања и освештења споменика кнегињи Милици у центру града, у великој сали Дома културе при Народном универзитету, одржана је академија на којој су уручена највиша признања и плакете Општине Трстеник, пре свих његовој Светости Патријарху српском, господину Иринеју, великом задужбинару и ктитору споменика и града Трстеника, госпођи проф. др Радмили Милентијевић, која је даривала ово визионарско уметничко ело нашег суграђанина (Чаиранина), проф. Драгољуба Драгана Димитријевића, академског вајара и његовог сина Миодрага, магистра вајарства.
Издвојили смо са свечане академије неколико речи награђених:
ts_knegmilica_rmilentijevic_s проф. др Радмила Милентијевић, историчар: ...Без кнегиње Милице Србије данас не би било. По мом сазнању, она је најзначајнија жена у српском роду, од памтивека до данас. Зато ћемо је славити сваке године, имаћемо „Дане царице Милице“, а у тим данима део програма који ће се звати „Дан порода“. Да се угледамо на царицу Милицу која је родила осморо деце, да се рађају деца у Србији, јер ако нема порода и деце, у народу, тај народ неће имати ни будућност. Нека нам Милица буде идеал да кренемо путем рађања деце у Србији, зато ћемо обележавати сваке године успомену на њу...
ts_knegmilica_patrijarh_irinej_s Његова Светост, Патријарх српски Г. Иринеј: ...Велика је част бити учесник на овом дивном, радосном и благословеном догађају. Кнегиња Милица је била једна изузетна личност наше историје и жена која је гледала далеко у будућност. Када је прихватила да води разорену Србију после Косовског боја, многи су већ почели Србију да черупају, деле и отимају. У то време је донела, по савету веома мудрог Патријарха Спиридона, значајне и тешке одлуке. Да буде вазална држава, а као мајка да преда кћер Оливеру турском султану, али под условом да не мења веру. Приступила је обнављању манастира и државе. Када је обновила Дечане, оставила је у манастиру две воштанице-свеће, да их упали онај ко ослободи земљу и донесе јој слободу. Свеће је упалио краљ Александар Карађорђевић када је посетио Дечане. Те две свеће се и данас чувају у манастиру Дечани...
На свечаној Академији, коју је режирао доајен српске глуме Момир Брадић, учествовали су: академски ансамбл „Архангели“ из Крагујевца, дуо Бојана Пековић, гусле и Александар Јаковљевић, виолончело из Краљева, вокални солиста Војислав Спасић, композитор Миодраг Маринковић, драмска уметница Весна Павловић, која је казивала „Беседу кнегиње Милице“ првак „Трстеничког позоришта“ Душан Јовић са новом генерцијом младих заљубљеника у уметност глуме, а посебну чар овој свечаности подарио нам је наш познати виртоуз и маестро на фрули, Бора Дугић са својим колегом Бобаном Продановићем на хармоници. Домаћин свечане академије је био председник Општине Трстеник, Мирослав Алексић. Овај видео филм у трајању од 38 минута, имате зашто погледати, јер обилује и ексклузивним материјалима које смо снимили и одабрали. А биће их још.
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;

Трстеник – Кнегиња Милица и задивљујућа игра светлости

Ова невероватна фотографија споменика кнегиње Милице у Трстенику пред свечано откривање 17. јануара 2016. године у 12 сати, забележена је рано ујутру, на самом почетку 17. јануара у 00:33 min. Хтели смо да фотографишемо споменик кнегиње Милице, јер је у Трстенику тог тренутка била права снежна вејавица, да бисмо снимили и видели како наша нова суграђанка изгледа у одори која је украшена снегом. Направили смо 10-ак фотографија (аутоматиком-више снимака у јединици времена), на дигиталном фото апарату марке SONY Cuber shot DSC W330, 14,1 Mpx. Када смо пребацили фотографије са дигиталне картице на компјутер и прегледали снимке, застали смо код две фотографије. Збуњено смо одгонетали шта је изазвало ову игру светлости на приказаној слици? Шта је могућ узрок, светлосног плавичастог зрака, који долази са десне стране споменика кнегињи и завршава на десној руци? Стигло је и научно објашњење Института за материјале: бела светлост је у плавом делу спектра, а бронза садржи у себи бакра. Преламањем светлости, под одређеним угловима, као код призме, добија се светло плава боја, као што се добија и плави камен од оксида бакра, итд, итд...

Трстеник – Богојављење, пливање за Крст часни 2016.

ts_pobednik_tsbog16_s На Богојављење, 19. јануара, 2016. године, на Градској плажи, до Часног крста допливао је први и најодважнији, Марко Ђокић, трстенички зет из Јасике код Крушевца. Ово му је било прво пливање на трстеничком Богојављењу и пун успех, а два пута је био и освајач Часног крста на пливању у Белим Водама код Крушевца. На овогодишњем пливању за Крст часни, учествовало је 20 најхрабријих (утврђено накнадним прегледом видео материјала), који су на температури од -4 °C запливали по хладној и бистрој води Западне Мораве, чије су обале биле оковане ледом и снегом. Најстарији међу њима био је Мимовић Зоран, са 57 година, а најмлађи је био Пешић Андрија са 19 година. Посебно радује да је по зубатом, али сунчаном времену, на градској плажи било преко 1000 посетилаца који су великим аплаузом поздравили најбољег, исто тако дали су својим доласком и пуно признање свим пливачима на храбрости и ентузијазму, да запливају леденом Моравом, а организаторима на одличној припреми и вођењу манифестације. Како је то изгледало данас на Градској плажи у Трстенику, погледајте репортажу коју смо припремили за посетиоце сајта trstenicani.rs
– Већи формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;
– МАРКО ЂОКИЋ први до Часног крста - репортер „ЖУРНАЛА“, М. Веселиновић.

Трстеник – у белој одори, јануар 2012. и 2016. године

Трстеник испратио стару 2015. годину без снега и снежне одоре, али са добрим минусом што се тиче температуре, која се кретала ноћу, од -7 до -2 °C. Међутим уласком у нову 2016. годину, оденуо се поново у снежно рухо и подсетио на Јануар 2012. године (кликни на линк и погледај слајд), са температуром до -12 °C, али и са затрпаним и слабо очишћеним улицама и тротоарима. Кретање грађана по граду било је право мало умеће, за оне који су стигли тамо где су се упутили. Уз звуке народних труба и џеза, не дозволите да вам се од пића и хране заврти у глави, заиграјте, размрдајте се и пре свега добро загрејте. Живели!
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2015 и Галерија 2016;