Logo_TS_cir

ts_muzej_akt

 

Старо и нестало воће Србије

ts_nestvoce15_s

 

Птице нашег краја

ts_ptice15_nskr_s

 

ts_ljubruke15_s

 

ts_nocm13

ts_prstes

 

– ЛОКАЛНА ШТАМПА ТРСТЕНИК –
Изложба карикатура

ts_karikatura

Карикатура-презентација (преко 50 карикатура), слајјд-шоу
(file .ppt – 32,7 MB)
(Преузми-download)

 

– ПОСТАВКА ЕТНО МОТИВА –
Из нашег краја

ts_muzej_etno2
Детаљ 1

ts_muzej_etno2
Детаљ 2

ts_muzej_etno3
Детаљ 3

 

ОБАВЕШТЕЊЕ !

Музејска збирка Народног универзитета Трстеник  се и овим путем захваљује верним поклонодавцима на несебичном залагању за очување културне баштине, како Трстеника, тако и читаве општине Трстеник.
Наши сарадници  Вам стоје на располагању за увид материјала сваког дана од 11 до 15 сати у просторијама Музејске збирке.

Контакт телефони: 
037-712 070
Моб: 069-607 529

Електронска  пошта:  narodnits.kultura@sbb.rs или narodnits@sbb.rs

 

Knjiga_srez_trstenicki

Беседа о аутору и делу

Реч аутора

Музејска поставака експоната Винчанске културе из Смедеревске Паланке

ts_kostornm17_sЗахваљујући лепој сарадњи два града, Народни универзитет је приредио музејску поставку експоната Винчанске културе из Народног музеја Смедеревске Паланке. Експонате су представили археолози Драгана Ђурђевић, Милица Стојановић и Ненад Шошић. Наслов поставке је „Између костима и орнамента“. Како су нам гости нагласили, покушали су да са пронађених орнамената на локалитету Медведњак и Селевац сагледају, како су се друштва и средине из тог времена неолита облачили и одевали, како су украшавали своју косу, лице и тело. Изложбу је отворио један од најмлађих директора музеја у Србији, директор Народног музеја у Смедеревској Паланци Стеван Мартиновић, историчар уметности. Музејска поставка ће гостовати у нашем граду месец дана. За већи формат видеа ТС-галерија5.

 

Трстеник – НОЋ МУЗЕЈА: Оком камере - црно бели свет

ts_nocmuz17_fotokam_sНародни универзитет Трстеник, са својим одељењем Музејске поставке, као и сваке године, придружио се великој манифестацији културе у Србији-НОћИ МУЗЕЈА. За ову прилику приређена је веома посећена музејска збирка под називом „Оком камере-црно бели свет“. Представљени су најстарији експонати фотоапарата, старих фотографија и албума, као и уређаја и хемикалија који су некада давно осветљавали, развијали и омогућили да оживе детаљи и тренуци некадашњег времена. Представљени су веома стари фото уређаји и машине, разне посуде за развијање филмова, као и објективи, сочива, фото материјали и прибор. На изложби су највише пажње привукле фотографије старе преко 100 година из породичних албума, на којима су приказане младе трстеничке даме, ношње и неки делови заборављеног и давно порушеног нам Трстеника. За већи формат видеа ТС-галерија5.

 

Трстеник – посета представника амбасаде Аустралије

ts_ambsaustral17_sДелегација амбасаде Аустралије из Београда, коју је предводио други секретар амбасаде Марис Тебекис (Maris Tebecis is the Second Secretary of the Australian Embassy Belgrade), посетила је Општину Трстеник. Госте је примио председник општине Александар Ћирић и заједно са гостима, после обиласка објеката културе, посетио музејску поставку Народног универзитета. У делегацији су били између осталих и представници манифестације „Србија у ритму Европе“. Све присутне са изложеним експонатима музејске поставке је упознала Нада Маринковић, стални сарадник и дизајнер музејских збирки. Игор Карадаревић, представник агенције „Србија у ритму Европе“ је у игри и плесу дочарао гостима, како се и шта некада у Србији радило и носило; ево погледајте и ви у нашој репортажи.
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

 

Музејска поставка – СУКЊЕ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА

ts_tstsuknja17_sКолекција, Трстеничка сукња („Ја малена сукњица шарена“), се чува у етнолошкој збирци трстеничког Музеја, подзбирка текстил – народно одевање и украшавање. Сукње су прикупљане од 1983. до 1989. године. Прикупљала их је Љубица Живковић, магистар етнологије, која је читав радни век провела у Музејској збирци у Трстенику. Нема много података у стручној литератури о сукњи као о одевном предмету у Србији током средњег века. Мада се помиње „хаљетак од грубог платна (сукна)“ и „српске свилене сукње“ у 14. веку, сматра се да се не мисли на сукњу насталу у 19. веку, већ на белу сукнену кошуљу „'аљину“ са рукавима, која се носила зими. Сама реч сукња је изведена од речи „сукно“, дакле одевни предмет је добио име по материјалу од кога је изворно прављен.
Развој сукње у трстеничком крају се креће од једнобојних и тешких тканина вуне и конопље половином 19. века, преко тканина од финих влакана вуне, па све до тканина најлепше обрађене свиле у другој половини 20. века. Употреба сукње је значила раскид са оријенталним навикама, а сама сукња није била обична копијаградске ношње већ је била права изворна творевина чија је подлога искуство бројних генерација. Од 80-их година 19. века сукња улази у сталну употребу, поготово код девојака и млађих жена. Као доминантан одевни предмет, сукња потискује неке, до тада уобичајене одевне предмете, као што је задња прегача, док се кошуља скраћује...
– За већи формат видеа, ТС-галерија5 за 2017. годину.

 

Народни универзитет Трстеник – Неолитско насеље СТРАГАРИ

ts_neolitstragari16_sУ Трстенику је Народни универзитет представио музејску поставку под називом „Неолитско насеље Страгари“.
...На улазу у село Страгаре, с десне стране пута од Велике Дренове, на локалитету Шљивик, налази се неолитско насеље. Насеље је смештено на благој узвишици ограниченој са истока првим кућама села, са југа плодним пољима, а са осталих страна - великим меандром Риљачке реке. Недалеко од локалитета Шљивик, на удаљености око 7 км, Риљачка река се улива у Западну Мораву. На основу великог броја откривених камених и керамичких тегова за мрежу, може да се закључи да је риболов био значајна привредна грана житеља неолитског насеља. Велики број, остатака дивљих животиња потврђује и значај лова. Највећи број костију потиче од јелена, дивље свиње и медведа... (Комплетан текст аутора Светозара Станковића – Неолитско насеље у Страгарима. Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета, Београд; Раднички универзитет „Прва петолетка“ Трстеник, година 1988.) Изложбу су припремиле, историчар Јелена Вукчевић и Нада Маринковић, а музејску поставку је отворила археолог Гордана Чађеновић, кустос Народног музеја из Крушевца. Поред ње, свечаном отварању су присуствовали и археолог Марин Бугар, археолози докторанти из Београда Ивана Живаљевић, Јелена Булатовић и Тамара Благојевић. Посебно интересовање за изложене експонате су показали најмлађи, ученици основне школе из Страгара са својим учитељицама;
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

 

Представљена – Уметничка колонија „БРОД“ из Београда

ts_umkolbrod16_sОвих дана у Ликовном салону Народног универзитета у Трстенику је представљена Уметничка колонија „БРОД“ из Београда. Колонија „Брод“, инспирисана је радом непознатог аутора у техници Молотовљев коктел и представља одговор двадесет уметника на згариште које је за собом оставио, још увек, неидентификовани стваралац. Спас од те гарежи пронашли су у светлости коју у њих уводи уметност. Те зато порука ове изложбе, која собом носи снажну позитивну енергију, јесте да се стално лечимо смислом и светлошћу уметности и да никада не спуштамо поглед са хоризонта, ма какве животне проблеме имали – како нам је поручивао Артур Ц Кларк. Дела инспирисана Београдом, Калемегданом и Ушћем настајала су у пливајућој атмосфери брода -Де Винча-, атмосфери која се протеклих месеци прелива преко многих галерија у Србији, па се нашој пловидби Ушћем придружују сапутници са Хомоља, Шумадије, Срема...
He постоје невине идеје, као што не постоје невине слике. Нити постоје невина дела. Свако од њих натопљено је енергијом, која може бити оплемењена или подемоњена. Оплемењени радови са колоније „Брод“ један су од начина да се лечимо од могућих обољења духа, која са собом носе горчина и незадовољство, шунд и кич. Јер, срећа је у двокораку – први је свакодневна захвалност, а други (као основ дугоричне среће, a то је развој) јесте бити са људима, бити у просторима и околностима које нас развијају. Колонија Брод представља управо такав простор, са таквим људима који су својом синергијом створили још једну срећну околност нашег могућег развоја. Комплетан каталог Уметничке колоније „Брод“ са изложеним делима и именима аутора погледјте у брошури, БРОД-Уметничка колонија.
– За видео у већем формату на располагању вам је - ТС галерија5.

 

Трстеник – музејска поставка СТАРО И НЕСТАЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ

ts_vocke15_sУ Трстенику је ових дана представљена музејска поставка Природњачког музеја из Београда, са занимљивим насловом: СТАРО И НЕСТАЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ. За ове наше крајеве који су од вајкада били воћарски, одавно су изгледа индустријализацијом протерани називи, а са њима и саме воћке, преко 60 аутохтоних врста нашег поднебља. А да бисте се уверили у ову причу ево теста: препознајте која су од наведених имена јабуке, крушке и шљиве: Шарунка, Кантаруша, Панађурка, Ђула, Јагодинка, Преспанка, Слаткара, Зимњача, Моравка, Округлица, Преспанка, Видовача, Зимњача, Тургуља... Да се не мучите, погледајте кратку репортажу, а још боље је да посетите Музејску поставку у нашем граду. Бољи видео и бржи сервер – Галерија.

 

Трстеник-музејска поставка: Птице нашег краја.

ts_ptice15_plts_ptice15_2Захваљујући великом труду стручног тима из Крушевца и Трстеника, 19. марта 2015. године, поводом светског дана ласта, у музеју Народног универзитета у Трстенику, отворена је изузетно лепа и необична изложба под називом „Птице нашег краја“. Ова поставка са темом птица, поред мноштва препарираних и многих других детаља и појединости везаних за птичји свет ових поморавских крајева, пленио је пажњу и стручне и научне јавности. Аутор ове специјалне поставке је Милан Трифуновић, кустос Народног музеја у Крушевцу, уз велику стручну помоћ Наде Маринковић и Јелене Вукчевић. У реализацији ове изложбе радили су и ловци Ловачког удружења „Трсетник“, који су приложили највећи део експоната из својих колекција. По речима Зорана Ђурића, председника и Драгана Парађанина, потпредседника, овом изложбом ловци су показали своју велику заштитарску улогу у очувању природе. Ова изложба, представљена широм Србије, показаће сву лепоту птица овог трстеничког и моравског краја, кажу приређивачи изложбе. Већ ујесен изложба ће бити приређена у Темишвару у организацији Удружења српско–румунског пријатељства „Ризница“. (Преузето-Ловачки савез Србије).

 

Трстеник-музејска поставка: Љубим руке-мода у Трстенику почетком XX века.

ts_moda15_pl1ts_moda15_pl2Трстеничанке су, што се тиче одевања, одавно представљале спој традиције, домаће ношње, шумадијско-поморавске и дамског модерног, грађанског облачења. То се нарочито види по фотографијама и одећи која је и данс присутна у многим старим орманима наших бака и прабака. Нека врста праћења моде, постоји пре свега код имућнијих жена и њихових чланова породица: трговаца, занатлија, кафеџија, нарочито у периоду од 1920-1940. године. Тај период ми Трстеничани називамо „златно доба“ Трстеника. Нешто слично се десило у овом крају и у најбољем периоду пословања трстеничког гиганта ИХП „Прве петолетке“, између 1970-1985. године. Наша суграђанка, Лепосава Станојевић годинама слови за једну од најукусније одевених трстеничких дама, руководећи се пре свега дугој породичној традицији, још из 1900-их, тј. из периода њене баке, чије име и носи. Најомиљенија њена хаљина шивена је пре више од четрдесет лета, по угледу на један од бакиних модела из ормана. А све то можете погледати у кратким репортажама са изложбе. Кликните на горње две слике и вратите се на трстеничку калдрму пре стотинак година, уживајте...

 

Трстеник-музејска поставка: Трстенички срез у српско-турском рату 1876-1878.

ts_srtr_1ts_srtr_pl...Део села која су се пред ратове 1876-1878.г. налазила у срезу Левачком данас припадају општини Трстеник (Божуревац, Мала Дренова, Горњи Дубич, Рајинац, Планиница, Пољна, Мала Сугубина, Риљац, Рујишник, Мијајловац, Доњи Дубич, Богдање, Лободер, Медвеђа, Грабовац). Срез Трстенички био је део Крушевачког округа и настао је 1860. г. Имао је једну варошицу (Трстеник) и 37 села. Пред српско-турске ратове срез је имао 10.767 становника и 2293 пореске главе. Становништво се претежно бавило земљорадњом и сточарством. На подручју среза налазио се 1 манастир и 4 мирске цркве. Било је 5 мушкихи 1 женска основна школа. Са територије среза мобилисало се људство Трстеничког батаљона (I и II класе) који је улазио у састав Крушевачке бригаде (I и II класе). У првом рату Крушевачке бригаде биле су у саставу Моравске војске, а у другом рату, налазиле су се у саставу Моравског корпуса. Мобилизација и концентрација српске војске за Први српско-турски рат обављена је у јуну 1876. године. Седиште Врховне команде током рата било је у Параћину...
– музејска збирка: Завичајни музеј Јагодина.

 

Градска кућа – Трстеник

ts_grdkc_ts_pl

Некада: ванилице, послужење уз трстеничку кафу „тазовачу“

Народни универзитет Трстеник, са својим одељењем Музејске збирке града, представиo je марта месеца у својим просторијама – Градску кућу Трстеник. За релизацију музејске поставке „Градска кућа Трстеник“, може се пре свега захвалити, дародавцима, старим трстеничким породицама: Петковић-Станојевић, Поповић, Крсмановић, Јовановић, Милосављевић и Стојковић. Аутори изложбе (Нада Маринковић и Јелена Вукчевић) су нас подсетили на нека давна, прошла, али добра времена. На изложби можете видети како је изгледала спаваћа соба из давних 50-их година прошлог века, као и сервис за послужење с' почетка XX века... Изложба је отворена до 2. маја 2014. год.
Видео веће резолуције: (MP4-apple, tablet, ipod, mob);

 

Ноћ музеја – мај 2013. – „Историја хлеба у трстеничком крају“

ts_muzej13_f

Историја хлеба и КУД Извор-сплет игара

Са археолошких истраживања у трстеничком крају потичу значајни налази који документују узгој и употребу житарица још из праисторије, затим антике и средњег века. На неолитском локалитету БЛАГОТИН (село Пољна), нађене су антропоморфне и зооморфне фигурице, жртвеници, ручни жрвњеви, алатке за млевење житарица и посуде за чување житарица.
Један од најзначајнијих налаза су глинени модели зрна пшенице који су приношени богињи плодности у светилишту, које се налазило у центру благотинског насеља.
Преузми видео; (flv 31,2 MB, 480x270px, 7:18 min).

 

Љубомир Љубиша Вукадиновић, 100 година од рођења – (октобар, 2012.)

ts_ljvkd3ts_ljvkd2Љубомир Љубиша Вукадиновић – је рођен у Трстенику 3. јануара, 1912. године, син трговца Будимира. Студирао права у Београду; још као гимназијалац играо је фудбал за СК Хајдук у Трстенику, а на студијама у Београду играо за подмладак спорт клуба БСК-а и СК Југославија. Умро је у Београду 1. марта, 1973. године. Почео је да пише са утакмица на којима је играо и са оних које је гледао. Захваљујући писаној речи веома брзо је напредовао и истицао се коментарима. Од 1931. године је уредник спортске рубрике „Политике“. Први професионални спортски новинар у Србији; до 1970 извештавао са свих светских првенстава у фудбалу и са Олимпијада за „Политику“. – Опширније.
...Он је заиста био такав заљубљеник у своју професију да би скоро могао поверовати да он и сад на последњој турнеји са које нема повратка, тражи негде телефонску везу да нам се јави последњи пут – са извештајем како изгледа пут у вечност... (Мирослав Радојчић, новинар). – Опширније.

ts_ljvktr_s

 

Градски музеј Трстеник – Поставка карикатура локалне штампе

ts_karikature_s

Прве карикатуре су Трстеничани угледали на страницама општинског листа Информације који је покренут за јубилеј–двадесетогодишњицу устанка 1961. године. Информације су угашене 1964. године и 1965. године покренут је фабрички лист Петолетка мало касније и нови општински лист Трибина. На страницама ових листова редовно су објављивани бројни ликовни прилози, а посебно карикатуре које су пратиле актуелене догађаје.

ts_karikvasa


 

НОЋ МУЗЕЈА У ТРСТЕНИКУ: мај, 2011. год...

У оквиру манифестације – НОЋ МУЗЕЈА – у Србији је у суботу 14. маја, одржана веома популарна манифестација, у којој су сви музеји у земљи отворени и слободни за посете од 18 сати до 02 по поноћи.
И у Трстенику је музеј града био отворен за све грађане, па представљамо вечерњу поставку музеја „Ретроспектива Јефимијиних дана...“, а у ликовном салону су уметници изложили своје сликарске радове, па и уживо сликали...

Ево како је изгледало то вече...

ts_noc_muzeja_s

Mузеј_1 Mузеј_2

Јефимијини дани – ретроспектива

Mузеј_4 Mузеј_5

Избор из богатог приказа плаката „Јефимијини дани“
који су се одржавали у манастиру Љубостињи крај Трстеника

 

Врх стране Nagore

 

TRSTENIČANI–TEST: Dizajn i priprema – svpTSwww.trstenicani.rs – Sva prava zadržana