TS kaldrma 2020

Први снег – У сусрет Богојављењу и Светосављу 2021.

Ако нас је епидемија донекле спречила да се поклонимо својим светим и обичајима, нове технологије нам враћају осећаје и још више буде сећања на стара времена и обичаје из нових углова и на свој начин... А први снег у 2021. години је пао 10. јануара, на радост најмлађих Трстеничана. Са њим је стигао и Снешко Белић, који је постао украс већине паркова, раскрсница и улица. Још увек на зимском распусту најмлађи су једва чекали да им беле пахуље покрију травњаке, игралишта и тобогане, да би одмах почели да котрљају прве грудве, које су врло брзо прерастале бесплатну дечју играчку-Снешка Белића. Први снег је донео најмлађима радост, старима опрез, а комуналцима забринутост.

И Морава се дави

Као и сваке године када Западна Морава набуја, њене обале код Трстеника донесу нејвише отпада и ђубра. Од самих изворишта Ибра и Моравице, па све до Дунава, наше реке носе сво ђубре које се у њих баца. Велики снегови затрпају трагове, а велике воде покажу људску аљкавост, небригу и неваспитање. Забележили смо и ове године прву велику воду Западне Мораве и ево шта је све донела. Тоне отпада, флаша, пластике, лимова и шута баци се у корита наших река, јер најлакше је то „преко плота“ у поток, а они то после све лепо врате кроз загађену воду и изворишта, право у наше чесме и чаше за пиће...

СТО ГОДИНА ФУДБАЛА У ТРСТЕНИКУ (1920-2020) – Фудбалски великани

Застава ветерана 63. падобранске бригаде у Трстенику

У недељу 13. децембра 2020. год. стигла је у Трстеник застава ветерана на далеко чувене и поносите 63. падобранске бригаде. Заставу је донео са својим падобранцима, Борисав Белоица пензонисани поручник те бригаде. Иако је 1993. био тешко рањен у ногу, од 1979. до данашњих дана скочио је падобраном 685 пута, а као инвалид 28 пута. Идуће године планира скок после 25 година, поново и то заједно са ћерком. Он је заставу предао свом колеги ветерану падобранства Храниславу Раденковићу. Храна је један од четворице из трстеничке општине који су служили и скакали падобраном у чувеној 63. падобранској бригади. Застава ветерана ће обићи све градове где има своје другаре и колеге из јединице по Србији, затим наставља по крајевима бивше Југославије где је многи очекују и на крају иде код многобројних чланова-другова расутих по целом свету од Европе, Русије, Канаде, САД, Аустралије, широм света где год има њених падобранаца ветерана...

Роми Старе чаршије трстеничке

...У издању „Арт центра Рома Србије“ публикација под називом „Роми старе чаршије трстеничке“, коју су приредили Милош Васић и Радошин Зајић, представља књигу о трстеничким Ромима вредну пажње, ако ни због чега другог, онда због тога што је прва, такве врсте и једна је од слободно можемо рећи основа за Ромолошку науку на овим просторима. У једном сегменту ове књиге који носи назив „Сведочанства и сећања“, описана су нека од традиционалних догађања из друштвеног и културног живота Трстеника, описан рад културно просветног друштва „Иво Лола Рибар“, али и традиционалне забаве трстеничких Рома; – Посебан акценат је стављен на историјске корене трстеничких Рома, као и на њихову улогу у укупној еманципацији Рома у Србији, говори се о занатима и обичајима, како трстеничких, тако и Рома уопште, као и о породичном животу, а има и понечег о склапању брака, ромској кухињи, трудноћи и порођају, као и о друштвеном животу код Рома. Језику и писму посвећен је наредни сегмент ове књиге и у њему се казује понешто о ромском језику, писму и азбуци, али и о ромском сликовном писму израженом кроз тарот; – Сам крај монографије садржи списак домаћинстава ромског насеља Осаоница од 1960-1970, као и списак ромских мушких глава од 1854-2020 године. Овај текст се завршава списком Рома радника „Прве петолетке“ у периоду 1950-2010. Значај ове монографије ће се тек показати у временима која предстоје. Млади трстенички Роми, али не само они, имаће шта да сазнају о свом народу у временима прошлим...
– (Уместо увода – проф. др Драгољуб Ацковић Београд, август 2020. год.)
** Издање ове књиге су несебично помогли и „Трстеничани у расејању“ из Колумбуса, Чикага, Кливленда, Сан дијега...

Кнегиња Милица (монахиња Јевгенија), упокојила се 11. новембра 1405. год.

Поред 11. новембра 1918. године, значајног датума из српске историје, када су моћне царевине тог времена Немачка и Аустроугарска, потписима признале свој пораз у Првом светском рату, протеране од српске војске после пробоја Солунског фронта. Тај датум је такође не мање значајан у српској историји, јер се тог дана упокојила (1405. године), у српском нороду вољена царица Милица.
– Иначе, кнегиња Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за кнеза Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су осморо деце.Три сина (један преминуо као дете) и пет ћерки. Кад је кнез Лазар 1389. године погинуо у Косовској бици, Милица је управљала државом по благослову патријарха Српске православне цркве Данила III. Била је мудра, праведна, поштована и цењена од народа и српске властеле тих 12 година, док њен старији син Стефан није постао пунолетан. Он је касније добио и титулу деспота. Од тада се Милица замонашила са својом рођаком Јефимијом у манастиру Љубостињи, који је био њена задужбина. Добила је и ново име Јевгенија. Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и преузела ново име, Јефросинија. У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године где је и сахрањена. Српска православна црква је прославља као Светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син Св. Стефан Лазаревић. Манастир Љубостиња је грађен од 1388. до 1402. године. Љубостиња је од 1937. године женски манастир који чува и одржава око двадесетак монахиња. За време Кочине буне (1788. год.), из манастира Љубостиње је народ позван на устанак. После пропасти буне, Турци су запалили манастир да би се осветили Србима. Тада је већина фресака и уништена. Такође, када је манастир запаљен, откривена је тајна ризница која је била сакривена у манастирском дуплом зиду иза иконе. Међу опљачканим знамењем непроцењиве вредности, однешена је и круна кнеза Лазара, која се данас налази у Истанбулу! У Трстенику је кнегињи Милици подигнут споменик, дело нашег познатог академског вајара, Драгана Димитријевића.

Локализован велики пожар у граду

Брзом и ефикасном интервенцијом дежурне патроле трстеничке полиције, спречено је ширење пожара већих размера у згради код Дома пензионера, у којој има 11 станова. Пламен је захватио поткровље и таван зграде, тако да станири нису ни знали да је ватра увелико ухватила кровну конструкцију. Полицајци су брзо алармирали, ватрогасну службу, своје дежурне и у згради ходником узбуњивали и изводили станаре са спратова. Када су стигла дежурна возила ватрогасаца, пламен је већ захватио већи део кровне конструкције. Дошло је и двоје дежурних кола ватрогасне бригаде из Крушевца. Само захваљујући координисаној интервенцији трстеничке патроле полиције и ватрогасаца из Трстеника и Крушевца није било повређених. Кров, поткровље и стан у поткровљу су потпуно уништени, а оштећено је димом, гарежи и водом више станова по спратовима. Извршен је увиђај места пожара, а део ватрогасаца је дуго дежурао...

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА у II Светском рату и још по нешто...

Давног 15. октобра 1944. године, у Трстеник су ушле прве претходнице Црвене армије засипане цвећем и дочекане домаћом погачом и ракијом, а дочекао их је тада, привремени срески начелник Сава Митровић. Прошетали смо улицама до споменика палим борцима, поново се сусрели са старом трстеничком калдрмом, разговарали са мајсторима који раде на замени плочица у самом центру Трстеника, честитали заслужним Трстеничанима који су примили овогодишња Октобарска признања, захвалнице и повеље, ћаскали као некда „преко тарабе“ са старим суграђанима, које је поподневно сунце измамило у дворишта, али због короне не и на улице и на крају, се највише задржали код нове ћевабџинице „Трстенички ћевап“, где смо се подсетили на далеко чувену „Башту“ хотела Јадран, са чијег се роштиља ширио мирис врућих ћевапчића и пљескавица, а на микрофон за госте певала са својим првим наступима, данашња краљица народне музике, Лепа Лукић певајући свом драгом Томи Лукићу песму „Од извора два путића, воде крај Чаира“...

ФОНТАНА – плес воде и светлости

Ових дана је зановљена трстеничка фонтана испред храма Свете Тројице, на Васином тргу. Са новим садржајима преплитања водених млазева и игром преламања светлости у комплетном дугином спектру, пружа одмор и за очи и за душу. Нарочито то препоручујемо у вечерњим сатима, када се нијансе боја преламају кроз сферу водених капи и млаза воде. Неби били Трстеничани, да на свој начин, препуштени својственој машти, као и чаролијама нових IT уређаја и камера, нисмо заронили у све те боје и снопове. Посебно нам је драго што и сам трг делује сасвим другачије и много лепше док смо уживали и снимали трептаје воде и жуборење капљица на дугиним бојама, ту крај нас.

МЕДВЕЂА негује своје успомене

МЕДВЕЂА на Западној Морави – брижљиво негује своје успомене из прошлости, одржава их и дограђује. У акцији која траје већ две године, предњачи „Удружење за лепшу Медвеђу“, заједно са бројним појединцима житељима Медвеђе, са занатлијама и предузетницима из целог краја, обнављају и чувају историју. И општина Трстеник уз помоћ Норвешке амбасаде, доста је помогла и урадила на одржавању споменика и изградњи нових објеката за игру и боравак како најмлађих, тако и одраслих. Посетили смо наше комшије са леве обале Западне Мораве и уверили смо се у све лепе приче и похвале о њиховим иницијативама, идејама и раду. Посебно истичемо то, што не заборављају своју прошлост и своје великане...

СТО ГОДИНА ФУДБАЛА У ТРСТЕНИКУ (1920-2020) – Фудбалски великани

ВЕЛИКАНИ ТРСТЕНИЧКОГ ФУДБАЛА – Много је моравске воде протекло поред саме аут линије популарног „Вашаришта“, данашњег игралишта ФК Трстеник, а са њом пролетеше и 100 година фудбала. Ретко који град у Србији може да се похвали и подичи, да се у њему котрљала фудбалска лопта читавих СТО година. Много дечака овога краја-Среза Трстеничког, је проводило сате и сате на моравској трави, а посебно од када је Милан Малићанин, будући председник општине, 1920. године из Прага донео праву фудбалску лопту „кедерку“ свом брату Милошу и трстеничкој младежи. Од тада су прошле генерације и генерације најмлађих, од којих су многи оставили и дубок траг у историји српског фудбала: Љубиша Вукадиновић, Миодраг Рашковић, Александар Јончић, Владимир Југовић, Славољуб Крњинац, Милош Миловановић, Марко Баша... Међутим они који су златним словима уписани у поратном фудбалу Трстеника, стварајући препознатљиву игру ове средине, су свакако: Мирољуб Рашковић-Џикац на првом месту, Зарија Ивановић-Заре и Живојин Илић-Чале. Представљамо их опширно ...
– Спортске легенде.

ИСТОРИЈСКО ЗНАМЕЊЕ ТРСТЕНИКА – ПОСЕЧЕНО

Најстарија топола у граду, која је имала више од 130 година, због безбедности пролазника, посечена.
– Најстарија дама Трстеника (најстарија топола), која је више од 100 година пратила и красила свог пријатеља, Стари гвоздени мост над Западном Моравом, посечена је у једном даху. Ретко кад одржавана и сређивана, није имала прилику да се одбрани, јер су јој онемоћале дугачке старачке руке (гране) и дубоко изборана кожа (кора), све више венуле. А шта је она за својих 130 (сигурно и више) година преживала и чега се све нагледала. Надзирала је давне 1899. године изградњу свог челичног лепотана у кога је, сигурно била и „заљубљена“, а својом разгранатом и моћном крошњом штитила од сунца, била је уз њега и када су му поломили минама 1915. оба крила којима је лебдео над реком, тешила га, чувала од бројних војски, па чак се није предала ни када су злоћудне ракете НАТО-а убиле њену једину љубав 1999. године када су прослављали своју 100-ту годишњицу... Данас, ни стару трстеничку даму, није имао ко да заштити. Немоћно се предала језивим зубима моторне тестере, која је у рукама НЕЗНАЊА, избрисала више од једног века трстеничке историје. Посебно је тешко житељима насеља Грабовац, које је штитила својим дебелим хладом од жеге, вејавице и кише. Повратници из шетње Топољаком, из Љубостиње такође, под њеним скутом су хватали први хлад, освежавали се и осећали близину и свежину Мораве... А могло је сасвим другачије, да се уреде и дотерају њене просушене руке, да се означи њена историјска прошлост и вредност. Сада је касно, овим смо сви направили још једну дубоку рану, у нашој Трстеничкој историји...

ДЕПОНИЈА У ЦЕНТРУ ТРСТЕНИКА – ПОЧИШЋЕНА

У непосредној близини центра града, испод најлепше зграде у Трстенику, створила се (после показаног ругла-почишћено), права депонија, ђубрета, шљама, отпада и угинулих животиња од надошлих нових вода Западне Мораве. Аљкавост, небрига и лењост, довели су до тога да су се несносни смрад и отровни мириси ширили обалом реке, тик испод прозора станара, који ионако тешко дишу под маскама у одбрани од ковида-19, а до скора се гушили у несносном и болесном ваздуху испод прозора. Доживели смо и једну срамоту у сечењу вишестолетне тополе-историјског хроничара града и знамења, крај те исте реке.

Около наоколо – бајком око К солитера и лукс чезом око града

ОКОЛО НАОКОЛО – Бициклом обилазимо нове „дестинације“ – квартове града. Овога пута возимо се бајком по уличицама насеља „КОЛОНИЈА“, некада најгушће насељеног дела Трстеника, у време када је ИХП „Прва петолетка“ била великан и у европским размерама. Из тог периода остала је да нас подсећа само популарна трстеничка црна кафа-ТАЗОВАЧА, која се служила и делила преко тараба искључиво са комшијама, али правим. Обишли смо и Аеродром Трстеник са младим нараштајем, који је већ спреман (и показује у репортажи), да ће унапредити и преузети странице сајта у будућим временима од нас „пензионера“. Уверени смо да ће бити стручнији, образованији и далеко савременији у будућности... Около наоколо, најновијом луксузном „чезом“ око града. Али нисмо се одрекли ни од занимљиве вожње бициклом и нових прикључних додатака за камере, на ипак најпопуларнијем превозу у нашем граду. Провозали смо се бициклама по заборављеним квартовима града, који су уређенији и чистији него они у самом центру. Два потпуно различита начина обиласка и шетње градом. Разузданом снагом и луксузом, са много „коњских снага“ у удобној „чези“, или уживање у природи, чистом ваздуху, трави и клацкалицама. Погледајте репортаже па изаберите ону, која је по вашем укусу и мери.

Кошаркашки терен пресвучен тартаном крај Мораве

Зановљени су и кошаркашки терени у граду. У хали спортова реновиран паркет, лакиран и обележен, замењена су седишта. На терену за кошарку и баскет у Спортском центру крај Мораве, постављен је тартан слој преко постојећег асфалта. Посетили смо и ове кутке за младе спортисте и забележили. После више дана са обилним кишама и пљусковима, и Западна Морава показује своје праве зубе. Иако је далеко од својих рекордних водостаја (из 1955., 1963., 1978. и 2014.) и „само“ на 21. подеоку (2,1 mизнад нормале), она просто речено носи све пред собом. Западна Морава је брдско-планинска река, по дужини тока кроз Србију је друга (одмах иза Дунава), њен ток вијуга целом Западном Србијом, спуштајући се са планинских огранака Голије,скупљајући бројне речице и потоке, а прима воду и своје највеће притоке Ибра у своје корито, ваљајући све пред собом до Трстеничке котлине, где почиње да се шири и смирује. Као да упозорава будуће градитеље Моравског коридора, да је не подцењују, јер неће имати проблема за земљом, стенама и брдима, већ са њеном захукталом водом. Пратили смо данас са њеног Тумбаса, колико је опасна, премда је за трстеничке прилике „само претећа“.

Брање печурака и радост мале матуре уз трубу, после поплаве

У време коронавируса најбољи начин да се заштитите од ове пошасти је био одлазак у природу и мали шумски рај. Уз цвркут птица, свеж и чист ваздух, где дишете пуним плућима, а не са страхом од болести, брали смо печурке у нашем крају. Нашли смо још по нешто, да се заслади душа после препешачених километара... Трстенички мали матуранти веселили се уз трубаче на својој малој журци од школе до центра и фонтане. Забалежили смо укратко... Провала облака сручила се 15. јуна око 21 сат на делове Трстеника. Посебно су страдала брдовита насеља Пејовац и Чаири, гдесу вода, муљ и шут текли улицама као реке носећи све пред собом, од аутомобила до контејнера. Поплављене су многе куће, радионице, подруми, гараже.Штета је огромна, а проглашена је и Ванредна ситуација од елементарних непогода. Киша ових дана пада стално, малтене у исто време. Захваљујемо се свим житељима Пејовца и Чаира који су нам послали своје видео и фото материјале. Посебно захваљујемо породицама Биочанин, Симоновић, Сарић...

Трстеничке успомене: На Ђурђевдан, сетимо се...

Једна од највећих крсних слава у нашем граду је и Ђурђевдан свакако. Посебно је то слава свих наших ромских суграђана који су стварали имиџ и препознатљивост наше средине, посебно у трстеничкој Осаоници. Радо се сећамо свих наших комшија и познаника из давних времена и многих који више нису са нама. Али остао је дух оптимизма у боље сутра, задовољства и радости, који је увек био присутан у сусретима и причама са њима, у риболову, у фабрици, на игралишту, у Циган малој... Ево сетимо се наших комшија, и суграђана, како смо ми забележили и испричали њихове светле и тешке тренутке из некадашњег живота. Као да су се вратила нека, њима добро позната времена, из прошлости... Др Сава Станојевић

ПАМТИМО – НЕ ЗАБОРАВЉАМО

На данашњи дан, пре 21-у годину, 30. априла 1999. године, НАТО је својим ракетама „избрисао“ 100 година дугу историју најмлађих Трстеничана, уништивши бројним генерацијама најдражи симбол-Стари челични мост. Изграђен давне 1899. године, представљао је жилу куцавицу бројним мештанима, сељанима, занатлијама, варошијанима и господи, јер је био једини мост који је спајао у овом делу Левач и Жупу. Колико ли је само ту љубави рођено, колико је одважних момака пробало своју храброс са високих лукова моста, колико ли је само „тута“ (игре шуге под водом) одиграно. А да не причамо колико му је слика и песама даривано, па и дан данас. Издвојили смо једну: Сачувај га Господе; Пратите нашу адресу: https://www.trstenicani.rs/

АКТУЕЛНО

Најрадоснији хришћански празник дочекали смо са реченицом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ-ЗДРАВИ БИЛИ“ у свим домовима, али са својим најмилијима. Иако нисмо били сви заједно, ипак пожелели смо једни другима пре свега добро здравље, путем нових мултимедијалних уређаја преко којих се видимо и чујемо. И док су се још многа јела крчкала, пржила и месило се, постарали смо се да уз снимке из града прикажемо како све то изгледало у становима, како је било на улицама, како у порти наше цркве. Представљамо вам видео репортаже и панораме града из сасвим нових углова и перспектива, па се надамо да ћете са нама провести лепе тренутке и дружење. Биће занимљиво да нас пратите на свим IT уређајима и када лечите оболеле, дежурате или радите у време ванредних мера. Пратите адресу: https://www.trstenicani.rs/

КОРОНА ВИРУС (covid-19) епидемија

Саопштења штаба за ванредне ситуције (комплетан текст), за период 28. март-22. април 2020. За све тачне и благовремене информације о тренутној ситуацији и мерама повдом епидемије коронавируса у Србији и спровођењу ВАНРЕДНОГ СТАЊА у нашој земљи, посетите и информишите се на званичном сајту Министарства здравља Републике Србије, (кликни на слику са заставом Србије). Сајт занимљивостима и фотографијама, својим суграђанима да олакша самоизолацију и дужи боравак у кућном амбијенту. trstenicani.rs i trstenicani.com ће настојати да видео репортажама, Надамо се да ћете и даље бити са нама и уживати лепим пределима, моравским шетњама и догађањима из природе и са обала реке. А права видеотека града и околине, је на нашем каналу trstenicani на YouTube. Заједно ћемо лакше до победе. Ево и првих аплауза свим медицинским радницима Србије, а посебно нашим трстеничким, са тераса у једном од квартова Трстеника, уз њих смо и бодримо их.

Моравски коридор ауто-пут Е-761: ОБАЛОУТВРДА, испитивање земљишта

Кренувши од Прељине код Чачка, геолози и бушачи већ увелико испитују састав земљишта и насипа на траси будућег Моравског коридора. Дружили смо се са њима ових дана код Гвозденог моста на левој обали Западне Мораве. Раскрсница код тржног центра „Рода“ на уласку у Трстеник са магистралног пута Крушевац-Краљево, је проширена, замењена одводна кишна инсталација, са потпуно новим слојевима асфалта. Радове изводио Крушевац-пут са радницима из Београда и Крушевца. Са ове раскрснице се град директно прикључује на улазно-излазни правац са Петље Трстеник. на ауто-путу Е-761.

Фолклорни ансамбл „Свети Никола“ обележио 10 година УСПЕХА

Леп јубилеј фолклорног ансамбла „Свети Никола“ из Трстеника, 10 година рада и постојања у којима је постигнут завидан успех са бројним концертима широм Србије и иностранству. Јубиларни концерт украсили најмлађи, млади и ВЕТЕРАНИ ансамбла, на свој начин. Као и претходних година и ове је на самом њеном крају, у 10-ом јубиларном концерту представљене су бројним посетиоцима и обожаваоцима, нове кореографије, нови аранжмани, нове игре и ношње. Свом граду су сви чланови фолклорног ансамбла поклонили једно незаборавно вече испреплетано, песмом игром и веселим духом. Заједно са својим гостима из Владичиног хана и Дервенте, показали су како се негује културна баштина Србије и наши обичаји. Ево шта смо забележили у репортажи са концерта, који је трајао више од 2 сата. Препоручујемо да погледате!

Забележено АСТРОНОМСКО ПОДНЕ у Трстенику

Дипломирани технолог у пензији, наш суграђанин Дејан Вујанић, на поплочаном тргу у центру града, је забележио тренутак тачне позиције географске ширине и дужине тачке, на којој се налази АСТРОНОМСКО ПОДНЕ у Трстенику, које се разликује од поднева на сату у који гледамо. Пошто 21. меридијан, представља осу симетрије републике Србије и пролази малтене кроз центар града (250 м од самог центра), правцем преко Васиног плаца и дворишта Чајкине школе, на основу његовог положаја, Дејан Вујанић, иначе члан Српског географског друштва, је обележио све важне географске податке на тргу, које су карактеристичне за Трстеник и његов положај на планети Земљи. Велики рад и труд са бројним мерењима, остао је забележен на нашим снимцима. Надамо се да ће се све то заштитити и сачувати...

Из нацрта ауто-пута Моравски коридор Е-761 – ПЕТЉА ТРСТЕНИК

После увида у нацрт просторног плана ауто-пута Е-761 (Моравски коридор), посетили смо места где ће се налазити будућа петља за улазак и излазак са ауто-пута, где ће се премостити западна Морава и ауто-пут прећи са десне на леву обалу реке, како ће се доћи до раскрснице на уласку у град код супер маркета „Рода“. Погледај видео (кликни на слику горе лево).
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА, САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРЕ у складу са чланом 50. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09... – ...83/18, 31/19 и 37/19 - др. закон) и чл. 55-68. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19), оглашава ЈАВНИ УВИД У НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА АУТО-ПУТА Е-761 (МОРАВСКИ КОРИДОР), ДЕОНИЦА ПОЈАТЕ–ПРЕЉИНА.
– Детаљније; Комплетна документација, линк Министарства грађевинарства.