Народна библиотека „Јефимија“–Трстеник

Одељења

Захваљујући великом библиофилу Бошку Николићу основан је Иницијативни одбор за формирање градске библиотеке, прикупљене су књиге и 19. фебруара 1954. године Савет за просвету и културу Народног одбора општине у Трстенику донео је решење да се оснује Градска библиотека са читаоницом.

• Позајмно одељење за одрасле
• Дечје одељење
• Читаоница
• Завичајно одељење
• Књиговезница (у Завичајном одељењу)

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Јефимија“– одликована Сретењским орденом III степена

Народна библиотека „ЈЕФИМИЈА“ Трстеник, одликована Сретењским орденом III степена за нарочите заслуге у прикупљању и очувању књижевног фонда, а поводом 70 година од оснивања и рада. Ово високо државно признање примио директор библиотеке, песник Верољуб Вукашиновић. Одржана је и Свечана академија поводом овог јубилеја 19. фебруара 2024. године. на којој је приказан документарни филм „СА ИМЕНОМ ЈЕФИМИЈЕ“ (Продукција-Радио телевизија Трстеник). Водитељи програма били су Маја Чомагић и Душан Јовић. У сали Дечјег одељења библиотеке „Јефимија“, представљена је и документарна изложба „70 ГОДИНА ТРСТЕНИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“.

Отворене нове просторије дечјег одељења библиотеке Јефимија

Народна библиотека „Јефимија“ из Трстеника свечано је отворила нове просторије дечјег одељења библиотеке, које се налазе у згради некадашње старе гимназије „Свети Сава“ у Трстенику.
Овај леп тенутак је увеличао својим присуством наш велики књижевник и дечји песник, Љубивоје Ршумовић. На платоу испред старе гимназије, песник је на општу радост најмлађих читалаца, живо ћаскао са децом нашег краја, заједенички рецитујући одломке из својих најлепших песама.
Великан наше поезије за младе, свечано је отворио дечје оделење Народне библиотеке „Јефимија“, које је за ту прилику уредила и простору удахнула дечју радост и дух, наше горе лист, дизајнер ентеријера Магдалена Милутиновић.

Момир Брадић (1935-2018)

Народна библиотека „Јефимија“ из Трстеника и Народни универзитет у Трстенику, опростили се на комеморативном скупу од доајена позоришне уметности нашег краја, Момира Брадића (1935-2018).
* Последње дружење великана глуме моравског краја са Трстеничанима, било је септембра 2018. године поводом обележавања 103. године од првог противаеропланског хица Раке Љутовца у Првом светском рату када је и оборен аероплан изнад Крагујевца.

Видео инсерт

Представљена књига Луиса Марера „БУРА“

Народна библиотека „Јефимија“ из Трстеника представила је ексклузивно аутобиографску књигу „БУРА“ (оригинал „BORA-Erzählung“ је штампан 1947. год.), бившег немачког војника обавештајца, радио-телеграфисте, Бечлије Луиса Марера (Louis Mahrer), који је послат у Србију 1943. да би прислушкивао радио везе партизанских и четничких јединица у нашем крају.На потезу (Краљево-Врњачка Бања-Трстеник), који је као војник сачувао људску душу и најважније информације није одавао својој команди! У Трстенику је боравио у више наврата и више месеци ратних година. Био је социјалиста по опредељењу. У опширнијој видео репортажи коришћени су и снимљени материјали РТВ Трстеник, којој захваљујемо на предусретљивости.

Видео галерија

Представљање књига,
мр Радован Калабић

Народна библиотека „Јефимија“ представила је две књиге мр Радована Калабића: „Под прекорним погледом историје“ и „Грофовска времена“. О књигама је говорио сам аутор мр Радован Калабић. Издвојили смо мањи део из излагања познатог историографа и књижевника. Вреди послушати и погледати.

Видео галерија

Зборници
САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА

Нове странице са комплетним садржајем зборника Савремене српске прозе. Тренутно су представљени зборници са редним бројевима 16-27, а у припреми су и остали бројеви у .pdf формату за све љубитеље књижевности, критичаре, писце, студенте. Овим издањима излазимо у сусрет многобројним посетиоцима сајта и њиховим молбама да објавимо електронске записе зборника. Пратите нас и даље.

Зборници

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

...Истраживач чињеница од значаја за састављање монографије био је од почетка суочен са проблемом недостатка писаних трагова и материјалних сведочанстава о пчеларству на овим просторима. Од нарочите користи је био дневник који је из дана у дан пуних 13 година (од 1933. до 1945. године) водио познати трстенички пчелар Стојан Антић.

Погледај

ова књига представља бисер међу делима посвећеним пчели и пчеларству, али и значајно књижевно дело. Води нас на крај деветнаестог века, када је писана, у време бурног развоја науке, епохалних открића, у време које је најављивало нове токове цивилизације. Упознајемо се са пчеларским сазнањима тога времена, филозофским и научним дилемама, како оним који се тичу пчеле и пчеларства, тако и опште људским...

Погледај

МОНОГРАФИЈА ОПШТИНЕ ТРСТЕНИК
...Након већег броја, до сада, објављених књига и публикација о Трстенику и насељима у општини Трстеник, указала се потреба за једном популарнијом монографијом која би, уз богато илустроване прилоге, више сликама него речима приказала историјско и културно наслеђе, савремени живот и потенцијале овог подручја...

Погледај

ТРСТЕНИК ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА ДО 1900-е
Нема више раба Божјега попа Радосава из старог дефтера ни председника обшчества трстеничког Васе Анђелковића, а нема ни касабалије, рахметли Ахмета Хусовића, мутавџије овдашњег, да попричају о мукама и радостима свога времена, да их ко чује. Када њих нема, трагови бледе, а прошлост се топи и нестаје. Тек када трагови постану слова и речи, истина се уклеше у вечност. Сећања слабе, а само се године броје, увек унапред. Старе се заборављају. Мало шта значе када остану глуве и неме, без поруке и наука, празне као да их није ни било. Несрећа је када се будућност окрене па иза себе не види ништа нити иког. Као да није било ни ње, нити њених предака. Зато у памети увек треба носити и јарам и штрангу, да се сетимо шта и кога вучемо и докле смо кола дотерали...

Погледај

O књижевном делу Милосава Ђалића
– М. Гочманац –
...Проза је у критици дефинисана као „стварносна проза“, „критички реализам“, „проза новога стила“, а нуди се и синтагма „проза промене“. Половином седам-десетих година јавља се у прози Милосав Ђалић (1944). У укупном српском прозном стваралаштву проза Милосава Ђалића има видно место. До данас то је импозантан прозни стваралачки опус: Кора земаљска, приповетке, 1974; Ван своје љуштуре, роман, 1977; Ђавољи пепео, роман, 1984; Светлост слике успомена, роман, 1988; Љубав све превасходи, приповетке, 1991; Изазов природе, роман, 1996... На тај начин се Милосав Ђалић, један од најдаровитијих књижевника који су се у Србији појавили у осмом десетлећу двадесетог века, књижевној и читалачкој публици представио разноврсно и богато: поезијом, приповеткама, романима, књижевном критиком, радио драмом...

Погледај

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
...Почетна идеја, да то буде књига о знаменитим ликовима људи који су везани за Трстенички крај, прерасла је у књигу са ширим спектром значајних личности које потичу из ове средине или су у њој остварили значајне резултате у разним бластима. Тако је, сада, пред читаоцима књига у којој се могу наћи драгоцени подаци о значајним историјским личностима нашег краја, али и о мање познатим савремени-цима који су дали велики допринос развоју Трстеника у периоду после Другог светског рата. Од посебног значаја су подаци о великом броју високообразованих ђака трстеничких школа који данас имају научна звања магистра и доктора наука... (Из увода).

(аутор, Момчило Тодосијевић)

* Напомена: Ваше утиске, сугестије, критике и нове податке за будућа издања ове књиге, аутору и библиотеци Јефимија, можете послати на e-mail библиотеке – nbjefimija@gmail.com

Преузмите

ТРСТЕНИЧКИ КРАЈ
...Ближе речено, под називом „трстенички крај“, аутор књиге узима атаре насеља око Трстеника, која чине једну хомогену целину. То је Срез
трстенички из 1859. године, десна обала Западне Мораве и села која су припадала општинама Трстенику и Великој Дренови 1965. године, на левој обали Западне Мораве. То је територија данашње Општине, уз још неколико суседних села, што чини једну хомогену целину. Задњих педесет година писало се о овом крају. Али већи број написаних књига обухватају мањи број обрађених области. Ту се изузимају две књиге: Трстеник са околином, др Мирослава Поповића,
издата 1968. и Трстеник, Милана Д. Сотировића, издата 1999. године... (Из увода).

(аутор, Момчило Тодосијевић)

Преузмите

ЛЕГАТ ЕПСА – Каталог ...Поштујући одлуку да се збирка, односно Легат трајно повери на бригу и чување некој од установа културе, определили смо се за Народну библиотеку „Јефимија“ у чијем саставу постоји Завичајно одељење. С обзиром да збирку чине радови завичајних уметника и да је библиотека као установа трајна гаранција успешног чувања и афирмације ове збирке, сматрамо то најбољим решењем, јер збирку уметничких радова прати и одговарајући документарни материјал везан за досадашњи рад Легата, а то су каталози и подаци о ауторима, као и одређени број стручних књига из уметности. Надамо се да ће сав тај материјал наћи право место у библиотеци где ће бити доступан грађанима у физичком и електронском облику.

(из увода Божидар Петровић)

Преузмите

ПОМЕНИК–Виђенијих учитеља и ђака школе у Великој Дренови – Милан Радић.
...Милан Радић у свом Поменику, проткива своју хронику лепим лирским пасажима и поетским запажањима који литерализују и богате тeкст. Он има око, душу и интелигенцију, да у животу и социјалном бићу Дреноваца види свагда истинито, оно што је битно и особено у тим људима и народу...

(Добрица Ћосић, писац).

Преузмите

ПОШТА НА МОРАВИ–развој поштанског саобраћаја у Трстенику до 1946.
Аутор, Миодраг Симић.
–Обиље историјских докумената, фотографија, уз прави истраживачки рад г. Симића, можемо рећи да је мало ремек дело, које је уобличио са својим сарадницима и издавачем, Народном библиотеком „Јефимија“ из Трстеника. Топло препоручујемо свима да прочитају и преузму електронски формат (pdf) ове књиге од 178 стр.

Преузмите

Посетите

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА–ЈЕФИМИЈА

Званична презентација Народне библиотеке Јефимија

ВИДЕО ГАЛЕРИЈА–ЈЕФИМИЈА

Видео материјали са ССП, архива књижевних сусрета, Јефимијинх дана, културе и историје.

АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ТРСТЕНИК

Историјат, представе, најбољи аматери у Србији...

Савремена српска проза 41. књижевни сусрети

Трстеник, 1. нов 2024. године.
- Народна библиотека „Јефимија“ представила је књигу: АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ПРОЗЕ - Књижевни портрет Вулета Журића, а на округлом столу-Историјски роман у новијој српској прози. Гости ССП-41 су били: Марко Недић, Мухарем Баздуљ, Јована Мило-ванчевић, Гојко Божовић, Иван Илић, Вуле Журић, Владимир Папић... Покровитељи овогодишњих књижевних сусрета су Министарство културе Републике Србије, Општина Трстеник, Народни универзитет и Завичајна библиотека Јефимија-Трстеник.

САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА – 40. књижевни сусрети

Већ традиционално, завичајна библиотека „Јефимија“ из Трстеника организje је 40. књижевне сусрете у оквиру надалеко познате манифестације о Савременој српској прози. Велики број књижевника, поета и књижевних критичара, окупио се на овој јединственој ретроспективи писане речи у српској култури.

САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА – 39. књижевни сусрети

Већ традиционално, завичајна библиотека „Јефимија“ из Трстеника организовала је 39. књижевне сусрете у оквиру надалеко познате манифестације о Савременој српској прози. Велики број књижевника, поета и књижевних критичара, окупио се на овој јединственој ретроспективи писане речи у српској култури. Овог пута у петак 18. новембра, представио се књижевни портрет Јовице Аћина, а о оделу писца говорили су: проф. др Михајло Пантић, Гојко Тешић, Александра Манчић, Верољуб Вукашиновић... Другог дана у суботу 19. новембра одржаао се округли сто „Стилистика савремене српске прозе“ којим је председавао Милош Ковачевић; – Прича–ДРВО.

Станко Бзенић-Трстеник у ратној стихији 1941-1945

Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник, организовала је презентацију издаваштва и представила књигу: Станка Бзенића, ТРСТЕНИК У РАТНОЈ СТИХИЈИ (1941-1945) ТОМ I 1941. „Ланци нам се кују клети – Априлски слом Краљевине Југославије и неслога побуњеника“. Поводом обележавања Дана библиотеке, о књизи су говорили: др Предраг Ј Марковић, др Немања Девић и Верољуб Вукашиновић, а одломке из књиге је читао Душан Јовић бард „Трстеничког аматерског позоришта“. Већница Народног универзитета Трстеник, је била мала да прими велики број заинтересованих за издање ове књиге. После надахнутих излагања др Марковића и др Девића, у насталој дискусији се видело, да и после 80 година још увек има неслоге и код данашњих „побуњеника“...

36. Савремена српска проза

После два дана дружења, представљања и изношења критичких прилаза на савремене књижевне токове код нас и у свету, у контексту погледа и идеолошких становишта о српској књижевности, завршени су 36. по реду књижевни сусрети о Савременој српској прози. Први дан је у гимназији „Вук Караџић“ у Трстенику вођен је разговор о: Цензури у библиотекарству и издаваштву. У вечерњим сатима је представљен: Књижевни портрет Мирослава Тохоља.Као и до сада организатор ове веома вредне и значајне културне манифестације о српској књижевности данас, била је Народна библиотека „Јефимија“ из Трстеника. Наравно, не разликујућисе од претходних година, овај значајан културни догађај, остао је малтене не забележен у јавним медијима Србије, јер нормално је, не обилује једноличним дневно-политичким „рекла-казала“, а ни еуфоричним вестима филованим кичом и шундом. Многи студенти књижевности, слависти у целом свету и књижевни критичари, имаће шта вредно да прочитају у следећем Зборнику ССП 32. по реду. Ми ћемо комплетне видео материјале и излагања са ових сусрета, обрадити и предати завичајном одељењу библиотеке „Јефимија“.

Завршени 32. Јефимијини дани

Трстеник – Љубостиња 11-13. јун 2019. Присуствовали смо богатом програму 32. Јефимијиних сусрета, који се одвијао три дана почев од 11. јуна у Трстенику и на завршној вечери 13. јуна у порти манастира Љубостиње. Током ове културно-духовне манифестације, сусрели смо се са бројним уметницима, књижевницима и научним радницима, који су свако на свој начин донели нове погледе, нова песничка надахнућа и историјске детаље о првој српској песникињи Јефимији, као и о најсветлијим ликовима наше средњовековне историје, кнегињи Милици и кнезу Лазару.
– Комплетне странице 32. Јефимијиних дана.

Српска ћирилица и
наше време

Трстеник,
12. фебр 2017.

Народна библиотека „Јефимија“ и њено завичајно одељење, организовали су трибину -СРПСКА ЋИРИЛИЦА И НАШЕ ВРЕМЕ-Екслибрис у Србији-Чудесни свет мале графике, предавач је била Олгица Стефановић графички дизајнер, иконописац и сликар. Члан УЛУС и УЛУВ. Пре подне у згради старе трстеничке гиманазије „Свети Сава“, у једној од некадашњих великих учионица, било је као у кошници. Поново се чула ђачка граја, весела дечја лица, много клупа са начичканим малим сликарима око њих. Сви се тискају да на великим форматима папира, насликају што лепше своје слово, са мотивима наше прошлости и то какво слово, ЋИРИЛИЧНО, у ери IT технологија, када њихови прстићи само „звижде“ по дисплејима таблета и мобилних. Овде су се видели осмеси, радост и усхићеност за сваким цртежом. Наша гошћа Олгица Стефановић је била видно изненађена и обрадована. Издвојили смо за вас...
– За већи формат видеа, ТС-галерија5.

Савремена српска проза

Трстеник, 12. нов 2016. год.

Народна библиотека „Јефимија“-„СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ КА СТВАРНОМ“ - прилози за књижевни портрет Драгослава Михаиловића;
– Комплетна излагања свих учесника, ексклузивни разговор са академиком Драгославом Михаиловићем и др Робертом Ходелом који је водила ТВ Трстеник; видео библиотека са 33. Савремене српске прозе.
– Trsteničani on YouTube

Љубостињска приношења

Љубостињска приношења 1: годишњак Јефимијиних дана:
„СВЕТ, СВЕТ И ПРЕСВЕТ СИ, ГОСПОДЕ“ – Постоје очи иза ових очију и постоје чујења, иза овог чујења – Свети Макарије Велики. Сваки онај који је чуо ову стару византијску песму, може разумети шта јесте била Византија. Сваки онај који је чуо, макар делић те мелодичне, божићне песмице, може, крајичком својих мисли, схватити на који су начин Византинци живели и стварали нешто што се чинило узвишеним, и што је била пројава замисли Божије...
– Опширније, комплетна књига.

Љубостињска приношења 2: годишњак Јефимијиних дана:
– Молећи 1402. кнеза Лазара да преклони колена пред Господом и моли за спасење свог народа, као да је молила и за нас данашње. И данас, из њеног златног конца чујемо дрхтав, узбудљив глас: „сабери“, „извести“, „покрени“, „убеди“, „не остави“, „дођи“.
– Опширније, комплетна књига.

28. Јефимијини дани

Трстеник-Љубостиња

Од 16-20. јуна 2015. год. у нашем граду и у порти манастира Љубостиње, организује се велика културно-духовна манифестација, „Јефимијини дани“. Припремљен је веома богат културно уметнички програм, представиће се бројни гости из земље и иностранства. Посебно издвајамо: „Јерменско-српско вече“ прозе; изложбу сликара Миће Бајића „Лазарева породица“, концерт „Дуо модерато“, представљање зборника „Кнегиња Милица – монахиња Јевгенија и њено доба“, свечана Академија поводом 610 година од смрти кнегиње Милице, „Похвала кнезу Лазару“, песничка приношења, додела награде „Јефимијин вез“, гости „Београдски мушки хор“. Кликни на слику за комплетан програм манифестације.
– 27. Јефимијини дани (септембар 2014.)

Доњи Дубич

Библиотека „ХРОНИКЕ СЕЛА“

...За разлику од себичних и уображених интелектуалаца који се не осврћу на своја родна села, или то чине само ради користољубља, песник и прегалац овог дела, подухватио се тегобног посла да напише свеобухватну историју свог села Доњи Дубич. Ово је књига о малом селу трстеничке општине у подножју Гледићких планина, чији методолошки и научно осмишљен садржај ове монографије, сведочи о томе да се богатство и трагика људских судбина не мери бројем становника већ траговима битисања и борбе за живот и преживљавање која је у Гледићким брдима била много суровија, сложенија и трагичнија него у плодној долини Мораве... (др Велибор Лазаревић);
– Опширније;

Вртлар нове модерне

O књижевном делу Верољуба Вукашинновића
– М. Гочманац –
...У новијој српској поезији појава песама В. Вукашиновића са религиозном, литургиј-ском и одуховљено метафизичком мотивском обрадом црквено-манастирских реликвија и еуфоничних духовних обреда, заузима посебно место и због тематике и због версификаторско еуфоничне оригиналности... Посебан утицај на поезију Верољуба Вукашиновића извршио је култ покојника и предака и култ биљака и дрвећа. Култ дуба, храста, липе, бреста, јасена окултно је постављен као култ прадавног, прасловенског дрвета вечне трајности...
– Опширније, комплетна књига.

Михајло Пантић - књижевник

Kратка проза, кратка прича. О књижевном делу и књижевној критици Михајла Пантића, добитнику награде 31. сусрета о савременој српској прози, говоре: М. Савић, М. Рогач, Г. Божовић. Речи добродошлице председника општине Трстеник.
– Опширније;

Савремена српска проза - 31

Од 13-15. новембра 2014. одржали се 31. Књижевни сусрети-Савремена српска проза Трстеник 2014.
О „Фрагментованим портретима“, о прози и фрагментима у њој, о књижевној критици оснивача сусрета Савремене српске прозе Милоша Петровића, критичари говоре... – Опширније;

Просвећеност – Просветљеност

Септембра месеца, 2014. године као гост завичајне библиотеке ЈЕФИМИЈА у Трстенику, академик Владета Јеротић је одржао, у препуној већници Народног универзитета, веома занимљиво предавање на тему ПРОСВЕЋЕНСТИ. Погледајте и Ви ширу видео рапортажу

Препорука

60 година библиотеке ЈЕФИМИЈА

Крајем марта 2014. године, Народна библиотека Јефимија у Трстенику је прославила 60 година рада. На пригодној свечаности уз присуство бројних гостију, уручене су захвалнице најзначајнијим установама, донаторима и појединцима, који су свесрдно помагали рад библиотеке у Трстенику. У име свих радника библиотеке Јефимија, захвалио се и осврнуо на рад установе, директор Верољуб Вукашиновић; издвојили смо део свечаности...

Погледај

САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА-30

30-а Савремена српска проза
Трстеник, 5-6. нов 2013.
Књижевни портрет Петра Сарића; Књижевни час са Петром Сарићем; Отварање изложбе „30 година Савремене српске прозе“; Савремена српска проза у Трстенику; учесници: Даница Андрејевић, Петар Сарић, Марко Недић, Александар Јерков, Гордана Влаховић, Момир Брадић...

Посетите