Народна библиотека „Јефимија“–Трстеник

Манифестације

Савремено прозно стваралаштво, покренуто 1984. године. Одржаваа се под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Општине Трстеник, ево већ 29. пут за редом.

На 28. манифестацији Савремена српска проза–Трстеник 2011, одржане почетком новембра исте године, представљен је књижевни портрет Гордане Ћирјанић, (Опширније...) – Књижевни портрет Светислав Басара; (Опширније...) – Историјско порекло Срба, проф М. Милановић (Опширније...),
– Принц ЂОРЂЕ, Борисав Јовановић; (Опширније...) – Плес кусих петлића, Ивко Михајловић; (Опширније...) – Јован Дучић у дипломатији, Миладин Милошевић, архив Југославије; (Опширније...) – МУЗЕЈ „Николе Тесле“ Београд, Никола Тесла, Чудесни свет електрицитета; (Опширније...) – Савремена српска проза, 30 година, књижевних сусрета; (Опширније...) – О љубави, породици др Владета Јеротић, лекар психијатар (Опширније...) – Српске народне клетве др Миливоје Р Јовановић, професор (Опширније...) – Добрица Ћосић - Комеморативни скуп Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Милош Петровић - Фрагментовани портрети Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Михајло Пантић - Велика дела у кратким причама Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...)

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ – професор, политичар, опозиционар...

ТРСТЕНИК, април 2013. год.
– Биографија кроз изложбу плаката; аутор изложбе Олга Красић Марјановић, предговор
др Јовица Тркуља проф. Правног факултета у Београду, Момир Брадић драмски уметник, хор „Бошко Југовић“ Трстеник.

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ – I део, уводна реч

„Не заборавите никада своје старине и своје претке...”
Одајте им дужно поштовање, јер иза њих, иза њихових дела су велики напори и можда иза неких малих животних прича стоје велика дела. Драгољуб Јовановић има богату биографију; представили смо га у три сегмента изложбе: сам почетак, родни Пирот и веома скромна породица; на плакатима се види да и из мале средине могу потећи велики умови Србије, који су изучили високе школе широм Европе...
Олга Красић Марјановић

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ – II део, из биографије

„Драгољуб Јовановић 1923. године докторира на Сорбони и одбија понуду француског Универзитета да остане у Паризу; одбијајући тиме низ привилегија, враћа се у своју родну земљу 1924. године...”
Исте године је по обећању Слободана Јовановића, примљен на Правни факултет у Београду за професора предмета, Аграрна политика. Самим тим се од почетка определио да стално буде уз свог-српског сељака и село.
...Године 1926. покреће и лист „Рад“ који је веома критички био настројен према тадашњем режиму и са нашим земљаком из Велике Дренове, др Драгомиром Ћосићем, који је уређивао лист „Рад“, често је био прогањан, а лист забрањиван... др Јовица Тркуља проф.

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ – III део, из биографије

„Драгољуб Јовановић у Краљевини Југославији, због својих напредних идеја бива ухапшен и осуђен на 14 месеци затвора... По издржавању казне враћа се у свој Пирот који је приредио величанствен дочек за свог суграђанина. Возила га је запрега до трга у коју је било упрегнуто 14 волова, за сваки месец казне по један... И том приликом су Пироћанци успели да на свој начин изругају власт...”
По избијању II Светског рата, живи у илегали прерушен, избегавајући и позиве Тита почетком рата и Драже Михајловића и Драгише Васића 1942. год. са Равне Горе да им се придружи, јер је знао, да сви који су се одазвали на позиве, више се нису враћали-нестали су. Зато што је био самосвољан, критичан и замерио се свима у политичким превирањима пре рата, живео је прерушен све време рата са великом брадом у околини Београда, где му је живела једна сестра... др Јовица Тркуља проф .

О МОРАЛУ
...Дубоко сам уверен да је од многих криза савременог доба, најтежа МОРАЛНА КРИЗА, поремећеност у схватањима поштења и савесног рада, ја сам и тада писао да је човечанство на већем моралном него материјалном беспућу. Морална вредност човека огледа се у томе како обавља свој посао, људски рад је полазна тачка морала, а мерило морала је професионална свест. Нисам сигуран да је то моје становиште временом превазиђено. Залагао сам се за то и касније у свом листу Рад, како сам га назвао „лист за одбрану и организацију радног народа“. Ја и данас сматрам да је морал главна жртва ратова које сам доживео, и које, на жалост, још доживљавају моја покољења, на још већу жалост и млађи, (ваши) нараштаји...
(Одломци из интервјуа Драгану Калајџићу, Загреб, 1973. год.

Трстеник, април 2013. год.