– Тако је Немања говорио свом сину Растку на умору: ...можеш изгубити синко територије, можеш изгубити битке, али никада не дозволи да ти отму језик којим говориш... Та истина, се сада у науци изучава као – ЗАВЕШТАЊЕ О ЈЕЗИКУ.
ТРСТЕНИК, децембар 2013. године – промоција књиге.
...Клетва је као језичка говорна творевина једна од најстаријих. Настала из живота многих српских генерација, чији је живот био мученички, веома тежак, напаћен, па су из тог јада и чемера изникле “Српске народне клетве“. Шириле су се сеобама, по поселима и собицама, од јужне Србије, до Војводине, све док се веровало у моћ речи. Клетвом се светило за неправду, борило за вишњу правду, која треба да стигне грешника-грешницу; често се употребљавала и без повода, јер Србину не треба много да проспе клетву, као добар дан...“ Ево неких: „Што на мене чинила, тебе ти се о главу разбило“, „Кад мог'о, не мог'о“, „Дабогда те зетови онолико волели, ко ти пасуљ на Божић“, „Дабогда погинуо од женске руке“, „Дабогда зарадио к'о пчела на брусу“, „Сачувао те Бог к'о јаје с' тавана“, „Будале ти над главом певале“, „Никад да имаш, све да немаш“, „Њиве ти за српом плакале“, „Што не цркнеш, да се слатко извеселим“...
– Како је Немања заклињао свог сина да се не одрекне језика, тако је и војвода Пријезда, достојанствено великој турској претњи и цару Мемету, рекао, да не може добити ни једнога добра-његова власништва, а своју драгу љубљену Јелицу питао хоће ли са њим отићи у смрт, или се срамно предати Турчину. Убија свог коња, ломи своју сабљу. Да, и тада су и гуслари и преци знали да љуба није власништво и да се жена-мајка деце, мора дубоко поштовати. Нађите ми господо са запада, да ли Ви у вашој историји из тог периода, имате такав запис или песму... НЕМАТЕ. Зато наша младост треба да научи о својој прошлости и да је се не одриче, не треба да се такмичи у националној обезличености, чак, у школама им ми помажемо да буду анационални...
Извод из рецензије:
– Клетве, као експресивни говорни изрази, добили су на значењу у научном тумачењу тек по јачању етно психологије и њеног наглашеног интересовања за карактериологију појединих етничких група или њихових социјалних слојева.
Емоционални извор клетве је у узрујаној душевној силини и као такве оне су последњи чин сурове освете за нанету неправду и учињено зло. Посежући за правдом, повређени појединац је смишљао клетву као формулу вербалног кажњавања, али и као формулу заштите своје породице и своје патријархалне друштвене заједнице...
Професор Миливоје Р Јовановић је кренуо Вуковом стазом и прикупио из народа и других писаних извора више од хиљаду клетвених израза, највише са територије централне и југоисточне Србије и ту замашну грађу, прегледно систематизовао и теоријски обрадио по захтевима савременог тумачења народне фразеологије... – проф. др Драгиша Бојовић.
Трстеник, децембар 2013. год.
Савремено прозно стваралаштво, покренуто 1984. године. Одржаваа се под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Општине Трстеник, ево већ 29. пут за редом.
На 28. манифестацији Савремена српска проза–Трстеник 2011, одржане почетком новембра исте године, представљен је књижевни портрет Гордане Ћирјанић, (Опширније...) – Књижевни портрет Светислав Басара; (Опширније...) – Сине буди човек, Веселин Шљиванчанин; (Опширније...)
– Принц ЂОРЂЕ, Борисав Јовановић; (Опширније...) – Плес кусих петлића, Ивко Михајловић; (Опширније...) – Историјско порекло Срба, проф М. Милановић (Опширније...) – Драгољуб Јовановић, Олга Красић Марјановић, др Јовица Тркуља проф; (Опширније...) – МУЗЕЈ „Николе Тесле“ Београд, Никола Тесла, Чудесни свет електрицитета; (Опширније...) – Јован Дучић у дипломатији, Миладин Милошевић, архив Југославије; (Опширније...) – Савремена српска проза, 30 година, књижевних сусрета; (Опширније...) – О љубави, породици др Владета Јеротић, лекар психијатар (Опширније...) – Српске народне клетве др Миливоје Р Јовановић, професор (Опширније...) – Добрица Ћосић - Комеморативни скуп Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Милош Петровић - Фрагментовани портрети Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Михајло Пантић - Велика дела у кратким причама Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...)
др Миливоје Р Јовановић, професор
Већница Народног универзитета
Уводна реч, Верољуб Вукашинновић
др М. Р Јовановић – Српска епика је прво етика, а потом естетика...
Са трибине оком камере
________________________