Kneginja Milica u Trsteniku

КНЕГИЊА МИЛИЦА - монахиња Јевгенија, понос Србије и дика Трстеника

Уз благослов и присуство, његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, свачано ће се открити споменик кнегињи Милици (монашко име Јевгенија), 17. јануара 2016. године, на тргу испред зграде Општине Трстеник и цркве Свете Тројице. ПРВОЈ И ЈЕДИНОЈ ЖЕНИ КОЈА ЈЕ ВЛАДАЛА СРБИЈОМ, после Косовске битке (1389.) у периоду (од 1389-1393. самостално, а од 1393-1405. као сувладар са старијим сином Стефаном), уз пуну подршку већег дела властеле и што је најважније, са благословом Српске цркве. Због своје мудрости, одлучности и правичности, постала је света, а народ је од давнина називао царицом. Својом мудрошћу и политичком вештином, задивила је и самог турског султана Бајазита, који је дубоко поштовао, па јој је чак дозволио да мошти Св. Петке, пренесе у Србију. Саградивши своју задужбину манастир Љубостињу надомак Трстеника, замонашила се на иницијативу Патријарха Данила III и узела монашко име Јевгенија. Пошто је старији син Стефан 1393. године постао пунолетан, младом кнезу је била од велике помоћи и заједно владала са њим као монахиња, из оближњег села Трстеник и манастира Љубостиње. У манастиру је била заједно са својом рођаком и првом српском песникињом Јефимијом. Непосредно пре смрти, септембра месеца 1405. године је примила велику схимну и постала великосхимница Јефросинија. Упокојила се 11. новембра 1405. године у својој 70-ој години. Мошти кнегиње Милице и монахиње Јефимије почивају овде, у манастиру Љубостињи.
ts_drdimitrijevic_s Сам споменик је грандиозно вајарско дело које су урадили отац и син, Драгољуб и Миодраг Димитријевић; Драгољуб (познати вајар, наше горе лист) је редовни професор на факултету примењених уметности у Београду, а син Миодраг је магистар вајарства. Захваљујући њиховој великој љубазности, добили смо ексклузивно право да вам представимо на нашим страницама, како изгледа споменик (обрада у глини), светој кнегињи Милици. Иначе, споменик ће бити изливен од бронзе, висине је 3 метра, заједно са постаментом 4 метра. Израду споменика је највећим делом финансирала и исти даривала Србији, проф. др Радмила Милентијевић, која је већи део живота провела у Америци, где је предавала на сити колеџу у Њујорку - Савремену европску историју.
– Кнегиња Милица-монахиња Јевгенија и њена задужбина манастир Љубостиња. Видео материјал из Љубостиње снимљен и благословен љубазношћу игуманије Кристине, (формат mp4, величина 22,4 MB, трајање 3:14 min).
– Најновији радови са научног симпозијума одржаног септембра 2014. године у манастиру Љубостиња: „Кнегиња Милица – монахиња Јевгенија и њено доба“, тематски зборник; одговорни уредници, проф. др Синиша Мишић, Филозофски факултет у Београду, доц. др Дејан Јечменица, Филозофски факултет у Београду, проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет у Нишу, доц. др Ђура Харди, Филозофски факултет у Новом Саду и др Дејан Радичевић, Филозофски факултет у Београду са својим научним сарадницима; (комплетан зборник радова 258 страна, формат pdf, 4,72 MB).
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;
– Сви видео материјали на једном месту у пуном формату, плеј листа YouTube;

После 610 година кнегиња Милица поново у свом крају и својој престоници

После нешто више од 610 година, најсветлија и најзначајнија жена Србије, једина жена која је управљала Србијом скоро 15 година, поново у свом крају, поново са својим житељима. Тог раног јутра 15. јануара 2016. године, тихо и скромно, али поносно, како је и владала, пристигла је у своју престоницу, некада село Трстеник, како је записано у повељи њеног мужа великог кнеза Лазара из 1381. године. Трстеничани, нису пропустили тај тренутак, који ће бити златним словима уписан у историју свог краја и града, возили су је лагано, гордо и брижно, Иван Карић и Радиша Ђурковић,а излили је у бронзи, штитили је пчелињим воском, допратили и усправили на постаменту у центру Трстеника, мајстори ливци, Београђани Младен Јовановић (ливница „ЈОВАНОВИЋ“) и Ненад Јеремић (ливница „НЕША и СИН“).Светица и царица, како је народ називао од вајкада, оживела је поново у нашем граду. Ево и комплетних видео репортажа, како је протекла свачаност откривања и освештења споменика кнегињи Милици, 17. јануара 2016. године.
Споменик је освештао и одржао литургију у храму Свете Тројице, његова светост, Патријарх српски Господин Иринеј, а реч о лику кнегиње Милице и њеном значају за српски народ и сам град Трстеник изложили су, проф. др Радмила Милентијевић, која је даривала ову дивну скулпутуру вајара (нашег Чаиранина) проф. Драгана Димитријевића свом народу, а о значају споменика за град и околину, говорио је председник Општине Трстеник, Мирослав Алексић. Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;

Трстеник – Свечана академија поводом откривања споменика кнегињи Милици

После свечаног откривања и освештења споменика кнегињи Милици у центру града, у великој сали Дома културе при Народном универзитету, одржана је академија на којој су уручена највиша признања и плакете Општине Трстеник, пре свих његовој Светости Патријарху српском, господину Иринеју, великом задужбинару и ктитору споменика и града Трстеника, госпођи проф. др Радмили Милентијевић, која је даривала ово визионарско уметничко ело нашег суграђанина (Чаиранина), проф. Драгољуба Драгана Димитријевића, академског вајара и његовог сина Миодрага, магистра вајарства.
Издвојили смо са свечане академије неколико речи награђених:
ts_knegmilica_rmilentijevic_s проф. др Радмила Милентијевић, историчар: ...Без кнегиње Милице Србије данас не би било. По мом сазнању, она је најзначајнија жена у српском роду, од памтивека до данас. Зато ћемо је славити сваке године, имаћемо „Дане царице Милице“, а у тим данима део програма који ће се звати „Дан порода“. Да се угледамо на царицу Милицу која је родила осморо деце, да се рађају деца у Србији, јер ако нема порода и деце, у народу, тај народ неће имати ни будућност. Нека нам Милица буде идеал да кренемо путем рађања деце у Србији, зато ћемо обележавати сваке године успомену на њу...
ts_knegmilica_patrijarh_irinej_s Његова Светост, Патријарх српски Г. Иринеј: ...Велика је част бити учесник на овом дивном, радосном и благословеном догађају. Кнегиња Милица је била једна изузетна личност наше историје и жена која је гледала далеко у будућност. Када је прихватила да води разорену Србију после Косовског боја, многи су већ почели Србију да черупају, деле и отимају. У то време је донела, по савету веома мудрог Патријарха Спиридона, значајне и тешке одлуке. Да буде вазална држава, а као мајка да преда кћер Оливеру турском султану, али под условом да не мења веру. Приступила је обнављању манастира и државе. Када је обновила Дечане, оставила је у манастиру две воштанице-свеће, да их упали онај ко ослободи земљу и донесе јој слободу. Свеће је упалио краљ Александар Карађорђевић када је посетио Дечане. Те две свеће се и данас чувају у манастиру Дечани...
На свечаној Академији, коју је режирао доајен српске глуме Момир Брадић, учествовали су: академски ансамбл „Архангели“ из Крагујевца, дуо Бојана Пековић, гусле и Александар Јаковљевић, виолончело из Краљева, вокални солиста Војислав Спасић, композитор Миодраг Маринковић, драмска уметница Весна Павловић, која је казивала „Беседу кнегиње Милице“ првак „Трстеничког позоришта“ Душан Јовић са новом генерцијом младих заљубљеника у уметност глуме, а посебну чар овој свечаности подарио нам је наш познати виртоуз и маестро на фрули, Бора Дугић са својим колегом Бобаном Продановићем на хармоници. Домаћин свечане академије је био председник Општине Трстеник, Мирослав Алексић. Овај видео филм у трајању од 38 минута, имате зашто погледати, јер обилује и ексклузивним материјалима које смо снимили и одабрали. А биће их још.
– Већи видео формат, боља резолуција, за све медије Галерија 2016;

Трстеник – Кнегиња Милица и задивљујућа игра светлости

Ова невероватна фотографија споменика кнегиње Милице у Трстенику пред свечано откривање 17. јануара 2016. године у 12 сати, забележена је рано ујутру, на самом почетку 17. јануара у 00:33 min. Хтели смо да фотографишемо споменик кнегиње Милице, јер је у Трстенику тог тренутка била права снежна вејавица, да бисмо снимили и видели како наша нова суграђанка изгледа у одори која је украшена снегом. Направили смо 10-ак фотографија (аутоматиком-више снимака у јединици времена), на дигиталном фото апарату марке SONY Cuber shot DSC W330, 14,1 Mpx. Када смо пребацили фотографије са дигиталне картице на компјутер и прегледали снимке, застали смо код две фотографије. Збуњено смо одгонетали шта је изазвало ову игру светлости на приказаној слици? Шта је могућ узрок, светлосног плавичастог зрака, који долази са десне стране споменика кнегињи и завршава на десној руци? Стигло је и научно објашњење Института за материјале: бела светлост је у плавом делу спектра, а бронза садржи у себи бакра. Преламањем светлости, под одређеним угловима, као код призме, добија се светло плава боја, као што се добија и плави камен од оксида бакра, итд, итд...