Оснивач модерне кошарке у Трстенику

др Милан Маричић - Марла, први тренер и оснивач модерне кошарке у Трстенику, је 70-их година прошлог века, остварио значајне резултате и успехе у кошарци, који ни до дан-данас нису достигнути. Из ко зна којих разлога, са др Маричићем нисмо били у могућности да водимо разговор и дођемо до изворних података из тих времена, али када се то коначно после дугог времена остварило, просто нисмо знали одакле пре и шта да почнемо. У тим разговорима, али оним правим трстеничким, уз кафицу „тазовачу“, спонтано почне прича о једној теми, а одмах извиру током самог разговора, толико нових, још занимљивијих, да просто човек не зна где да се задржи, дуже или краће, или не дај Боже да се нешто прескочи...
Седимо код доктора у дворишту, пролеће је, на самој обали реке, са које се осећа моравски дах брзака и дубина. Иако је одавно престао да игра кошарку, па и помало рукомет давних 50-их година прошлог века, др Маричић се живо и сликовито сећа тих дана, о почецима „малих“ спортова на Васином плацу (названом накнадно „Партизаново игралиште“). О времену када је ретко ко имао патике за игру, него се играло са босим ногама; о тренуцима почетка играња новије кошарке у Чајкином дворишту (баскет), о дрвеним таблама, металном обручу од лавабоа за умивање, о Љубином плетењу прве мрежице за кош, о Мишковом фарбању првог броја на дресу... О ђачким данима проведеним у старој згради гимназије, о Морави и популарном Јасењу, фотографијама код Тумбаса, на Старом гвозденом мосту, о игранкама, трстеничкој калдрми, корзоу... Разговор се одужи на 2-3 сата, па нам је жао да прекидамо, али наставља се опет сутра... Кренимо неким хронолошким редом, мало о биографији и незаборавним трстеничким данима са калдрме...

– Доктор Милан Маричић, је рођен октобра месеца 1938. године у Ражњу. У Трстеник се породица доселила 1943. године и ту остала до данашњих дана; основну школу и гимназију је похађао у старој згради гимназије код црквене порте, оженио се овде, са супругом Милицом има ћерку и сина, који су веома успешни у својим струкама. Запослио се у „Првој петолетки“ и уједно студирао. Медицину је завршио у зрелим годинама уз рад и до пензионисања радио у трстеничком Дому здравља „др Сава Станојевић“, као омиљен доктор својих суграђана. Изабран је 1989. године за председника Скупштине општине Трстеник, као самостални кандидат. Био је један од главних иницијатора за поновно обележавање и покретање културне манифестације „Јефимијини дани“ у Трстенику.

– Први кошаркашки кораци у Трстенику: неки први освит кошарке у поратном Трстенику, везан је за 1949/50. годину. Мора се знати и памтити, да су прву кошаркашку лопту донели и почели да играју кошарку у Трстенику – Краљевчани, Пеђа Станојевић (касније познати кондициони тренер Црвене Звезде) и његов друг, Душко Топаловић звани Мачак. Они су овде ишли у гимназију, а пошто су били стандардни првотимци КК Слога из Краљева, они су у паузама играли кошарку са нама. Одмах некако у то време је основан и кошаркашки тим у Трстенику, а покретачи оснивања су били Живадин Деспотовић-Жици, економиста и Бошко Ђурић-Бодер. Једно време су утакмице игране на фудбалском игралишту, али убрзо су на Партизановом игралишту (како се већ тада звало), направљене трибине и припремљен је терен са шљаком; на иницијативу Ђорђа Ражнатовића, који је тада радио у Општини, када се игралиште асвалтирало, а ја као гимназијалац сам помагао да се што пре заврши, па је постављено и осветљење са лампионима. Тако да се недељом пре подне овде играо рукомет, по подне се ишло на фудбал, а увече под рефлекторима се играла кошарка...

– Трновит пут до доктора интерне медицине: па мораћу мало да разочарам моје Трстеничане, ја сам био добар гимназијалац, али не могу да кажем да сам био лош студент, већ једноставно нисам учио. Када сам отишао 1957. године за Београд мене је интересовало све, највише сам град, позориште, опера, фудбалска утакмица, старе београдске кафане, Скадарлија, Орач, Градска кафана, Стамбол капија, тако да сам водио мало и боемски живот, иако нисам имао доста пара. Увек сам имао другове где смо се међусобно помагали, али то није могло дуго да траје. Одмах сам увидео да нема од студирања ништа, вратио сам се у Трстеник, отишао у војску, а по звршетку војног рока запослио сам се у једном трстеничком предузећу, звало се „Ирап“, које је убрзо било припојено фабрици „Првој петолетки“, где сам радио у „Трго сервису“. После 11 година рада поново ми је синуло, ...зашто ја нисам завршио медицину...? Поново сам постао студент и почеле су велике муке и одрицања...

– Нови почетак кошарке – Чајкино двориште: 1950-их година у Трстенику најзначајнија су два „култна“ места: некада „Вашариште“-данас фудбалско игралиште на обали Западне Мораве и „Васин плац“, који се налази баш овде поред нас и овог дворишта где причамо. Касније је оно названо „Партизаново игралиште“. Самим тим што се „Васин плац“ налазио поред моје куће, ја сам више био везан за спортове који су се ту највише играли: рукомет, кошарка, одбојка и мали фудбал. Тек касније, сви ти мали спортови су 1970-их пресељени у Школски центар. Међутим прве новије кошаркашке кораке су направили прави заљубљеници у кошарку на једном „трећем“ месту, за које можемо рећи да је колевка праве трстеничке кошарке, а то је популарно „Чајкино двориште“...

– Враћање ЈЕФИМИЈИНИХ ДАНА у нови живот: све је почело давне 1988. године када сам одлучио да се опробам и на политичкој сцени, за избор председника Општине као самостални кандидат. У то врме, неки га називају „комунистичко“, а ја кажем „време другог мишљења“ које се мени није никада свиђало, где се све унапред по партиској линији договарало и одлучивало. Нисам ја ушао у политику због политичких амбиција и личних интереса, већ да као будући председник Скупштине општине Трстеник (а то сам и постао, изабран великом већином и вољом грађана 1989. године), донесем многа побољшања како у привреди, тако и у путној мрежи, пољопривреди, спорту и наравно у култури највише. Јефимијини дани су одмах оживели, пуну подршку сам добио од бројних Трстеничана и ја као председник сам имао велику помоћ многих из културе који су ми несебично помагали, да ту манифестацију вратимо тамо где јој је и место, да је отмемо од понижења и заборава...

** Комплетан разговор са творцем модерне кошарке у Трстенику, у пуном формату, за све медије – Трстенички разговори на YouTube.