Од дворишта Егерића, преко Чајкиног игралишта, до Школског центра и највећих успеха

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, кошарка у бившој Југославији је била у великом успону. Резултати репрезентације Југославије су били задивљујући. Наиме 1967. године Југославија је на Светском првенству у Уругвају заузела II место; на Олимпијским играма у Мексику 1968. године је била такође II, као и на Европском првенству у Италији 1969. године. А онда, у незаборавном финалу у Љубљани у хали „Тиволи“, побеђена је репрезентација САД резултатом 70:63 и постали смо СВЕТСКИ ПРВАЦИ, први пут у историји. Баш у то време су млади Трстеничани кренули да „пикају“ баскет. Први баскет се играо у дворишту породице Егерић, поред баште са цвећем (данас је ту стамбена зграда и „Мала пошта“ на приземљу), а метални обруч од лавора је био окачен на зид куће. Цео летњи распуст се ту играла кошарка, по мало љуштио зид од куће и скривало поломљено цвеће тетка Рушке. Баш ту је легендарни Љуба-Мозак (Љуба Радовановић), маштао како да исплете прву праву мрежицу за кош, а Мишко-Шикоња (академски сликар Миодраг Стојановиђ), бојом за ограду исписује први број на дресовима-број 5, (прва четка у његовим рукама-да ли случајно?).
– Много трстеничке младости у то време је продефиловало испод обруча од лавабоа и кроз двориште чика Радомира Егерића, који је и сам помагао играчима да се постави дирек са кошем на сред дворишта, а ту су долазили: браћа Меске (Мирко, трстенички нај-хорог и Милан Ивић), Бане-Пекинац, Зока-Божовић, Драган Егерић, Менгеле, незаборавни Ђена, Рашко, Бубула, Звонко-Слонче, Раша-Бубањ, Мића Савић и много, много не поменутих... Пред крај распуста, испод коша је чекала чика Радетова четка за кречење и канта. Уз шале, многобројне моравске „кохаве“ и смех, са незаобилазним Драгићевим флашицама клакера и кабезе, зид куће за час прогледа и засија као што је био пре распуста, а све до идућег лета... Нешто мало касније и на Старој колонији група заљубљеника у кошарку, игра баскет између зграда до касно у ноћ: Зоки-Балта, Јаков, Слава-Нес, Ута, Аца-Ђука, Бобан-Стрина... Па су се често одигравале на далеко чувене утакмице тзв. Чајкинци-Живадинци. У Чајкиној школи је тада асфалтирано двориште и ново игралиште, постављени су кошеви и стативе, па се све пребацило у школу, али сада и недељом и празницима. Популарно Чајкино двориште је већ постало рај у време летњег распуста, могао се играти баскет целу ноћ до самог јутра, на радост бројних екипа. Тада није било кућа унаоколо и није сметало никоме тупкање лопти, малтене до првих петлова...

Великани српске кошарке гости у Трстенику – поред тога што је много новина уведео у трстенички кошарку, успео је да доведе и радо се сећа пријатељских утакмица са Партизаном и Црвеном Звездом у Школском центру. ...То је било златно доба модерне кошарке у Трстенику. Посебно су драги сусрети са тренерима који су били творци тадашње југословенске кошарке: Александар Николић, Ранко Жеравица, Цига Васојевић, Божидар Маљковић, Мирко Новосел, Ценић и други, који су поштовали провинцијске тренере и њихов рад, јер из тих средина су стасавали будући великани и асови кошарке, не само у Србији већ и у целој бившој савезној држави. Ја сам имао посебно задовољство и велику част да се дружим са њима и да учим од њих. Посебно треба истаћи велико пријатељство и сарадњу између КК „Прве петолетке“ и кошаркашких клубова из Крушевца, Краљева, Чачка, Крагујевца. Та дружења су била искрена и уз велика поштовања, али на велику жалост сада више тога нема...

– Утакмица за Риплија са 5-6 продужетака у Милановцу и победа над екипом Здравље: Ето и незаборавних утакмица, где су млади играчи изгарали на свакој утакмици, били одлично припремљени, па играли практички три полувремена и победили екипу Металца у Г. Милановцу и посебна је за памћење утакица, када смо победли екупа Здравља из Лесковца, на домаћем терену иако су они водили на полувремену са 15/16 поена разлике, та трстеничка златна генерација је победила, касније врхунску прволигашку веома организовану екипу Здравља. Али сећам се и када сам револтиран разбио сат за записничким столом, као и припрема које смо имали на Гочу, и другим спортским центрима...

– Највећи кошаркашки таленат у Трстенику је био Љубинко Агатоновић-Бине: његова игра је пленила маштом, виртуозношћу, био је кратко у Звезди, мада је више играо рукомет и био одличан фудбалски тренер. Одмах ту до њега је Паја Топаловић, који је па био незаменљиви фудбалски центрхалф. Од новијих златних дечака тешко је посебно издвојити неког из те плејаде заљубљеника у кошарку, али издвајали су се: Цока Милошевић и Бобан Милутиновић-Ексер, па изванредна крила и стрелци Јаковљевић и Пецић, касније нови тандем Ута-Милуновић и Макса-Максимовић; ту су били одлични Бора и Арса, као и једно кратко време незаобилазни Рака Радовић; а шта тек рећи о центру Зоки Божовићу, кога је надвисио и превазишао легендарни Милићко, својим неустрашивим продорима и улазима под кош...

– Одлазак из кошарке, успомене и захвалност Трстеничанима – средина 80-их година прошлог века, представља зенит кошаркашке игре у Трстенику, остали су само записници и подаци (тада није било електронских уређаја) које је педантно водио и скупљао, алфа и омега организације клуба, Рашко. А увек ћемо се враћати трстеничкој калдрми, на којој је одрастала њена гимназијска младост. Трстеник је мало место где се сви познају и виђају, дошла је велика индустријализација са развојем Петолетке, нови придошли становници града су се уклапали са староседеоцима. Ми смо били увек везани за Мораву, и њен Стари мост, нисмо ни знали за море, река је била наше море; сликали смо се на мосту, испод моста и на плажи. Једном је један човек видео нашу стару фотографију са калдрме и казао је: ...па на овој слици сте сви весели насмејани, зрачи радост из вас... Када нам је Стари мост срушен отишла је са њиме некако и сва лепота са наше реке, а жал за мостом никада неће нестати. Поздравио бих све трстеничане, оне који ме се сећају и оне који су ме заборавили, али погледаће ове наше приче захваљујући вама и вашем сајту, па им овом приликом уручујем поздрав свима, др Милан Маричић – Марла.

** Комплетан разговор са творцем модерне кошарке у Трстенику, у пуном формату, за све медије – Трстенички разговори на YouTube.