Божидар Божа Пантовић, електричар

Поникао је из занатске породице Пантовић. Отац Радисав је дошао из Прокупља крајем XIX века и отворио своју пекарску радњу у трстеничкој варошици. Већ 1908. године сазидао је и своју кућу на месту где се данас налази дечји вртић „Бисери“ I. Убрзо се жени са Зорком (дев. Радосављевић) која потиче из старе трстеничке породице.
Божидар Пантовић је рано остао без оца и још као дете похађао је занатску школу учећи плетарски занат (плетење од прућа). Већ са 13 година одлази у Београд на учење заната за електричара. Ту га затиче и рат. После рата неко време проводи на Белом двору на обнови и одржавању његове електричне инсталације и мреже, сада већ као искусни мајстор-електричар.
Године 1946. се враћа у Трстеник и почиње да ради у градској Електричној централи (у згради где је основано касније столарско предузеће Каблар-данас зграда „Топлица дрво“), као једини квалификовани електричар у граду. Одатле централа због пожара бива премештена на место до садашње зграде градског Музеја, где је било и градско купатило.
Већ 1950. године Божидар Пантовић и Боривоје Пешић (фотограф) добијају први дозволе за отварање приватних радњи у Трстенику од нових власти, (не рачунајући већ постојеће које нису затваране). Тако је отворена прва Електро-инсталатерска радионица у Трстенику. У почетку је Божа радио у дворишту у продужетку куће, а убрзо отвара радњу у главној улици у продужетку хотела Топаловић, до градске Апотеке.
Као једини квалификовани електричар у граду Божа је 1949. године пустио и први филм у Трстенику у кафани Постола Маринковића, која се налазила преко пута кафане Гружа у најпознатијој градској–Љубостињској улици. После извесног времена електричарска радња се сели у главну улицу наспрам Робне куће. Касније 1078. године улази у нов локал у Чајкиној улици, где данас ради његов син Радисав Рака Пантовић, настављајући дугу породичну традицију приватника-занатлија.
Као што је и дан-данас место окупљања Трстеничана, радња код Боже електричара је било место окупљања, разговора и договарања у она давна времена највише о риболову и лову. Иначе Божидар Пантовић је један од иницијатора и учесника оснивачке скупштине риболовачког друштва „Петар Спасојевић“ из Трстеника, које је основано марта, 1949. године. Мора се истаћи да је Божа Пантовић заједно са Зораном Кузмановићем-Бугом, био један од првих риболоваца који је имао популарни „блинкер“ у Трстенику. Па су кружиле врло често „риболовачке приче“ ко је више кленова и скобаља упецао... Међутим Божа је више волео да лови капиталце, сома и шарана него белу рибу, али је као млађи, блинкером обишао све водене брзаке широм Србије. На овом месту се мора напоменути, да је он 20 година био председник риболовачког друштва „Петар Спасојевић“ и да је највише заслужан што су трстенички риболовци могли да пецају на Западној Морави од Краљева до Крушевца, на једном риболовном подручју, са једном дозволом.

Божа Пантовић је био велики заљубљеник у моторе и машине. Први је у Трстенику имао приватни аутомобил после рата. Град је у то време имао 4 возила (општина, дом здравља, милиција и Божа). Како се здравствено возило кварило често, Божа је увек био ту да пребаци тешког болесника до болнице у Крушевцу, а врло често је то било и по неколико пута дневно. Исто тако је знао да развезе хлеб из градске пекаре рано ујутру, па је често зими због снегова знао и да одоцни у отварању своје властите радње. Ипак, стари форд је све то издржао стојички... Први мотор који је брујао улицама Трстеника је био Божин. Популарна „Индијана“ од 1000 кубика, је шарала прашињавом градском коцком, још 1953. године.
Сваки дућан је имао своје друштво у своје време, па су се тако и код Боже окупљали другари: Драган Стојаковић, Милош Моравац, поп Јаћовић, Жика Ибровац, Мија из „Развитка“ на прву јутарњу кафицу и по чашицу приче у кафани Гружа... Касније ту навраћају још, Душко Јовановић-Дуле кохав, Мрђа, Шандор, Веља Радивојевић, Града Радовановић. Код Боже Пантовића су многи Трстеничани изучили електричарски занат и постали врсни мајстори свог позива: Града Радовановић, Ђорђе Васиљевић-Шандор, Жива-Зуза врсни електричар ЕПС-а идт. Преко 20 ученика је прошло кроз занатску електричарску школу код Божидара Пантовића. А ако хоћете да знате и први акумулатори су се пунили, само код Боже у то време...

* Божа Пантовић нам је оставио, као велики заљувљеник технике, прелепе фотографије Трстеника из 1950-их и 1960-их година, јер је имао фото апарат и волео фотографију. Сликао је врло често град, обалу Мораве, Стари гвоздени мост, догађаје и људе у граду. Захваљујући породици Пантовић, у прилици смо да вам представимо само мали део фотографија из тог времена; негативи филмова (њих 15-ак) се управо дигитално обрађују и у најскорије време ће вам бити представљени.