СЕЛЕ, је можемо слободно рећи, права трстеничка БОКСЕРСКА ЛЕГЕНДА. Рођен је 1946. године и почео је као и многи млади, прво да се дружи са фудбалом . ...Као и већина другара волео сам фудбал, био сам голман у пионирској екипи. У салу где се тренирао бокс, навратио сам једном приликом, случајно. Свидело ми се и почео сам редовно да долазим и гледам тренинге. Приметио ме је тадашњи тренер Миле Станић и позвао ме да пробам. Ставио сам рукавице на руке и заљубио се у ринг и бокс, присећа се почетка популарни Селе и прича...
Селе је почео са боксом у рингу и то уводним борбама пред меч старијих боксера. Партнер му је био другар Миланков. Борбе су биле толико занимљиве и неизвесне, да је публика уживала и често тражила да прво ми боксујемо.
За проведених 20 година у боксу на рингу (1959-1979), највише је боксовао у валтер категорији: имао је 430 мечева, 380 победа, 36 нерешених исхода и само 14 пораза, углавном због повреда аркаде.
Као пионир, са фудбала је пратио на боксерске тренинге школског друга Зорана Арсића, који је већ учио боксерске вештине, али судбина је хтела да је он наставио и отишао у фудбал, а Селе је ето остао у боксу 20 година активно, а после још дуже и као тренер младих нараштаја...
У ринг је Селе улазио да победи и надмудри свог противника, никада није журио. Као одличан техничар, знао је да избегне опасне ударце, да својом брзином и покретљивошћу да замори противника и тиме лако и сигурно дође до победе, а било их је подоста у 20-то годишњој каријери...
Сам почетак бокса за сениоре је био у бантам категорији и спаринговао је са Пецом Живковић из Краљева. Били су још млади па су на лекарским прегледима „глумели“ пунолетне, само да би стекли сигурно право да се боре за прву екипу. Селе је имао и пар мечева у перо-лакој категорији, али његова категорија је била велтер и у велтеру је и завршио каријеру.
На слици: пред меч против Станковића-Шугера из Радничког БГД.
ВРЕМЕПЛОВ – „Тренерска струка“...
Одмах након престанка активног бављења боксом, 1983. године, је завршио тренерски боксерки курс. Укључио се у клуб и са тадашњим тренерима Мијом Вукадиновићем, Батком Ибровцом и кратко са Животом Дреноваком, проналазио и стварао младе и талентоване боксере из овог краја.
На слици у борби са Пижулом из 14. Октобра КШ.
– Светислав Селе Копривица је један од првих боксера Трстеника који се истицао техником, елеганцијом и стрпљењем. Брзина га је красила и користио је максимално. Тако је и забележио једану од најбржих победа у каријери у Пожаревцу; тада је у 7-8 sec прве рунде нокаутом победио појачање домаћина из београдског Партизана. Рекорд за Гиниса.
Не само као боксер, већ и као службеник у Општини Трстеник, одликовао се пажњом, љубазношћу и дружењем. Зато га и данас сви заустављају, воле са њим да „проћаскају“ о златним боксерским данима у Трстенику. Селе је увек спреман за причу и уз осмех и шалу прича о победама, поразима и догодовштинама са мечева...
За Селета можемо слободно рећи да је спортска легенда иза које стоји крилатица ...свом отачеству, Трстеничанин !
– На слици доле, моменат са меча против Јовице Вукмировић из Радничког из Београда. НЕРЕШЕНО, врло ретко је боксовао тако, али и противник је био врло сличан; њихов скор је-по једна победа, један реми и један пораз...
На овом месту покрећемо једну нову иницијативу многих посетилаца презентације, да им омогућимо да електронским путем пошаљу поздраве, коментаре или своје мишљење популарним личностима или великанима нашега спорта. Ово ће од сада примењивати стално.