Срез Трстеник

...Од формирања првих управних јединица 1807. године па до 1860. ово је подручје често било дељено на веће или мање административно територијалне јединице. Но оне су увек биле и остале делови државне територије и једног система који је постојао и мењао се у току времена од 50 година. Људи оног времена, могли би слободно да кажу, да су живели у пашалуку, нахији, кнежини, срезу, капетанији, округу, општини, и кнежевини. У свим овим периодима чињени су напори да се пронађу најприкладнија решења за живљење у њима...

– Ha важност молбе су указали и њени потписници. To су били: Трстеничани - Председник Суда Општинског Мијаило Спасојевић са члановима Милетом Милосављевићем и Илијом Роглићем и „Општинарима“ - њих 37. Молби је овог пута било придружено и „Свештенство Цркве вароши Трстеника - Теодор Андрејевић и Михаил Поповић“. Сем њих, ту су били председници и „чланови судова и обштинари Новоселске, Дубљанске, Оџачке и Почековачке“ - њих укупно 78. Овој молби Трстеничана, су се прикључили, вероватно пуком случајношћу истог датума, 30. јану-ара 1859. (они у Трстенику, ови у Београду) и својом молбом Кнезу, депутирци Светоандрејске скупштине, представници Крушевачког округа: Стеван Катић (Трстеничанин), Радован Сретеновић и Миљко Стамболић.

– Садржај њихове молбе поднете Кнезу дан пре окончања Скуупштине је у ствари анализа досадашњих покушаја Трстеничана, са завршном речи упућеном новоизабраном Кнезу Србије, цењеној Светлости, Милошу Обреновићу - „да она ову нашу молбу у призреније (обзир) узме и милостиво народу удовлетвори (удовољи)“.

– Ова молба, њен садржај, указују и на једну веома важну чињеницу, у њој исказану. To је заједничка, чврста, жеља свих да „Трстеник“ и Трстеничани успеју у својим жељама. Она је у ствари „круна“ свих дотадашњих настојања. Што се пак тиче „оживотворења“ новог среза, тај процес је трајао током децембра 1859. године и почетком јануара, следеће 1860. године. Окружни начелник Ми. Бугарин и новопостављени срески начелник Андрија Јовановић, су извршили набавке потребног материјала (књига, фасцикли, папира) и инвентара (рафова, столова, столица).
„Канцеларија“ је почела са радом половином јануара 1860. године...

Текст преузет из књиге: „Трстеник, срез и општина (1860-2010)“;
аутор Љубодраг Поповић, историчар-архивски саветник у пензији.

Од када је постао Срез, Трстеник се као варош нагло развијао, како економски тако културно и образовно; стварали су се веома имућни и образовани житељи, који су били иницијатори задужбинарства и покретачи изградње и развоја саме вароши, а у огромној мери и бањског лечилишта Врњци, (данас Врњачка Бања).
Захваљујући њима и многим незнаним Трстеничанима тога времена, варош је улазећи у XX век добила веома значајне објекте и грађевине. Прво школску зграду (Стара гимназија, 1873. године), па онда „Стални гвоздени стајаћи мост“ преко Западне Мораве, (1899. године, порушен ракетама NATO-a 1999. године) и најзначајнију грађевину, прелеп храм - цркву Свете Тројице са звоником, на коме је 1927. коначно постављен и сат, опет задужбинарским делом Трстеничанке, Ћирке Стаматовић.