Трагови прохујалих времена остали су по свим деловима града. На домак некадашњег Старог гвозденог моста, са десне стране пре него што се закорачило на даске моста, налазила се једна од најлепших кафана 1930-их година у граду. Била је на домак Мораве, имала своју башту и столове са карираним чаршавима, баш где се данас налази споменик палим борцима. Звала се „Пивница Пролеће“, власника
М. Ристића. Позната је Трстеничанима и по томе што је прва у граду имала, прави-правцати билијар! Служило се најхладније пиво у то време, била је пуна младих, а билијар се играо до касано у ноћ.
Али данас, у XXI веку, жалосно подсећа и пара душу...

...Шетајући улицама Трстеника, често не стигнете у журби да видите његове чари, лепоте и знаменитости. Овај видео ће покушати да Вам прикаже само мали део његових улица и паркова, да представи његову реку, обале и људе. Погледајте Трстеник из неких других углова, са неких занимљивих места и у чудесним декорима...

...Овим филмом смо омогућили многим Трстеничанима и посетиоцима наших галерија, да виде панораме свога града са околних брда и излетишта, у различито доба дана; од касног поподнева, преко сумрака, до погледа на Трстеник са висина и даљина ноћу. Ово су видео снимци града, за које се вредело потрудити, зато их по први пут представљамо (снимљено 2010/2011). Зашто смо се одлучили на то? Многи наши суграђани нису у могућности да виде свој родни град у овом руху, било да су оправдано спречени због болести, старости, или су далеко од свог родног места; али и због оних који незнају да живе у предивној околини и граду, а правдају се да „немају времена“. Уживајте...

Храм Свете Тројице, који је са својим високим звоником постао симбол града на Морави и слика процвата ове варошице која стреми у висине и у ширине, неимарско дело на коме су радиле десетине умних и школованих посленика и вештих уметника и неимара. Ипак, црква је животно дело Душана Живановића, архитекте Министарства грађевина Краљевине Србије и неимара Да је–храм Свете Тројице, који је са својим високим звоником постао симбол града на Морави и слика процвата ове варошице која стреми у висине и у ширине, неимарско дело на коме су радиле десетине умних и школованих посленика и вештих уметника и неимара. (из књуге „Сто година храма Свете Тројице“

Да ли сте чули ко је Ћирка Стаматовић и када је постављен сат на звонику; да ли сте видели како изгледају звона и механизам старог сата; да ли знате да је звоник трстеничке цркве један од највиших у Србији, (32 м плус 1 м крст)–виши је од десетоспратне зграде? Ове године се навршава 110 година од када је звоник саграђен, тачно је 100 година од када је заборављена трстеничанка, сачинила тестамент о даривању сата свом граду и 85 година рада сатног механизма.

Захваљујући љубазности и предусретљивости људи из РТС-а, који су „оживели“ стари филм снимљен далеке 1980. године у нашем граду, у могућности смо да свим посетиоцима овог сајта прикажемо Трстеник, његове улице и тргове, његове људе из тих дана. На жалост многи са филма нису данас са нама, али успели смо и овом приликом да их се сетимо и отмемо од заборава, а младим нараштајима да покажемо, како су изгледали делови града који их нису дочекали, и дружења каква су тада постојала. Уз снимке Благоја Толичића легендарног сниматеља РТС-а, сина ових наших моравских вода, уживајте...

...Године 1897. како у својим успоменама пише председник и посланик трстенички Василије Анђелковић, велика поплава, коју он назива „митровске воде“, однела је дрвени мост. Први званични предлог да се на Морави код Трстеника подигне стални гвоздени мост изнео је председник Васа Анђелковић. Већ 1898. године, убрзо после велике поплаве, на председников захтев среска скупштина донела је одлуку да се такав мост сагради и обећала да ће Срез кулуком обезбедити потребан камен... Видео који је преузиман преко 420 пута за 35 дана.

Пре 14 година НАТО ракете светских силника „угасиле сјај трстеничког гвозденог бисера“, али само над реком Западном Моравом; у срцима многих Трстеничана, тај бисер и даље сија. Овим путем смо покушали фотографијама да прикажемо нестајења, али и лепоту старог гвозденог моста на З. Морави код Трстеника, од најстаријих фотографија из давних 1900-их, па све до данас; да Вас подсетимо како је настао и овај нови гвоздени мост, који је за данашњу младост (а она има 13 година од тада), једини гвоздени мост на Морави код Трстеника.

Посвећено свима, који се осећају Трстеничанима
Младости трстеничкој и дружењима на њеној калдрми.
Некада није било кафића, ТВ, видеа, компјутера... дружило се у кафанама, на калдрми и тротоарима улица нашег града, на обалама Мораве, на плажи... Овај видео је сачувао успомене на та времена.
Уз музику на увце, уживајмо сви заједно. – Најгледанији видео на трстеничком сајту (виђен и преузиман преко 5200 пута !)

Овај први вашар у новој 2011. години у Трстенику, је био најпосећенији и најразноврснији и то баш на Младенац. Лепо време, весело на све стране; улице закрчене, тезге препуне робе, народ се гура и довикује, а продавци утркују ко ће више муштерија да привуче и више да пазари. Има свега, али овога пута најмање шатри, роштиља и музике, сем у ресторанима и кафанама. Иако ноге боле од ходања, гурања пред тезгама, од купљених хоклица, ременица, разних лопатица, чекића и držalja. Svi se држаља. Сви се однекуд познају, машу и причају...

Са археолошких истраживања у трстеничком крају потичу значајни налази који документују узгој и употребу житарица још из праисторије, затим антике и средњег века. На неолитском локалитету БЛАГОТИН (село Пољна), нађене су антропоморфне и зооморфне фигурице, жртвеници, ручни жрвњеви, алатке за млевење житарица и посуде за чување житарица.
Један од најзначајнијих налаза су глинени модели зрна пшенице који су приношени богињи плодности у светилишту, које се налазило у центру благотинског насеља. Наравно уз прелепе игре нашег краја у извођењу КУД „Извор“ из велике Дренове.

Захваљујући Музеју „Никола Тесла“ из Београда и његовом љубазном особљу, у прилици смо да прикажемо интернет адаптацију филма о сталној музејској поставци изложбе о Николи Тесли и његовим открићима и патенатима. Све то кроз компјутерску графику и анимацију. Баш на Теслин начин како је причао и крајем XIX века: ...човечанство ће се чути и видети на даљинама за које нема препрека... Због ових речи су га многи сматрали чудаком, а данас свемирска летилица Пионир-10, човечјих руку дело, која је већ давно напустила Сунчев систем и налази се милијардама километара далеко од свог дома, још увек шаље сигнале и „прича нам“...