АСОВИ ТРСТЕНИЧКЕ КОШАРКЕ
ЗОРАН МИЛУНИВИЋ – Ута (1952-2017)
Rођен је маја 1952. године у Трстенику. Као ђаче у најранијим данима је тренирао фудбал и са другарима, био на травнатом игралишту крај Мораве. Тек у четвртом разреду средње школе, га је другар Љуба „Јарац“ натерао да играју мало баскет у Школском центру. Почео је из дана у дан, да као од шале пуни кошеве противника, после непуна два месеца морао је да одлучи, кошарка или фудбал. Ту на кошарци су већ били скоро сви другари; Зока Божовић, Ђена, Пупа, Љуба „Јарац“, Ајкан, Менгеле... И изабрао је кошарку.
У то време су дошле и студије у Београду, па се путовало кући на утакмице, а на гостовања се често са ауто-пута, некада морало и пешке 3-4 км до игралишта; тада се обично играло на бетону или асвалту у школским двориштима. Па када падне киша настају праве драме и комичне сцене; међутим младост све то савлада. На жалост, прерано нас је напустио јуна 2017. године и преселио се у легендарне асове трстеничке кошарке.
Популарни Пеца, „снајперка“ трстеничких златних кошаркаша, рођен је октобра 1953. године у Медвеђи код Трстеника. Још као „клинац“ у основној школи, био је вишљи за главу од осталих и некако му је то одредило да баца лопту кроз кош у школском дворишту. То је у ствари била дрвена табла са закаченим обручем и бетонско двориште; е тај бетон нам је много патика поцепао и уништио, а оне су биле скупе у то време.
По доласку у средњу школу у Трстеник, играјући на физичком баскет, као од шале је давао гомилу кошева; тада је његов најбољи друг, покојни Васа Радовановић рекао: ...ти „мали“ под хитно да почнеш да играш кошарку... И убрзо је почео са тренинзима у КК Прва Петолетка из Трстеника негде 1969/70. године. Имао је изузетно велики проценат успешног шута, око 70%, тако да је као од шале давао, 20, 30 па и 40 кошева на првенственим утакмицама.
ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ – Цока
Свима добро познат, одувек свим бићем у кошарци, а и дан-данас без кошарке не може. Ако за икога можемо рећи да је прави трстенички кошаркашки АС, онда је то сигурно за све Трстеничане наш ЦОКА. Рођен је у Трстенику јуна 1957. године. Од малена је волео лопту, а почетак је каже био, 1970/71 у дворишту код Драшка Поповића. Ту је упознао и прву праву „Тигрову“ кошаркашку лопту, а као јуниор са 14-15 година и добио прве патике– „шангајке“. Као „клинац“ почетник, морао је све од почетка: прво је носио торбе тадашњим асовима Ути и Ексеру, а чим падне киша пред утакмицу одмах се Цоки додели метла: да се очисте баре на асвалту пре утакмице, за капитена каже да је тада био Бог у екипи... Међутим, сви у Трстенику добро знају да је Цока тај који је први унео дух NBA игре у екипу Трстеничана. Његове, асистенције, шутеви, закуцавања, а највише финте, варке и „лажњаци“, су подизали публику на ноге, не само у Трстенику, него и широм Србије.
Погледајте и избор фотографија из разних периода развоја и са ревијалних утакмица КК Прва Петолетка из Трстеника – Кошаркашка ГАЛЕРИЈА
Зоран Милуновић-Ута нам прича о својим почецима и првим утакмицама:
...Играо сам прву првенствену утакмицу у Школском центру против екипе „Здравља“ из Лесковца. Утакмица је била доста неизвесна и резултат се кретао час у нашу, час у корист гостију. Имали смо задњи напад, противник је водио са пола коша разлике, а ми смо морали да дамо кош за 15-ак секунди; тада смо Зока Божовић и ја одиграли лепу акцију, преварили противнике и Зока је финтом и улазом у рекет дао леп кош; пола поена за нас, крај утакмице и ерупција одушевљења. Било је тада око 1500 гледалаца на трибинама; сећања не бледе ни после више од 40 година...
На слици лево, З. Милуновић (трећи с' лева у доњем реду)
Гвозден Пецић-Пеца, изразити шутер, прецизан, са врло мало промашаја на утакмици. Док је играо кошарку надавао се кошева. На куп утакмици против Борца из Чачка се посебно истакао, јер је противничкој екипи дао код куће 51 кош, а у гостима 49 ! Укупно 100 кошева. ...Али ипак смо код куће и поред мојих толиких кошева изгубили са 2 разлике, 80:82 за Борац ; а тада су у противничкој прволигашкој екипи играли: Мишовић (на заласку каријере), Шаранчић, Арсић, Дробњак, Курчубић...
...Нисам играо ни два месеца у Борцу, стигао је позив за војску и отишао сам. Било је прилика да се остане и у Задру, код Ћосићевих и ђерђиних асова, али ипак сам се вратио у родни крај и завршио каријеру у Трстенику...
...Посебно ми је остала у сећању утакмица против Металца из Горњег Милановца, јер је то била невероватна утакмица; само што је почела Прва српска лига, април месец, а време ужасно: снег, суснежица, киша, клизав бетон, игра се напољу. Играли смо шест или седам продужетака, дао сам преко 50 кошева укупно, али и победисмо. Утакмица је трајала преко два и по сата, да смо и заборавили када смо почели, а зиму на крају нисмо ни осетили...
...Мени и Бори на крилима, лопте је делио Менгеле; па иако нисам имао велики одраз, те његове лопте које су имале „очи“, биле су правовремене, тачне и брзе, тако да сам са својим прецизним шутевима са крила био права ноћна мора за противничке екипе...
Зоран Милошевић-Цока, прави кошаркашки ас са трстеничке калдрме; уписан је у историју развоја кошарке Трстеника, као најмлађи играч првотимац, заиграо је за КК Прва петолетка са својих непуних 16 година и одмах показао даровитост за маштовиту игру. Његове асистенције, скок-шут са дистанце, закуцавања, финте, а пре свега одигравања и контре са Менгелом, Ексером, Пецом и Јаковом, изазивале су честе аплаузе са трибина. Тако да су тренери били на мукама слушајући повике са трибина: „Хоћемо Цоку, хоћемо Цоку...“
Голобради „чаршијанчић“ је без страха играо и против, таквих асова и легенди Југо кошарке као што су били: Љ. Симоновић-Дуци, Кићановић, Далипагић, Беравс, Живковић, Ракочевић. Млади су му се дивили, јер је играо без треме, слободно, са пуно идеја, маште и ефектних завршница. Тако да сигурно не грешимо када кажемо да је Цока био трстенички кошаркаш, који је први донео -NBA- брзину, ефекте и лепоту на кошаркашку сцену града. И дан-данас је у кошарци, као делегат Кошаркашког савеза Србије на утакмицама Српске лиге.
Истичемо...
– Април, 1975. године;
СРПСКА КОШАРКАШКА ЛИГА ЦЕНТАР – ПРВО КОЛО
ШЕСТ ПРОДУЖЕТАКА
Таково — Прва петолетка
108:114 (32:35, 55:55)–(61:61, 71:71, 85:85, 94:94)
Омладински стадион ТАШ. Гледалаца 200. Током целе утакмице падао је снег и киша. Судије: Јованчић (Ваљево) Костић (Шабац).
ТАКОВО: Дмитрић, Костић 4, Обрадовић 17, Б. Ђурчитћ 7, Д. Ђурчић 2, Поњавић 2, Миловановић 12, Петровић 25, Малошевић, Минић 28, Вyчетић, Јоксић 11.
ПРВА ПЕТОЛЕТКА: Недељковић, Apсић, Дијан, Јаковљевић 6, Милићевић 12, Пeцић 40, Милутиновић 19, Радовић 13, Веселиновић 2, Стефановић 2, Милошевић 15.
Горњи Милановац (17. априла) – Прво коло Српске кошаркашке лиге-група Центар, донело је много узбуђења у граду под Рудником. По веома хладном времену (падао је снег и киша) кошаркаши Такова и Прве петолетке из Tpcтеникa, одиграли су ретко узбудљиву утакмицу, која ће ући у анале кошаркашког спорта. Победник је добијен тек после шест продужетака и игре од два и no сатa. Кошаркаши из Трстеника имали су више cpећe, боље живце и на крају су заспужено освојили два бода.
Судије Јованчић и Костић добро су обавиле свој задатак.
Б. ЛОШИЋ
(Оригиналан текст из новина, објављен 17. априла, 1975. године)
Екипа КК Прва Петолетка са освојеним пехаром поводом свог јубилеја...
Сећања...
Играли су са нама... (Звонко и Милићко) – памтимо их...
На ревијалним утакмицама, у Трстеник су долазиле прволигашке екипе из екс Југославије; тада је било право умеће наћи место на трибинама игралишта у Школском центру. Утакмице је пратило и више од 2000 гледалаца са трибина, веранди, кровова, настрешница... (слика доле).
– На слици, део тима КК Прва петолетка, са куп утакмице против Црвене Звезде из БГД-а; септембар 1975. године.
Екипа КК Прва Петолетка са тренером др Миланом Маричићем на терену популарног Школског центра...
Једна од успешнијих екипа КК Прва петолетка, са тадташњим тренерима Миленом Деспотовићем и Момом.
Пишемо спортским легендама
На овом месту покрећемо једну нову иницијативу многих посетилаца презентације, да им омогућимо да електронским путем пошаљу поздраве, коментаре или своје мишљење популарним личностима или великанима нашега спорта. Ово ће од сада примењивати стално.