Trstenički raj, oaza u moravskoj dolini, sa okolnim brdima i plućima ozonskih šuma, sa nebrojanim pašnjacima punim sočne netaknute planinske trave na obroncima Gledićkih planina, sa najzdravijim izvorom prirodne vode koja ima u Evropi najveći procenat toliko zdravog magnezijuma za ljudsko srce, taj netaknuti raj okolne prirode, može se lako pretvoriti u MESEČEVU POVRŠINU !
Bahato i nadmeno, zajedno sa velikim moćnicima zapada koji im sede za vratom, u sumanutoj jurnjavi za novcem sa gramzivim i pohlepnim dušama, mogu da promene i zakone jedne države, samo da bi ostvarili svoje ciljeve. Donose nam najprljaviju tehnologiju iz sveta, koja je tamo odavno isterana, da bi u doglednoj budućnosti na zemljištu koje je uništeno i pretvoreno u sivu pustinju, u tzv. „rudnicima nikla“, skladištili nuklearni otpad, za koji strane države i kompanije plaćaju enormne sume da ga se otarase.
Tu prljavu tehnologiju prerade ili samog probnog iskopavanja, doneli su i na naše područje, u naš prirodni raj i oazu. Koliko su nasilni čak i najstručnije ljude iz naše nauke i struke, akademike i doktore tehnologije, hemije, fizičke-hemije i inženjere rudarstva i geologe, nazivaju nestručnima i neznalicama.
Izazivajući veliki revolt kod građana i stanovnika Trstenika i čitave opštine, pa i sreza, građani Trstenika, žitelji opštine Trstenik, konačno su „izvadili glave iz peska“ i neće sigurno dati, da im nezvani gosti, uđu u dvorište i posipaju ga „mesečevom prašinom“. Trsteničani neće dozvoliti da im najvažniju arteriju u oazi flore i faune, njihovu Zapadnu Moravu, zatruju ispirajući svoje dijamantske glave na bušilicama, neće dozvoliti da im prašina njhovih separata istopi brazde, parcele, da proguta, jedne od najčistijih plantaža voćaka, vinograda, jagoda, kupina, malina, najzdravijeg povrća u Evropi (rena, peršuna, luka, paprike, pasulja, krompira), najpoznatijih sadnih loznih kalemova u celom svetu, od Španije do Indije...
Nove savremene Bordžije, ne zadovoljavaju se malim flašicama i pojedinačnim trovanjima, već masovnim trovanjem celih krajeva, podneblja, kompletnog živog, kako ljudskog i životinjskog, tako i biljnog sveta. Žitelji trsteničke opštine, neće sigurno mirno gledati da im tamo neki „tehnolozi-kursadžije“ oduzmu ozonske staze po kojima se diše najčistiji šumski vazduh, gde se na biciklama voze unuci koji mogu da vide u prirodi, u svojim staništima u stvarnosti, kako izgleda „šareni petlić“ (fazan), kako trči zeka, kako detlić kuca po drvetu, kako raste pečurka, gde ubrati šumsku kupinu i gde naći divlju jagodu... Za tu budućnost, za svoje otačestvo, TRSTENIČANI DIŽU GLAS i pozivaju:
TRSTENIČANI I ŽITELJI TRSTENIČKOG SREZA,
Ma gde bili u Srbiji, u Evropi i svetu, podignite glas, i javno osudite, na svim društvenim mrežama, na svim blogovima, na forumima, ako radite u novinama, na televiziji ili radiju, nasilnu primenu i razvoj PRLJAVE TEHNOLOGIJE u našem kraju. Tehnologiju koju velike korporacije i zapadni moćnici izbacuju iz svog dvorišta i nasilno šalju i utrpavaju kod nas, ne birajući sredstva i načine. Ne dozvolimo da šačica ljudi kojima je samo novac i kapital jedini put za ostvarenje svojih mračnih ciljeva, propagiranje i premeštanje najomraženije tehnologije i najopasnijeg otpada u našu netaknutu prirodnu sredinu. Umesto da nam donesu i otvore nove fabrike i pogone za preradu čiste organske-prirodne hrane, oni nam čak i prete da nas neće ni pitati, jer imaju državu iza sebe?? A da nismo ni stručni da pričamo o njihovim „tehnologijama 21. veka“!?
Pa evo da svi pročitaju ono što su na njihove odluke i političke manifetluke odgovorili najveći umovi srpske nauke i tehnologije, tj.
Srpska akademija nauka i umetnosti, naučnici, imena Srbije od ugleda i značaja u svetu.
– Kompanija Srbija nikl će insistirati da nastavi posao oko istraživanja nalazišta nikla u Srbiji i očekuje da će dobiti dozvolu i za Mokru goru.
Čelnik te kompanije Dragoslav Božović je kazao da Srbija nikl ima već dve dozvole za istraživanja na područjima opština Vrnjačka banja i Topola i da je podnela zahteve za još dve lokacije na Mokroj gori.
Božović je na pitanje novinara kako će prevazići neslaganje lokalnih vlasti oko istraživanja i eksploatacije nikla kazao da se predloženim rešenjima novog zakona "oduzima moć odlučivanja lokalnim samoupravama".
Prema njegovim rečima, to će onemogućiti da se bez stručne argumentacije i znanja obustavljaju poslovi. ???
Saopštenje SANU iz septembra prošle godine
...Podsećamo da je Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, u novembru 2004. godine, odobrilo engleskoj firmi Dinara Nickel d.o.o. da na teritoriji Mokre Gore vrši geološka istraživanja nikla i pratećih metala, gvožđa i kobalta, s namerom da tu kasnije otvori i rudnik. Kad je ta odluka, u januaru 2005. godine, objavljena, izazvala je veliko uznemirenje javnosti. Deleći to uznemirenje, i suočena sa posledicama takve odluke po očuvanje životne sredine, Srpska akademija nauka i umetnosti je zaključila da se razgovor o posledicama otvaranja rudnika nikla mora prenti sa terena politike na teren nauke. Zato je akademiku Dragomiru Vitoroviću, nekadašnjem profesoru Hemijskog fakulteta, koji je 1999. godine napravio stručnu analizu posledica NATO-bombardovanja, poverila da sličnu analizu napravi i o posledicama otvaranja rudnika nikla. U kasnijoj fazi, tom poslu su se pridružili i akademici Zoran Maksimović, nekadašnji, i Vidojko Jović, aktuelni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Ta analiza je ubedljivo pokazala da takva odluka „donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu, a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski ili industrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu“, da „narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse“, i da „eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže“.
Tehnički postupak pri kome se nikl ispira sumpornom kiselinom prljav je i izuzetno opasan. Opasan je i sam transport te kiseline kroz Srbiju. Upozoreno je na tendenciju u većini razvijenih zemalja „da se ’prljave‘ tehnologije prebacuju nedovoljno razvijenim zemljama“. U toj analizi se dalje kaže: „Važno je isto tako istaći da, na osnovu dosadašnjih istraživanja, ležišta ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Mokra Gora, u pogledu položaja, debljine slojeva i koncentracije metala nisu perspektivna.
Naime, morala bi se odlagati ogromna količina pokrivke da bi se došlo do tankih slojeva siromašne rude, a neko eventualno obogaćivanje rude bi bilo pogubno za čitav kraj i njegovu okolinu.
Vazduhom, vodom i saobraćajem, nadaleko bi se raznosili raznovrsni opasni zagađivači životne sredine.“ Prilikom razgovora o ovoj analizi naglašeno je da se „u zemljama trećeg sveta, pod plaštom eksploatacije rude, kopaju jame za odlaganje jalovine, u koje se kasnije odlaže nuklearni otpad“...
– Kompletan tekst SANU; (pdf format, 155 KB) pročitaj ! – Pročitaj (opširnije) komentare i prepiske. (Izvor – b92).
– Truju milion ljudi da bi zaradili milijardu evra ! – Emir kusturica (pročitajte, preporuka !)
Voda se indirektno zagađuje u procesu ispiranja štetnih hemijskih materija sa okolnih njiva, bašti i lokalnih potoka.
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da žive normalno, voda u kojoj žive mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne osobine.
Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Dovoljno čiste vode sa očuvanim životnim zajednicama vodenih organizama osnova je čovekovog opstanka na Zemlji. Zbog toga je stalno praćenje kvaliteta vode jedan od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija zaštite. Sve mere zaštite vode mogu se podeliti u tri grupe. Prva podrazumeva eliminaciju uzroka zagađivanja, druga – smanjenje količine štetnih materija, a treća – posebne mere čišćenja vode.
Veoma značajan vid sprečavanja zagađivanja vodenih tokova je i specijalana zaštita izvorišta, planiranje i postavljanje đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe đubriva i pesticida u poljoprivredi, kao i masovno pošumljavanje i čuvanje zemljišta od erozije.
Opširnije... (slajd; pdf, 1,95 MB)
Agencija za zaštitu životne sredine...
Danas svi gradovi bez obzira na veličinu i stepen razvijenosti države dele iste probleme i zabrinutost za kvalitet svoje životne sredine.
Upoređujući Srbiju sa zemljama koje su prošle kroz slične društveno-ekonomske okolnosti dobijaju se sledeći uporedni pokazatelji procenata stanovnika koji su priključeni na javni kanalizacioni sistem: Češka 94%, Poljska 80%, Bugarska 67% i Srbija 56%. Prema raspoloživim podacima o razvoju gradskih i industrijskih kanalizacionih sistema, postojeću situaciju kanalisanja naselja u Srbiji karakteriše višedecenijski izostanak realizacije najvažnijih programskih ciljeva u ovoj oblasti, a to su: nedovoljan razvoj kanalizacionih istema gradskih i prigradskih oblasti u skladu sa razvojem vodosnabdevanja, i prihvatanje industrijskih otpadnih voda nakon predtretmana na zajedničkim uređajima za tretman gradskih otpadnih voda.
Analizom rezultata istraživanja iz „Opšte studije otpadnih voda Srbije“ dobija se da je oko 75% gradskog stanovništva povezano na javni kanalizacioni sistem, dok taj pokazatelj iznosi samo 9% za seosko stanovništvo.
Duis iaculis orci eu arcu vestibulum eu vestibulum orci ultrices. Ut ligula ipsum, gravida id euismod quis, faucibus vitae est.
Da li ste znali: da
iz otvorene slavine svakog minuta iscuri 11–12 litara vode, ako pustimo da voda otiče iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko
40–60 litara vode, ako voda otiče dok se čovek brije, iz slavine istekne oko
40–80 litara vode, ako automobil peremo polivajući ga vodom iz gumenog creva potrošimo oko 600 litara vode !