Добро дошли у трстенички спортски времеплов...

 

Боривоје Бора Настић, бивши шампион у боди билдингу

Боривоје Бора Настић је рођен јануара 1945. године у великој Дренови код Трстеника. У родном месту је завршио основну школу, а по завршетку исте уписао се у Војно-индустријску школу у Трстенику. То је била последња генерација Војно-индустријске школе, која је прерасла Техничку школу, касније Образовни центар. Бора је почео рано да се бави спортом. Још као момчић, је прво тренирао код Раше и Кирета фудбал у генерацији са млађим Жерађанином, Драговићем, Савићем, са браћом Наумовић итд. По завршетку средње школе, почиње да ради у крушевачком „14. Октобру“ и некако у то време га је заинтересовао и бокс, али све више га је привлачила гимнастика.
Волео је вежбе на разбоју, на вратилу и круговима; у то време популаран је био „корзо“ на улицама Крушевца и упознао је младића који је дизао тегове и имао лепо изграђено тело и мишиће. Тако је све почело, било је то давне 1963. године. Тада се учланио у спортско друштво „Партизан“, где је кренуо да вежба са теговима, ради на справама и где је интензивирао рад у гимнастици.
Тако је доспео и 1968. године на прво такмичење у боди билдингу (то су били почеци овог спорта у тадашњој Југославији и Србији), које је било приређено у Београду. Тада је победио Петар Младеновић. Бора је наставио са интензивним радом, набавио је и сам прве справе за вежбање, појачао исхрану, али користио је искључиво природну храну (месо, воће пре свега, поврће, млеко). Резултти су ускоро постали видљиви, већ 1970. Бора је ушао у полуфинална такмичења, 1971/72. је био стално у завршним такмичењима, а 1973. године је ушао у 15 најбољих у бившој Југославији. Тада је освојио ПЕТО место у конкуренцији преко 50 такмичара. Постао је репрезентативац Србије.
Већ од 1974. године, Бора је са репрезентативцима тренирао у Кладову, био је увек у завршници такмичења за избор мистер универзума Југославије, да би 1976. на пред такмичењу у Нишу изборио место за финално-савезно такмичење у Београду. Тада је већ био шампион Србије у боди билдингу. У финалном надметању у Београду, Бора Настић је постао вицешампион бивше Југославије.
Тада га је запазио и спортски сниматељ РТВ Београд Благоје Топличић (наше горе лист), обратио пажњу на њега и посветио му много кадрова. Тако је и направљена репортажа о Бори Настићу, у то време, веома популарној спортској емисији „Индирект“, коју је водио репортер ТВ Београд, Марко Марковић.
Тих година Бора је већ радио у монтажи пнеуматике у „Првој петолетки“. Због обавеза на тренинзима и многобројним гостовањима, морао је често да одсуствује са посла, али је увек имао разумевања код свог управника Славка Јеремића, који му је стално излазио у сусрет.

Бора Настић се активно бавио боди билдингом све до 1984. године, када је престао са такмичењима, али је био стално у организационим телима боди билдинг Федерације, а нешто касније постао је и један од најцењених судија у бившој Југославији. Као организатор је приредио и такмичење за првака Србије у Трстенику и првенство Југославије у Крушевцу. У то време је отпочела са радом и прва ШКОЛА БОДИ БИЛДИНГА у Трстенику, коју је он покренуо, где је био учитељ и тренер. Многи наши суграђани сигурно се сећају где су први пут радили на правим справама, где су дизали прве тегове са круговима итд. Сви су почињали у школи и у првој теретани у Трстенику, код Боре Настића.
Међутим у бурним превирањима 1990-их, ишао је у два наврата код брата у САД, тражећи посао, да би 1993/94. отишао за стално. У почетку је било доста тешко, радио је напорнее послове монтера на бродским турбинама у војним бродоградилиштима Америке, где је провео 6 година. У том периоду је добио и држављанство САД. Радећи на војним бродовима, много му је помогло снажно извајано тело и мишићи, тако да када је год био проблем у монтирању, Бора је као врстан мајстор-монтажер и као снажан човек све проблеме лако решавао. На војним бродивима, који су били високи као десетоспратнице, лако је мењао, монтирао и вршио дефектажу великих бродских турбина, елиса, вратила... Зато је био јако популаран и омиљен међу свим радницима на доковима војних бродоградилишта.
Тај напоран рад Бора је заменио возећи велике „друмске крстарице“ камионе са приколицом, крстарећи баш, уздуж и попреко по целој Америци. Возио је преко 10 година пошту за познату фирму „FeDex“, a до пензионисања је шест година возио свој приватни камион-крстарицу марке „PETERBILT“. Њиме је прокрстарио свим великим аутопутевима, кроз све државе САД, видео и посетио многе лепе пределе од планина и прастарих шума, преко пустиња до неприступачних кањона и врлети Колорада. Често је знао те исте природне лепоте Америке да упоређује са лепотама његове Шумадије и Србије. Никада није заборавио свој родни крај. Боривоје Настић са супругом Миром има сина Горана и ћерку Ану. Ћерка је магистар политичких наука, иначе ради на колеџу као професор. Живе надомак Сан Дијега, где су им биле прве комшије некадашњи српски војвода Ђујић и познати глумац „Херкулес“ - Стив Ривс.
Борин син Горан Настић, је завршио ДИФ, али је био одличан фудбалер. Прве фудбалске кораке је научио и направио на игралишту крај Западне Мораве у ФК Трстеник, где је започео своју фудбалску каријеру. Играо је једно време за чачански ,„Борац“, а први професионални уговор је потписао за екипу „Рад“-а из Београда. Убрзо одлази на одслужење војног рока, а у то време долази до ратних сукоба у бившој Југославији. По повратку из Загреба, био је једно време у „Звездари“ и „ОФК Београду“, кратко до одласка у САД. У Сан Дијегу на Калифорнији отвара свој приватни фудбалски клуб и школу, где тренирају и девојке. Као дипломирани тренер и бивши фудбалер, Горан веома успешно води тренинге у свом клубу, тако да су две девојке које он тренира, репрезентативке САД у женском фудбалу.
Када је год у могућности цела породица Настић, по доласку у Србију, донира спортску опрему многим спортским екипама. Тако су у последње две посете свом крају (и не само свом крају), даривали клубовима више спортских реквизита: рукометних и одбојкашких лопти, фудбала, копачки, патика, дресова, тренерки... Иначе Горан има сина Растка, који већ иде очевим стопама, а ћерка Ема је повукла мало на деда Бору, највише је интересује гимнастика.
Иако је већ зашао у своју 71. годину, Боривоје Бора Настић је и данас веома активан. Нема јутра да не уђе у своју теретану, мало се разгиба, размрда, одради неку вежбу на својим справама, а наричито воли најмоернију врсту тегова (коју му је недавно поклонила ћерка), са којима радећи, не заборавља своје почетке и прве успехе на такмичењима. Посетили смо нашу заборављену трстеничку спортску легенду, недавно док је боравио на трстеничкој калдрми са које је и потекао. Уверили смо се у ову причу, а путем фотографија и видео материјала, представљамо нашег Трстеничанина вицешампиона екс Југославије и првака Србије у боди билдингу, његову спортску породицу и њихов рад.

„Атлетска гимнастика неби била толико занимљива само пo својој спектакуларности, да људи који се баве њоме нису ведрог духа, омиљени у својој средини, увек спремни на сваку племенитост, доброту и шалу. Овог пута то је Боривоје Настић, вк бравар-алатничар у Фабрици пнеуматике. Настић је рођен 1945. године у Великој Дренови. Ту је завршио основну шнолу a 1964. завршава индустријску школу у Крушевцу и ступа у „14. онтобар" – Крушевац. Од тада почиње да се бави гимнастиком, и да вежба дизање тегова. Затим ступа на студије – ДИФ, али због недостатка средстава прекинуо је студије и дошао 1970. године у Трстеник где се запослио у „Прву петолетку“ као алатничар. Његово слободно време испуњено је дизањем тегова, знојем, напорима, и жељом да постигне што већи успех. Бити добар радник и добар спортиста није лако, поготову што Настић свакодневно путује у Врњачку Бању својој породици. Вежбати до миле воље, стицати неопходну кондицију, купати се у зноју лица свог очекивати неке успехе који неумитно дођу и оду, јер је спортска слава пролазна и варљива. Циљ је бавити се, а не само успети у оном апсолутном смислу, што тражи професионални спорт. Боривоје Настић је једини овакав спортиста у нашем крају. А да би их било више потребна им је сала са скромном опремом (јер има и непознатих) потребна је и нека друштвена брига о њима.
Прошле године Бора Настић је учествовао на избору „Мистера Херкулеса“, а на највећој билдерсној манифестацији у Бачкој Паланци, Настић је у веома јакој конкуренцији освојио 4 место. Затим је доспео и до полуфинала у Кладову где је од 50 кандидата направљен ужи избор од 15 такмичара, у коме се нашао и Бора Настић. Ове године такође у Кладову ушао је у репрезентацију Југо славије. Бора дневно подигне 40 тона приликом вежбања. По сугестији стручњака за атлетику из Београда, припрема се за Олимпијаду атлетске гимнастике, која ће се одржати у Монтреалу 1976. године.“

Т. Милосављевић, локалне новине „Трибина“, јануар 1975. год.

ПРВА ПРИВАТНА ШКОЛА ЗА БОДИ БИЛДИНГ у Трстенику
„Оснивач ове школе је вицешампион Југославије у боди билдингу Боривоје Настић, радник „Прве петолетке“. Развој спорта у трстеничкој општини има традицију дугу преко 70 година. Али, боди билдинг је млад спорт који је тек почео да живи у нашој општини од пре пет-шест година. Неколико ентузијаста, а међу њима и Боривоје Настић радник у Фабрици пнеуматике, пронели су име „Прве петолетке“ у овом спорту широм Југославије.
Наиме, Боривоје Настић овим спортом се бави 25 година и сада има статус врхунског спортисте Југославије. Желео је да најпре младима помогне да своје здравље сачувају на природан начин. Да млади задрже леп изглед, а женски пол добру и витку линију. За овај спорт заинтересовани су млади од 14 до 60 година. Поред младих спортиста, овај наш врхунски атлета има за циљ да створи билдере за такмичарска надметања. Пре неколико дана као члан председништва Савеза Србије у боди билдингу, Боривоје Настић је добио визу за отварање и првог клуба у Трстенику. Као савезни судија у овом спорту на последњем председништву, добио је одобрење за отварање школе у боди билдингу у Улици др Милуновића, у непосредној близини кафане „Гружа“...“

Т. Милосављевић, локалне новине „Петолетка“, 1985. год.