Почетна

﷯Из геологије краја
Јурске творевине на овом подручју су мало заступљене и јављају се као мање или веће интрузије или пробоји утиснути у перидотите и друге старије формације. Стене ове старости представљају углавном габрови.
Кредном периоду припадају подручја Гледићких планина и нешто мање подручје јужно од Трстеника око Осанице, која су пресечена и одвојена Западно-моравским ровом. Ове стене су баремаптске старости, стваране пре око 100 милиона година. Представљене су флишним седиментима кога чине алевролити, глинци и пешчари. Преко њих леже нешто млађи албценомански кречњаци, који представљају уједно и горњи завршни ниво ове флишне серије...
Насеље Благотин имало је све одлике великог града које се простирало на једдан хектар земље на којој је било саграђено око 100 стамбених објеката, повезаних улицама, које су се сливале ка тргу, према центру Храма. БЛАГОТИН
﷯Благотин није имао бедема па је због тога добио назив „Благотин, град добрих људи“. Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ). Благотин (село Пољна) код Трстеника:
Место где је човек пре 8.000 година први пут замесио хлеб

Глинена зрна пшенице пронађена на археолошком налазиђту Благотин.

﷯Стари век – долазак Римљана
Док је Александар Велики био жив, Келти се нису усуђивали да предузму поход преко Саве и Дунава. Мећутим, одмах после његове смрти почињу упади Келта у земље Трибала и Дарданаца. Поход Келта на југ ишао је у три правца, два кроз Дарданију, долинама Ибра и Јужне Мораве, и један према Тракији... то време појављује се на Балкану Рим, највећа сила старог света. После освајања Македоније Римљани су дошли у непосредан додир са Дарданцима и Скордисцима. Наравно, било је сасвим извесно да се Римљани неће задовољити постигнутим и да ћe наставити освајање унутрашњости Балкана...
﷯Путеви Рима
Највећа саобраћајна артерија Балкана, такозвани војни пут (via militaris) саграђен 69. године, ишао је од Дунава долином Велике Мораве (Margus) и Јужне Мораве (Brongos), а затим је преко Ниша, Софије и Трајанових врата стизао до Константинополиса. Пут је био широк шест метара и насут шодером или поплочан крупним каменом (kalos dromos, тј. калдрма). Као и остале важније саобраћајнице, и ова је читавом дужином била означена миљоказима (mille possuum), који су били постављени на растојању од 1482 метра. Уз пут су биле станице за промену јахаће и теглеће марве (mutatio) и за одмор, опскрбу и преноћиште (jnansio), а за јавну безбедност саобраћаја и сигурност путника и робе многа мала утврђења (castella, praesidia) и куле осматрачнице (turres).Врло прометан пут ишао је од via militaris долином реке Angros (Западна Морава) преко Краљева и Пожеге у провинцију Далмацију и даље на Јадранско море...

Римски легионари.

Отисак-жиг легије на печеној цигли.

﷯Долазак Словена
Велике германске сеобе и дуготрајни напади мноштва варвара, довели су у V веку до пада западног дела Римског царства, тако да су простране територије дошле под власт Визигота, Вандала, Острогота, Бургунда, Франака и Англосаксонаца. Иако је и сама била изложена сличним притисцима, источна половина Царства, нама познатија под именом Византија, успела је да се одржи још хиљаду година. Поред Персијанаца и касније Турака, који су Византију угрожавали са азијске стране, границе на Сави и Дунаву нападали су Готи, Хуни, Авари и Словени. Словени су прелазили у Византију током VI и VII века и застално настанили знатан део Балкана. Племена Срба, што је био случај и са осталима, била су нринуђена да дуго признају врховну власт Византије.
После бројних неуспешних покушаја, Срби су крајем XII века, за време владавине великог жупана Стефана Немање, успели да образују своју независну државу. Тада је и читаво Западно Поморавље ушло у састав српске државе, у којој је остало до пада Смедерева под турску власт. ﷯После смрти цара Стефана Душана и феудалне анархије, која је ослабила државу, а нарочито после тешког пораза нa Марици 1371. године, политичка ситуација се из основа мења и северни крајеви Србије добијају велики значај. To је била последица све веће турске опасности. Један од до тада удеоних обласних старешина, кнез Лазар Хребељановић, у намери да консолидује остатак државе и припреми је за снажнији отпор Турцима, премешта политички центар земље из угроженог југа на сигурнији север. У Западном Поморављу, кнез Лазар подиже утврђену престоницу Крушевац и окупља око себе српску властелу која је имала исте политичке назоре. Од тада почиње период наглог успона моравске Србије у којој ничу многа нова насеља, међу њима и насеље у Трстеничком теснацу.

﷯Први светски рат
Мало је периода у новијој историји Србије о којима су сачувани тако оскудни оригинални, веродостојни извори као за Први светски рат. Ратне архиве већине министарстава Владе Србије, окружних и среских начелстава и општинских управа до окупације земље нетрагом су пропале. Из периода окупације у Архиву Србије се чувају само фрагменти мање важне документације К. u k. Militar-general Gouvernements Archiv fur Serbien (Архив Војног генералног гувернмана за Србију). У њему се могу наћи само ретки подаци о Трстенику и околини. Није сачувана ниједна општинска архива у Срезу трстеничком нити, пак, среска архива из периода окупације. Доста извора за нашу тему садржи архив Окружног заповједништва у Крушевцу, под чијом ингеренцијом се три окупационе године налазио Трстенички срез...
﷯
Други светски рат
Воз је кренуо према Краљеву где стижемо у сумрак. Наш вагон налазио се при крају композиције одакле примећујемо два Немца с машинкама с обе стране излаза из станице. Ово нма је сумњиво, не продужавамо до Трстеника, већ ћемо да изађемо из воза и пут наставимо пешице...
У зору стижемо пред рампу на улазу у варошицу, на месту где почиње Стара чаршија. Међутим, ту на празном простору испред прве куће већ стоји десетак наших војника, који су раније путем или пругом пристигли, али и два Немца с пушкомитраљезима. Свима који наилазе командују „Auf die Wiese!“ (На ливаду!). Војници се много не опиру, јер је онима који су већ били дошли објашњено да ће ићи у „фелдкомандантуру", где ће свако добити „аусвајс“, с којим ће се слободно кретати. Када се око осам ујутро сакупило нас нешто више од стотинак, на команду Немаца кренули смо у варош према згради среза, у коме се налазила фелдкомандантура. Један Немац је ишао испред а други иза колоне. Дуга, развучена колона војника кренула је мирно средином улице...

Од давнина - Неолит

Римска империја и ми

Од Словена до Турака

Светски ратови

Република Србија – Из историје Трстеника | Припремили и обрадили – Трстеничани, јул 2014. | Свом отачеству, Трстеничани