Најстарије доба

Стари век

Римска провинција – МЕЗИЈА

Императори и освајања

﷯Стари век – долазак Римљана Близина економски богатије Македоније, одакле је углавном стизала луксузна роба, мамила је суседне Дарданце и Трибале да предузимају честе упаде на југ у потрази за храном и пљачком. Стога су македонски владари били принућени да врше одмазде ради смиривања својих северних суседа. Краљ Филип II је 334. године старе ере нанео неколико војних пораза Трибалима, али је тек десет година касније Александар Велики заувек сломио триб-алску силу. Ни земље Дарданаца нису биле поштећене македонске освете. Краљ Филип II разбио је дарданску одбрану и допро до Косова, а нешто касније и фаланге Александра Великог прохујале су Косовом и долином Ибра, а затим прошле кроз области Трибала и избиле на обалу Дунава. Ту су пред њих изашли посланици Келта или Гала, многољудног народа западне Европе, чији је део кренуо у освајачки похоД на југоисток, преко Балкана у Малу Азију. Док је Александар Велики био жив, Келти се нису усуђивали да предузму поход преко Саве и Дунава. Мећутим, одмах после његове смрти почињу упади Келта у земље Трибала и Дарданаца. Поход Келта на југ ишао је у три правца, два кроз Дарданију, долинама Ибра и Јужне Мораве, и један према Тракији. ﷯У то време појављује се на Балкану Рим, највећа сила старог света. После освајања Македоније Римљани су дошли у непосредан додир са Дарданцима и Скордисцима. Наравно, било је сасвим извесно да се Римљани неће задовољити постигнутим и да ћe наставити освајање унутрашњости Балкана. Први на удару били су немирни Скордисци. Њихови чести пљачкашки упади у Македонију били су згодан повод да Рим предузме војне мере. У циљу решавања политичких и организационих прилика у унутрашњости Балкана, Римљани су почетком нове ере од освојених земаља Дарданаца, Трибала и Меза основали провицију Мезију. Ова провинција је била подељена на Горњу и Доњу Мезију. Највећи део данашње Србије припадао је Горњој Мезији, која се простирала од Скопља до Дунава и од Пештери до иза Тимока. Провинцијом Мезијом, као царском, управљао је царев намесник са титулом legatus Augusti pro praetore. Војну управу вршили су команданти легија, а финансије и сакупљање пореза водио је царски прокуратор. Улазак у састав Римског царства значио је за средњи Балкан и улазак у сферу античке цивилизације. Од тада општи културни и сваковрсни други утицаји на ову област постају директни a промене брже и очитије. У почетку римске владавине на територији данашње Србије правих градова није било. Постојала су само домородачка села (vicus) и мањи број насеља са утврћењем у средини (oppida), која су била седишта племенских поглавица и аристократије. Зависно од стратешког или привредног значаја, ﷯Римљани су стара затечена насеља развили у градове, а на главним путевима подизали су нова иасеља и војна утврћења. Прво градско становништво чинили су пре свега војници, за њима су долазили занатлије и трговци, који су редовно пратили војне легије, затим колонисти досељени из разних провинција пространог Царства, ислужени ратници и слој романизованих староседелаца. Чланови градске управе били су махом Римљани, а касније и људи из горњих слојева домородачког становништва. Највећи део староседелачког становништва није се укључивао у градски живот и углавном је остајао у својим селима, где се бавио сточарством.Јужно од Дунава, у широком Поморављу, налазило се значајно насеље Horreum Margi (Житница на Маргусу). Ту се сабирало жито и одгајали коњи за војне потребе. Ово насеље било је на месту данашње Ћуприје. На важној раскрсници путева за Босфор, Грчку и Јадран саграђен је Naissus (данас Ниш), врло значајан политички и привредни центар. У југозападном делу данашње Србије, на Косову и у подручју између река Ибра, Јужне и Западне Мораве, живело је и прилично развијено илирско племе Дарданаца. Северно од њих, на подручју садашње Шумадије, Левча и Темнића, налазило се врло ратоборно трачко племе Трибали. Долина Тимока била је постојбина трачких Меза, преко Саве и Дунава били су Гети и многољудни Дачани, a у средњем Подунављу Скордисци, мешавина придошлих Келта из западне Европе и мањих домородачких група. ** Референца: М. Сотировић, ТРСТЕНИК од најстаријих времена до 1900. године, Трстеник 1999. год; Настарије доба страна (11-21).
﷯Провинција ГОРЊА МЕЗИЈА, путеви Рима Највећа саобраћајна артерија Балкана, такозвани војни пут (via militaris) саграђен 69. године, ишао је од Дунава долином Велике Мораве (Margus) и Јужне Мораве (Brongos), а затим је преко Ниша, Софије и Трајанових врата стизао до Константинополиса. Пут је био широк шест метара и насут шодером или поплочан крупним каменом (kalos dromos, тј. калдрма). Као и остале важније саобраћајнице, и ова је читавом дужином била означена миљоказима (mille possuum), који су били постављени на растојању од 1482 метра. Уз пут су биле станице за промену јахаће и теглеће марве (mutatio) и за одмор, опскрбу и преноћиште (jnansio), а за јавну безбедност саобраћаја и сигурност путника и робе многа мала утврђења (castella, praesidia) и куле осматрачнице (turres). Ha целом путу од Београда до Цариграда, дугачком око 670 миља, биле су 43 станице за измену коња и 31 постаја за преноћиште. На важнијим стратешким тачкама, раскрсницама. прелазима преко већих река, теснацима и другим погодним местима подигнута су утврђења или куле са војним посадама. ﷯Врло прометан пут ишао је од via militaris долином реке Angros (Западна Морава) преко Краљева и Пожеге у провинцију Далмацију и даље на Јадранско море. Код Краљева овај пут се спајао са оним који је долином Ибра ишао на Косово. To је средњовековни via regis или краљев пут, где су били знатни рудници. Пут се налазио на десној страни реке, али је његова траса на више места била различита од данашње. Ниски терени ближе реци нису били погодни за путовање, јер су били обрасли веома густом и готово непроходном храстовом шумом, а често и мочварни. Због тога су путеви грађени већином на брежуљкастом земљишту. У горњем делу села Грачаца (недалеко од Врњачке Бање, је било велико римско војно утврђење, док су на топлим изворима у Врњачкој Бањи изграђене aquae. Утврђење у Грачацу, које помиње и путописац Феликс Каниц, није уопште истраживано, нити му је одређена локација. Постојање римске бање на топлом минералном извору у Врњачкој Бањи непобитно је доказано налазима остатака aquae, који су откривени у пролеће 1924. године приликом каптаже извора. Ни овде нису вршени никакви научни систематски археолошки радови. ﷯Ha дубини од 2,40 метара прво је откривена вертикално исклесана стена из које је истицала топла минерална вода, Римски извор, односно Fons Romanus. У његовој непосредној близини пронађени су остаци базена за купање. Базен је био правоугаоног облика са страницама 4,50x2,40 м. Био је грађен од дрвених гредица ширине 22 см а дебљине 19 см. Базен је служио за купање и пуњен је топлом минералном водом из посебног извора, који је у виду омањег бунара био уклесан у оближњој стени. На оба места, код извора воде за пиће и у базену за купање, приликом извођенја каптажних радова пронађено је неколико стотина комада римског металног новца. Из записника о каптажним радовима сазнајемо да најстарији пронађени новчић потиче од Агрипе, 39-27. године старе ере, а најмлађи је из време-на Константина, сина Константина Великог, 337-340. године нове ере. ﷯Пут је од римске бање прилазио Западној Морави (реци Angros) и код ушћа Попинске реке излазио на њену обалу. Ту је био почетак Трстеничког теснаца, или сутеске, где се Западна Морава, макар накратко, провлачила између огранака Татарне и Варошких планина. На читавом путу од Краљева до Крушевца Трстенички теснац је представљао најзначајнију војну и стратегијску тачку, идеално место за контролу саобраћаја и прелаза преко реке у стару постојбину Трибала, као и за увид у промет робе. Врло је вероватно да је овде у Стражби, на десној обали реке, постојало римско утврђење, а на другој обали, на брегу, још једно, на чијим је темељима у XV веку подигнут град Грабовац. Између тих војних утврда вероватно је постојао мост за прелаз преко реке. Наравно, ово је само претпоставка, док је нови налази не потврде или одбаце. У сваком случају, сигурно су радиле речне скеле, дереглије и мање лађе за превоз преко људи и робе преко реке. Постојање римских темеља на којима је касније изграђено војно утврђење у Грабовцу и спорадични налази римске материјалне културе на супротној обали у Стражби чине такву претпоставку веома логичном. ** Референца: М. Сотировић, ТРСТЕНИК од најстаријих времена до 1900. године, Трстеник 1999. год; Провинција горња Мезија, страна (11-21).
﷯ИМПЕРАТОРИ – коначно сламање Трибала и Дарданаца После освајања македоније, римско Царство се није зауставило, већ је почело све чешће да напада племена северно од македонских граница. Посебно су им расле претензије на већ познате руднике и житницу у долини велике реке Маргус (Велика Морава). У пролеће 75. године старе ере, намесник провинције Македоније Скрибоније Курион повео је четири легије на земљу Дарданаца. Током три године сурових борби Римљани су постепено сламали жилав отпор Дарданаца, прошли читавом њиховом земљом и кроз трибалске шуме избили на Дунав. Преко велике реке Римљани су угледали непрегледну равницу обраслу густом шумом. Овога пута страх пред непознатим зауставио је даље кретање легија, али је нова земља остала изазов за будућу политику Рима. Улазак у састав Римског царства значио је за средњи Балкан и улазак у сферу античке цивилизације. Од тада општи културни и сваковрсни други утицаји на ову област постају директни a промене брже и очитије. У почетку римске владавине на територији данашње Србије правих градова није било. Постојала су само домородачка села (vicus) и мањи број насеља са утврћењем у средини (oppida), која су била седишта плсменских поглавица и аристократије. Зависно од стратешког или привредног значаја, Римљани су стара затечена насеља развили у градове, а на главним путевима подизали су нова насеља и војна утврћења. На освојееним територијама градили су одличну мрежу путева. ﷯Честе буне Дарданаца, Скордиска, Трибала и Меза против римске власти изазвале су нове војне интервенције. Око 28. године старе ере управник провинције Македоније Марко Лициније Крас, под изговором нужне одбране, у двогодишњем рату покорио је Мезе у пределу Тимока и још више проширио власт Рима. Коначно покоравање свих племена на територији данашње Србије јужно од Саве и Дунава извршио је легат Октавијана Августа и каснији римски цар Тиберије у походу од 13. до 9. године старе ере. Међу најстарије и највеће градове спадао је Сирмијум (Sirmiт)\ данашња Сремска Митровица, тада војно и политичко средиште провинције Паноније. Поред затеченог келтског утврћења Сингидунума, данашњег Београда, Римљани су саградили своје утврћење истог имена. У њему је било седиште IV Флавијеве легије и дела дунавске ратне флоте. Најзнатнији град Горње Мезије и њен политички центар био је Viminacium (Костолац), саграћен на темељима ранијег келтског насеља на ушћу Млаве. Град је био на значајној саобраћајној раскрсници, тако да је брзо растао и стицао све већи стратешки и економски значај, па је средином III века од цара Гордијена III добио право да отвори локалну ковницу новца. Поред града, на супротној обали Млаве, био је војни логор, у коме се налазила VII Клаудијева легија. Иначе, у случају потребе, поред IV и VII легије, у Горњу Мезију је долазила и V македонска легија. Јужно од Дунава, у широком Поморављу, налазило се значајно насеље Horreum Margi (Житница на Маргусу). Ту се сабирало жито и одгајали коњи за војне потребе. Ово насеље било је на месту данашње Ћуприје. На важној раскрсници путева за Босфор, Грчку и Јадран саграђен је Naissus (данас Ниш), врло значајан политички и привредни центар. У долини Ибра код данашњег села Сочанице Римљани су на темељима ранијег насеља подигли рударски центар. ﷯– Најпознатији извори минералне воде у римско време, на овим просторима су били на простору данашње Врњачке Бање. Старо име римске бање у Врњцима, нажалост, није познато, иако је оно за толике деценије коришћења (преко 3 века), свакако постојало. Према једној претпоставци, што је у оно доба иначе било често, римски назив ове aquae могао је настати по имену божанства коме је извор био посвећен. Како је на овом извору топла минерална вода долазила из дубине земље и мирисала на сумпор, веровало се да истиче из иодземног света, да је дар бога Оркуса за излечење људи, па је названа Aquae Orcinae, to јест Оркусове воде. Наравно, то је само претпоставка, али без научних доказа. Археолошки налази и проучавања бројних бања у Римском царству потврђују да су ове бање редовно имале уређене и одржаване изворе лековите минералне воде, а често и базене за купање. Поред тога, у њима је било омањих насеља за смештај људи на лечењу. Наравно, величина бања била је врло различита. Готово по правилу, веће и чувеније бање биле су у Италији и у развијенијим провинцијама Галији и Германији. У удаљеним и маље значајним провинцијама, каква је била полуварварска Горња Мезија, бање су биле мање. ** Референца: М. Сотировић, ТРСТЕНИК од најстаријих времена до 1900. године, Трстеник 1999. год; Провинција горња Мезија,
 страна (11-21).

Република Србија – Из историје Трстеника  |  Припремили и обрадили – Трстеничани,  јул 2014.  |  Свом отачеству, Трстеничани