Наш великан рукомета, вечити Трстеничанин у души, свима познати Светолик Марковић популарни Лика МОРАВАЦ, је рођен у Трстенику 05. септембра. 1941. год. а умро у Београду 21. октобра. 2016. год. Лика је био права људска громада у сваком смислу. Као човек широког срца, физичке и духовне лепоте, снаге карактера и обдарености у свим сферама живота. Био је велики алтруиста и хуманиста. Многима је помагао, јер је волео људе и људи су волели њега. О томе постоје многобројни примери, а његово име и данас се изговара са поштовањем.
– Видео репортажа (снимљено 13/14. октобар 2012. године);
– Аудио запис из разговора са Ликом.
– Јединствен је био Лика Моравац, са сетом га се присећају као боема и човека који је волео живот. Био је идеалиста и прави промотер оних људских вредности, којих је данас све мање. Уткао их је у дух своје деце Јелене и Владана, своје породице и свих оних који су имали срећу да буду и да сарађују са њим. Био је један од запажених спортиста Трстеника, који је своју дугу спортску активност од 1954. до 1985. год. као свестран спортиста обележио успешном каријером у више спортова: рукомету, фудбалу, кошарци, а касније као рукометни тренер и рукометни судија. У својој спортској каријери најдуже се бавио рукометом, где је и остварио најзначајније резултате.
То је било време почетка златног доба југословенског рукомета, у коме се спортом бавило из ентузијазма и љубави.Прво је играо за РК „Прва Петолетка“ у Трстенику, и то од 1960. до 1964. год. и од 1970. до 1975. год. За овај клуб одиграо је око 300 утакмица и дао рекордних 1322 гола. Преласком у РК „Железничар“ из Ниша, улази у друштво најбољих рукометних клубова Југославије, у прву савезну лигу. У овом клубу је од марта 1965. год. до краја 1969. год. (са прекидом у 1968. год. због одласка у ЈНА). За РК „Железничар“ је одиграо 64 утакмице и постигао око 215 голова. Најбољи пласман РК „Железничар“ је остварио у 1966. год. када је завршио првенство на високом петом месту.
Позивали су га многи рукометни клубови из Србије, али он је остао доследан свом завичајном клубу из кога је потекао. Био је као играч борбен, несебичан, пожртвован и у тешким и одлучујућим тренуцима веома поуздан. По повратку у Трстеник наставља са игром још неко време, након чега се повлачи као играч и преузима да води клуб као тренер.
Многи млади трстенички рукометаши тада су по први пут научили како се изводи „прави скок-шут“ са 9 метара, како се „финтира“ пивотмен и на крају како преварити голмана популарном фелш „жабицом“. Тренинзи су били свеобухватни, баш из времена тадашњих прволигаша.
– На слици Лика Моравац, трећи с' лева у доњем реду.
ВРЕМЕПЛОВ – од рукометног гимназијалца до тренера:
На слици прва рукометна екипа из Трстеника, екипа гимназијалаца из 1957/58. с' лева, стоје: Драган Ерац, Василије Петровић, Светолик Марковић-Лика, Миодраг Трипковић, - Станишић, Милош Лукиновић, Заре Ражнатовић и Миле Тимовић; чуче с' лева: Александар Радојичић, Слободан Комадина, Зоран Дамјановић, Љубинко Агатоновић-Бине, Милан Маричић и Богдан Лукиновић.
Паралелно са рукометом бавио се и фудбалом од 1959. до 1962/63. год. у ФК „Трстеник“, на позицији голмана. Његов велики пријатељ Месуд Пушић из Новог Пазара, у дневном листу „Политика“ од 09. 07. 2019.год. у рубрици „Међу нама“, написао је да је био „виртуоз међу стативама“. А како и неби, када је својом висином и широким плећима покривао је малтене „пола гола“.
Добитник је бројних признања за успешан рад и допринос у спорту. Много више од свих ових додељених признања, за њега је много значило другарство, добра комуникација и поштовање оних правих вредности које у спорту треба да доминирају, а које су и њега красиле као човека. Материјална страна за њега је била секундарна, а хуманизам, толеранција и спортски дух примарни. То су идеали које се трудио да пренесе на будуће нараштаје.
Шта за крај рећи о нашем моравском великану? До пензије је радио у ИХП „Прва петолетка“, већи део у „Инжењерингу“ исте фабрике у Београду. Један је од првих који је своју љубав према свом родном граду неговао пуним срцем, организујући скупове Трстеничана у Београду сваке године, а често и више пута.
У нашој популарној чаршији, сваки сусрет на улици је завршавао дугим ћаскањима о прошлости, са пуно анегдота протканим тзв. чаршијским „кохавима“ Душка Јовановића. Био је неизцрпан извор информација о трстеничкој прошлости, о људима и догађајима.
Морамо признати да је и нама био узор, како се воли своје родно место, свој град, свака улица, Стари мост, стари обичаји, наши дедови из прошлости... Верујемо да га до сада нисмо изневерили и да достојно представљамо нашу чаршију онакву какву је и он волео. Надамо се да ће све ово бити путоказ за будућност и будућим нараштајима наше средине.
– Комплетан текст са странице;
– Иако није био играч са најдужим играчким стажом у РК Прва петолетка из Трстеника, за 190 утакмица у првенствима и куп утакмицама је постигао укупно 1322 гола! Најефикаснији рукометаш овог краја до данашњих дана.
– ФЕНИКС СА МОРАВЕ – (pdf, 824 KB); Комплетна статистика РК Прва петолетка за 50 година постојања 1958-2008. коју је уредио Зоран Дамјановић, играч од оснивања, секретар дуго година и хроничар клуба.
– Ово је мој кутак за опуштање Микинац, овде прочитам који податак, подсетим се и погледам увек неку слику нашег Старог моста...