Браћа Милан и Милош МАЛИЋАНИН
МИЛАН МАЛИЋАНИН (1887-1935)
Милан Малићанин банкар, син трговца Милуна Малићанина, мобилисан као резервни официр при штабу Врховне команде Војске Србије, учествовао је у борбама Шумадијске дивизије на Церу и Колубари. За време примирја маја, 1915. године у манастиру Жича се оженио, а затим се вратио у ратну јединицу. Извесно впеме школовао се у Француској одакле је донео прву лопту трстеничком фудбалском клубу „Хајдук“, касније „Југ Богдан“.
После рата био је председник Општине (тада називане Општински суд). Сменио је 1920. године Васу Анђелковића и чланове Општинског суда којима је он председавао. У то време трговац и банкар имао је леп углед у народу. Али на изборима 1922. године победио га је Светислав Катић. Милан Малићанин проширује делатност Трговачке банке са ортацима, а од 1924. поново постаје поново председник Општине све до 1935. године. Школовао се извесно време на „Вишој експортној школи“ у Понсу (Француска), одакле је и донео прву ПРАВУ КОЖНУ 
ФУДБАЛСКУ ЛОПТУ свом брату Милошу и младима Трстеника 1920. године. Умро је изненада за радним столом у згради општине. Дао је велики допринос за развој Трстеника. Његовим залагањем подигнута је зграда Среског начелства и Среског суда, калдрмисане су улице, поставио је сат на звонику цркве Свете Тројице, отворене су нове школе. Са супругом Јеленом Милан је имао кћери Стојанку (звану Жанка), Десанку и сина Драгутина (1923-1944). Драгутин звани Бата, нестао је на борбеном маршу 1944. год. Милан Малићанин (четврти с' лева) са члановима општинског одбора 1933. год. у Трстенику.
МИЛОШ МИША МАЛИЋАНИН (1901-1943)
Када је реч о фудбалу у Трстенику, све је за његове почетке везано за Милоша-Мишу Малићанина. Велики заљубљеник у фудбалску игру, још за време окупације под Аустроугарима је као ђак играо лопту на пољани Васиног плаца. Трчао је за крпењачама на игралишту крај „Вашаришта“. А када му је брат донео прву кожну лопту 1920. године, одмах је, иако студент правног факултета у Београду, покренуо све младе Трстеника да направе први прави фудбалски Спорт Клуб. До тада су фудбал у Трстенику играли, гимназијалци, шегрти, калфе и спортисти, касније „Соколци“.
Већ 1923. наступило се у такмичењима Крушевачког подсавеза са екипом „Западна Морава“, која није била регистрована званично. Иста екипа је током 1924. године била и расформирана.
Убрзо, већ 1925. године званично је основан СПОРТ КЛУБ „ХАЈДУК“ који је и регистрован у фудбалском подсавезу Крушевац. Име „Хајдук“ је касније мењано у СК „Грађански“ кратко и СК „Југ Богдан“, које се задржало до 1945. године.
Одмах по оснивању, причали су стари, СК „Хајдук“ је имао одличног голмана Мађара Ласла Ковача, који је био дезертер из Аустроугарске војске. Њему је „одређен Трстеник за место боравка“. Био је стално под полицијским надзором, јер је сматран за шпијуна?
СК „ХАЈДУК“ (Вељко), Трстеник – јул, 1930. године. С' лева у дресовима стоје: Ђорђе-Ђока Ђурић, Љубомир-Љубиша Вукадиновић, Младен-Џара Петровић, Милош-Миша Малићанин, Миодраг-Мија Милосављевић (звани Ђаво), Драгомир-Драган Јанковић (Бошкић), Никола-Ниџа Книћанин и Радомир-Раде Перчевић; доле клече с' лева: Божидар-Божа Петровић, Јован-Јова Симић и Милан Гилић; горе стоје у цивилним оделима љубитељи и навијачи клуба с' лева: Милош Марковић (Милош-Моравац), Бора Тимотијевић и Петар-Пера Катић.
У време летњих ферија, играо је у СК „Хајдук“ и Драгослав Клисарић-Клире, играч БАСК-а из Београда. Син Мијата опанчара и Даринке из Трстеника. Клисарић је завршивши студије био познат и као успешан инжењер аеронаутике.
СК Југ Богдан - Цар Лазар (Крушевац) 9:0; – 28. јул, 1940. године.
С' лева: Драгомир-Драђа Радосављевић, Никола-Ниџа Книћанин, Александар Анђелковић Аца-Вики, Боривоје Симић Бора-Сипа, Миодраг Савић-„Џигеран“ (играч-гост рођен у Параћину играо за СК Југославију Београд), Миомир Миле Радовановић-Галама, Владислав Јовановић-„мали Влада“, Будимир-Буда Влашковић, Светислав-Света Јовановић, Драгослав Клисарић Драган-Клире ( играч БАСК-а Београд) и клечи голман Милорад Радуловић Мика-„Даба“.
Пред сам Други светски рат, СК „Хајдук“ мења име у СК „Југ Богдан“. Окупљао је младе спортисте различите политичке усмерености.
СК Југ Богдан - СК Србија „Екстра“ (обе екипе из Трстеника) – 1942. година.
С' лева: Миломир Цветковић-Цветко, Бранко Дамјановић, Драгомир-Драђа Радосављевић, Животије Милосављевић Жика-Бубањ, Светислав-Света Јовановић, Миомир Миле Радовановић-Галама, Будимир-Буда Влашковић, Владислав-Влада Радојичић, Милан Миленковић Миланче-Чича, Александар-Леса Анђелковић и Драгољуб-Цале Николић.
Уочи Другог светског рата за СК „Југ Богдан“ су играли Влада Хинић, Миодраг Антић-Сеља, Александар Анђелковић-Леса, Милован Митровић-Беља, Милан Миладиновић-Мрлан (оснивач фудбалског СК „Србија Екстра“) Миомир Радовановић-Галама, Милорад Т. Миљковић-Лалић, Милош Милановић, Драган Стојаковић, Владислав Јовановић, Светислав Јовановић, Будимир Влашковић, Бранко Дамјановић (ступио у клуб 1941. год.), Мирослав Обрадовић-Мика, Драгољуб Николић-Цале, Влада Радојичић, Александар Анђелковић-Аца Вики, Миломир Светковић-Цветко, Драгомир Радосављевић-Драђа, Животије Милосављевић-Жика Бубањ... итд.
Милош Миша Малићанин је одмах после смрти брата Милана, изабран за председника Општине Трстеник 1936. године на изборима тада одржаним, сменивши привременог председника Саву Митровића-Ућукала. Остао је председник и после избора за народног посланика 1938. године. Заједно са Светоликом Мирићем (председник Општине од 1942-1943. год.) стрељан је као таоц на Бањици 1943..
Као човек широких погледа и племените душе, да би смирио мајке и родбину похапшених талаца, које су Немци скупљали у целом срезу због одмазде за убијеног Среског начелника Данила Михајловића, бившег градоначелника Крагујевца, кога је био глас да је помагао Немцима при стрељању радника и ђака. Атентат је извршен са три метка, код велике тополе (и данас стоји ту ! ) на почетку Старог трстеничког моста, 15. априла 1943. године. Милош се добровољно јавио за таоца (Немци га нису ни евидентирали ни тражили): „...Враћамо се брзо не брините, ја сам са њима...“ Ухапшено је тада 324 талаца, па на још једно хапшење касније укупно 575 по прорачуну педантних Немаца. На Багдали у Крушевцу је стрељано 324, а осталих 251 (где је био и Миша Малићанин са Светоликом Мирићем отерано за Бањицу и стрељано 29. јуна 1943. године...
Миша Малићанин је са супругом Даном имао троје деце, две ћерке Катарина (рођена 1930. године) и Вера (рођена 1932. године) и сина Љубодрага (рођен 1933. године). Вера и Љубодраг су живели у Загребу...
* Милун Малићанин (1860-1926), отац Милана и Милоша, је син Вујице из Јасиковице, који је радио као трговац у Трстенику. Био је први председник Пашићеве странке у Трстенику, 1893. године. Са супругом Катарином, имао три сина (Милана, Милоша и Ненада и четири ћерке (Полексију, Наталију, Емилију и Даринку).
Велику захвалност за изложене податке дугујемо Станку Бзенићу, историчару уметности и дугогодишњем новинару и хроничару Трстеника и породица нашега града и околине. Великом љубазношћу нам је ставио на увид рукописе својих радова у припреми из којих смо издвојили само овај мали део; ускоро ће у штампи бити његове књиге:
„Трстеник у време Краљевине Југославије (1918-1941)“, на око 480 страница и
„Трстеник у ратној стихији (1941-1945)“, ово дело ће садржати преко 1000 страница.
– По изласку из штампе наведених књига, обавестићемо све заинтересоване посетиоце презентације trstenicani.com
ВРХ СТРАНЕ 
Не пропустите
Занимљиве фотографије
Пре 80 година, 1932/33. год...
Доласком праве фудбалске лопте, ова игра је у Трстенику добила на популарности и окупљању младих. Једна од многих је и екипа кројача и опанчара из 1932/33. године. На жалост немамо податке о играчима и лицима са фотографије, осим да је на већој фотографији (други с' десна) Александар Анђелковић-свима познатији као Вики.
Пре 70 година, 1942. год...
СК Југ Богдан – СК Србија „ Екстра“ (пријатељска)
- обе екипе из Трстеника -
Горе с' лева на десно у дресовима: Владислав-Влада Хинић, Миодраг Антић „Мића-Сеља“, Милан Миленковић „Миланче-Чича“, Милорад Мартеновић „Мића-Поп“, Милован Митровић „Беља“, Александар Анђелковић „Леса“, Милош-Миша Милошевић, Милан Миладиновић „Мрлан“, Миомир Радовановић „Миле-Галама“, Милорад Миљковић „Лалић“, Милош-Мишко Милановић „Перчевић“, Владислав-Влада Радојичић, Будимир-Буда Јевтић.
Средњи ред с' лева на десно: Драгомир-Драђа Радосављевић, Драгољуб-Цале Николић, Раде Вујић, Бранко Дамјановић, Светислав-Света Јовановић, Будимир-Буда Влашковић, Мирослав-Микица Обрадовић.
Доле леже с' лева на десно: Миломир Цветковић „Цветко“, Миодраг-Мија Стефановић.
Горе у цивилним оделима с' лева на десно: Будимир Вучковић „Буда-Моравац“ (предратни фудбалер); Драгиша-Драган Стојаковић (фудбалски симпатизер) и Миле Јездић „Језда“ (избеглица, живео за време рата у Трстенику).
Податке прикупио и забележио:
Десимир-Деско Поповић, Трстеник (1992. године).
Пре 50 година, новембар 1962. год...
...Водећа екипа на табели, Локомотива из Лапова, испустила је своју пару у судару са захукталом трстеничком машином, која је много боље функционисала и чија је техника и брзина оставила далеко иза себе изнемоглу, изломљену и грогирану Локомотиву из Лапова... (Д. Вучковић)
– ФК Трстеник - ФК Локомотива (Л) 8:1 (1:1)
ВРХ СТРАНЕ