РАЗВОЈ ОДБОЈКЕ У СРБИЈИ
Која је година, као историјски датум, усвајања одбојке и првих играња, још није утврђено. Међутим, за сада је сигуран један податак. Хроничари су забележили да је 1924. годие Американац Вилијам Вајланд одржао, као представник Међународног Црвеног крста, курс педагошким радницима и предњацима „Сокола” и званично приказао први пут одбојку.
У току треће и четврте деценије одбојка је била најраспрострањенија у друштвима организације „Соко“.
Званична организација првенствених такмичења у одбојци била су организована у оквиру жупских првенстава и то тек на почетку четврте деценије. У том периоду одбојка је била распрострањена на целој територији наше републике, а протагонисти најквалитетније одбојке били су градови: Београд, Суботица, Зрењанин, Кикинда и други.
Међутим, свој прави процват одбојка доживљава већ у првим годинама после Другог светског рата. Статистички подаци показују да је у том периоду одбојка дуго била спорт број два, одмах иза фудбала.
Ако узмемо у обзир да је век у коме живимо обележен кео ера фудбала, онда је од великог значаја то што је одбојка имала примат у породици спортова.
За стицање примата од огромног је значаја било и то што је одбојка била неупоредиво, неколико година спорт број један, на свим послератним радним акцијама, у јединицама ЈНА, у школама и најпопуларнија међу грађанима.
Све до 1949. године свим одбојкашким такмичењима на територији наше републике руководили су Фискултурни савези, преко својих Одбора за спортске игре, односно комисија.
У првој половини 1949. године вршене су опсежне припреме за реорганизацију руковођења у спорту.
Као резултат свих поставки било је формирање струковних савеза. На дан 17. јула 1949. године одржана је оснивачка скупштина Одбојкашког Савеза Србије.
У наредној години, по оснивању Савеза, уведен је Зимски куп, повећана лига сениора на 10 клубова, а посебне мере су чињене на реализацији регистрације чланова и организације, порасту броја организација, објеката, судија и инструктора.
У 1950. години почиње даља надградња прокламованих начела Савеза–оснивају се први Срески одбојкашки одбори, који треба да омогуће даље омасовљење одбојке, окупљање, организацију и стварање прикладних за њих, система такмичења за све узрасте и категорије. Помињу се први прецизни подаци: на територији републике има регистрованих 169 клубова и секција и регистровано чланство достиже број од 1914 одбојкаша и одбојкашица, који учествују у званичним такмичењима.
Период од 1956. године карактерише један поступан пораст организација и чланстава у републици. Одбојкашке руководеће организације увек су активно пратиле друштвена кретања, па у 1956. години стварањем нових административних форми, формирају се нови облици руковођења у одбојци, стварају се срески подсавези. Тако број подсавеза у 1960. години је био 27, који су на својим територијама имали регистрованих 1.012 клубова и актива и 14.479 такмичара и такмичарки.
За крај шесте деценије, нарочито је карактеристичан пораст броја организација, група и такмичарских зона у ужој Србији. Поред званичних такмичења на целој територији Србије почиње и један нови вид одбојкашких такмичења у оквиру радничко-спортских игара, а такође и стална средњошколска такмичења.
Сталан пораст такмичарских зона које су већ 1962. године обухватале сва најјача одбојкашка подручја, створили су један стимулативни систем такмичења у Србији, те су поново створени услови за формирање јединствене Српске лиге која сада представља стварани квалитет одбојке у Србији.
Но, једна привидно дужа стабилизација 27 подсавеза, који су имали своје сталне системе такмичења, углавном су завршили своју делатност са укидањем срезова.
Стварање нових општинских руководстава није могло да буде свуда примењено. Наиме, у новим општинама, одбојкашки спорт није могао свуда да има квалитетан руководећи кадар, те је доста општина у републици остало без одбојкашких одбора. У наредним годинама сва пажња је углавном усредсређена на решавање тог проблема и ублажавању његових последица.
Репрезентација екс Југославије освојила је златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Прве запажене резултате репрезентативци бивше Југославије, остварила учешћем је на два Светска купа и освојила следеће пласмане: 8. место у Варшави 1965., 3. место у Токију 1996. године. Мушка репрезентација је два пута узастопно освојила 8. место на Светским шампионатима у Москви 1962. и у Прагу 1966.
Највеће успехе у својој историји мушка репрезентација је постигла у периоду од 1995. до 2001. године. Тих година освојене су редом: бронзане медаље на првенству Европе 1995., Олимпијским играма 1996. године и Светском Challange купу 1996. год. Сребрне медаље на првенству Европе 1997. и Светском првенству 1998. Бронзана медаља на првенству Европе 1999. 
На првенству Европе у Прагу 2001. године, заувек су уврстиле репрезентацију некадашње Југославије у ред светских одбојкашких велесила. Највећи број играча чинили су играчи из Србије.
Такође репрезентација Србије је и на 27. Евроспком првенству у Аустрији и Чешкој, одржаном 2011. године, освојила златну медаљу, победивши у Бечу селекцију Италије резултатом 3:1, по сетовима: (17:25: 25:20, 25:23, 26:24).
.
