Настанак одбојке
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОДБОЈКЕ У СВЕТУ
– Још у древним временима било је познато одбијање лопте руком. Све игре лоптом која се одбијала или хватала рукама, генерално вуку корене из античких игара. Ове игре са лоптом биле су јако раширене и популарне, нарочито међу женском омладином. Свој спортски карактер одбојка добија тек крајем 18. века.
Одбојка је једна од игара из групе најмлађих спортова насталих у Америци крајем 19. века. У Америци, те далеке 1895. године, главна пажња посвећена је америчком фудбалу, бејзболу, тенису и атлетици. За време зиме 1895. године, тренер за физичку припрему спортиста на YMCA-ином центру, Вилијам Морган у граду Холијак (дрзава Масачусетс), мучио како преко зиме да организује кондициони тренинг за играче бејзбола, рагбија и кошарке. Стремећи ка проналаску, односно прилагођавању игре која би задовољила рекреативне и друге потребе средовечних бизнисмена којима је држао часове рекреације, дошао је до нове спортске игре – одбојке. Одбојка је настала у гимнастичкој дворани.
Вилијам Морган је на средини гимнастичке дворане разапео мрежу за тенис. Висина мреже је била 198 cm (шест стопа и шест инча) чиме је одвојио екипе и искључио физички контакт са противником. Игралиште је било димензија 25х50 стопа (7,6х15,2 m) и било је подељено на две половине. По шест до седам играча са сваке стране пребацивало је преко мреже унутрашњи део кошаркашке лопте (душица). То је са релативно високом мрежом, која је условљавала упућивање лопте противнику параболичном путањом, стварало услове за мирнију игру код средовечних рекреативаца. Морган је игру назвао „minttonet“. Он је 7. јула 1896. године позван да демонстрира нову игру од стране YMCA.
„Volley ball“ преведено са енглеског значи „летећа лопта“, а 1952. год. су две речи сажете у једну реч - „volleyball“.
Име је остало у читавом протеклом столећу. Први опис игре изашао је у листу „Phisical Education“. Овај специјални спортски часопис описао је игру следећим речима:
„Volleyball је игра која може одлично да се игра и у гимнастичкој сали и на отвореном простору. Број учесника је неограничен. Лопта се пребацује преко мреже док не падне на тло...“ Одбојка је настала из два спорта, тениса и рукомета. Мрежа је позајмљена од тениса, као и правило два покушаја сервиса. Ово се на крају односи и на додир терена противника са лоптом. За време игре нема директног контакта са противником. Игра није агресивна, веома је забавна и убрзо је стекла велику популарност.
Кошаркашка лопта са којом се до тада играло, због своје величине је показала недостатке и убрзо је замењена са мањом и лепшом лоптом. Висина мреже је подигнута на 243 cm за мушкарце. Игралиште је увећано у односу на првобитно и то са 25x50 стопа (7,6x15,2 m) на 35x60 стопа (10,7x18,3 m). Осим тога, уведено је правило о броју играча на игралишту (шест играча) као и ротације играча при освајању сервиса. Одбојка је у домовини свог настанка (САД), врло брзо стекла велику популарност, пре свега, као одлична кондициона игра за остале спортове у зимском периоду, а касније и као самостална игра.
Одбојку у Европу доносе амерички војници за време Првог светског рата – 1914. године и то у Енглеску.
У домовини фудбала, ова игра није нашла неки већи интерес, чак је била и подсмешљиво игнорисана. Праву популарност и масовност одбојка је добила у Француској, пре свега у школама и на универзитетима. Дошло је до хиљаде нових поклоника овог спорта. Након тога се мењају правила у броју освојених поена по сету где се смањује са 21 на 15, а за победу је требало освојити три сета. Двадесетих година су уведена и додатна правила која су поспешила дух надигравања у одбојци и омогућила највише три одигравања, затим правило напада из зоне одбране и на крају игралиште добија димензије 30x60 стопа (9,1x18,3 m). Тридесетих година Чеси развијају блокирање, а одбојка добија нови вид и почиње игра дублова на песку.
Одбојка је 1924. год. представљена на Олимпијским играма у Паризу што је била највећа могућа услуга свим одбојкашким заљубљеницима и одличан начин популаризације ове спортске игре. У истој деценији се већ оснива неколико националних одбојкашких федерација.
Одбојка је поред коришћења затворених дворана, све више окренута и на отвореном простору. Од 1938.године почињу редовна државна првенства уз велики интерес гледалаца. Прва национална федерација за мушку одбојку основана је у Чехословачкој 1924. године, 1931. и за жене. Чувена чешка школа одбојке одликовала се високим квалитетом индивидуалне технике.
Одбојка се преноси у тадашњи СССР, где се игра од 1919. године.
У првој Спартакијади (такмичење по узору на Олимпијске игре) одбојка се игра од 1928. године. СССР је имао великог успеха на европским и светским првенствима, Олимпијским играма и другим такмичењима. 
У Пољској одбојка се игра од 1920. године.Већ 1923. године одштампана су прва правила такмичења.
Из Пољске одбојка се шири у Прибалтичке земље (Литванија, Естонија, Летонија).
У Берлину 1936. године за време одржавања Олимпијских игара, редукована су дотадашња америчка правила такмичења од на стране Међународне комисије за одбојку. Унети су метрички системи мера. Мрежа је фиксирана на 243 cm за мушкарце, а 224 cm за жене.
У Паризу 1947. године оснива се FIVB (Светска одбојкашка федерација).
То је прва међународна организација за одбојку, уз учешће следећих земаља: Италија, Холандија, Белгија, Југославија, Румунија, Мађарска, Португалија, САД, Уругвај и Египат.
