Ћирилица
Latinica
Logo_TS_cir

– ТРСТЕНИЧКЕ ПАНОРАМЕ –
ЗА СВА ВРЕМЕНА

tst_pan_02s

 

( 10. јул 2010. – 15. април 2014. )
7.069.944посете

Четвртак, 24. април 2014.

 

Детаљнија временска прогноза

 

 
  Лепше је бити нечија баба него само баба.  

 

ФУДБАЛ: СРПСКА ЛИГА ИСТОК 22. коло
(Трстеник 19. април 2014. год.)

ТРСТЕНИК ППТ - СЛОГА (Дес) 3:1 (1:0)

КУП СРБИЈЕ
(Опширније видео репортаже)

(ТС НАЈ-ГОЛ)

 

ljvkd_bl
Љубомир Вукадиновић
ГВОЗДЕНА ПЕСНИЦА

- роман у наставцима -


Опширније...

 

РУКОМЕТ: Феникс са Мораве

Комплетна монографија из историјата рукомета у Трстенику после 50 година
(Зоран Дамјановић)

 

– ЉУБОМИР СИМОНОВИЋ –
(академски графички дизајнер)
ТРСТЕНИК У СЕЋАЊУ

ts_ljsimon_ts_secanje

(Већи формат – wmv видео)

 

СТАТИСТИКА ЗА МАРТ 2014.
ts_stat_mart14

 

Књига_Срез_трстенички

Беседа о аутору и делу

Реч аутора

 

Mail_icon
Пишите нам...

 

 

ПОМОЗИМО НАЂИ...

ts_pom_nadji_sЗовем се Нађа Новаковић, имам 9 година. Болујем од јако тешке болести матичних ћелија. Болест ми је откривена у јуну прошле године и од тада сам скоро сваки дан у Тиршовој на одељењу Хематологије и онкологије. Лекари у нашој земљи нису могли да ми поставе дијагнозу па сам са мамом и татом путовала у болницу у Фрајбург у Немачкој, где су открили од чега болујем. Моја коштана срж је престала да ради и последња 3 месеца живим само захваљујући добрим људима: Игору, Драгану, Ивану, Банету, Влади, Жељку, Слоби, Ђорђу, Јоци, Страхињи, Недељку, који на Институту за трансфузију редовно дају крв и тромбоците за мене. Ја могу да се излечим једино трансплантацијом коштане сржи. Трансплантација је јако хитна и операција се мора урадити у Немачкој или Италији. У последње две недеље ми се стање доста погоршало и јако се лоше осећам. Уколико желите да ми помогнете и да ме подржите у мојој борби да поново будем здраво и срећно дете, можете свој прилог уплатити на рачуне који су дати на сајту. Хвала што ми помажете! – Хуманитарни концерт-песма за Нађу, кратак преглед...

 

Заборављене моравске ћуди

ts_mor14_30sПосле скоро десет дана тмурног времена и падања кише без престанка више од 72 сата, у Трстенику и околини, Морава показује своје заборављено лице. Како је још велики трстенички задужбинар Васа Анђелковић писао да је плаховита Морава знала својим „митровским водама“ да поруши и однесе све дрвене мостове у околини, ево показало се да данас и „ускршње воде“ исто тако знају да однесу многе мостове, делове путева, пластенике и њиве, да прекрију обалу реке далеко од свог тока. Како Морава зна да буде брза, незаустављива, моћна и силна, видело се ових дана на старом тумбасу моста, чија плећа кваси 115 година, а који једини не хаје за њен бес иако она бесно хучи са 30-ог подеока – погледајте – Галерија, већи формат и бржи сервер;

 

Трстеник – од слова, постојања до поништења и брисања...

ts_pvklz_s2ts_Isvr_ponton_sТрстеник, насеље, село, субашилук, чаршија, варош, срез, град... Од када ли се први пут писало о месту на десној обали Западне Мораве, или како су је још стари Римљани називали Ангрос? Како су они звали ово место пуно мочвара и трске, често веома плавно обилним и великим водама реке? Куда је ишао пут римских легија, када је река била толико широка да су јој обале биле грабовачко и чаирско брдо? Да ли је његове винограде и храстове шуме кнез Лазар поклонио својој задужбини манастиру Раваници код Ћуприје, 1381. године? Зашто се Трстеник налази тачно на пола пута Краљево-Крушевац? Како је Трстеник био заведен под великим селом у првом катастарском попису становништва и имовине у Србији 1476. године у време султана Мехмеда II Освајача? Како је место са 66 кућа плаћало султану „таксу на лађу“ (скеларину) од 500 акчи, а цео крај на Ибру око Карановца у Пазарској нахији (данас Краљева) само 250 акчи? У турским дефтерима је записано да само „сељани Трстеника израђују лађе на реци Морави“... Зашто Феликс Каниц (историчар, археолог, путописац и сликар) није прешао Западну Мораву на трстеничкој скели крајем XIX века, него је морао на скелу код Јасике? Како то да три Аустроугарска аероплана, митраљирају центар Трстеника последњих дана Првог светског рата...? А све то данас, покушавају неки „савремени историчари“ да нам избришу, обезвреде и покраду... Ускоро и опширно, само на сајту, на новим и екслузивним страницама, trstenicani.rs!

 

„Прва петолетка“ и Крсто Босанац – после 65 година опет заједно

ppt_jubilej65Незаборављеном директору „Прве петолетке“ и човеку у чије време је највише изграђен град Трстеник, откривена је биста. О лику и делу Крсте Босанца, надахнуто је говорио, бивши директор „Петолетке“, данас у пензији, мр Љубинко Ђуровић: „О свом некадашњем директору, могли би да говоре многи бивши радници „Прве петолетке“, који су имали срећу и част да раде под његовим руководством у току дугих и плодних 15 година. После изградње „Прве петолетке“, којом је руководио мајор Здравко Ољача, бива постављен за генералног директора Петолетке 1953. године. После почетних лутања, програм производње се коначно стабилизује на пнеуматским и хидрауличким системима за потребе целокупне југословенске машиноградње и индустрије...“ – Опширније (видео репортажа).

 

Поводом фотографије – Душан Душко Вујичић, ћеманиста (виолиниста)

ts_dusvuj_sНеможемо се отети сећањима, која навиру као бујице, како код најстаријих Трстеничана, али и код млађих који су пуни питања. На фотографији из 40-их година двадесетог века, која је снимљена у парку крај Старог моста, препознали су старог трстеничког ћеманисту (виолинисту) веома популарног чика Душка из циган-мале; иначе то је Душан Вујичић (1902-1984), који је својом виолином са пар другара, сваког празника, весеља, крсне славе или боемског окупљања, растеривао тугу из срца и душа Трстеничана, распевао кућне домаћине и у многим двориштима и становима био радо виђен гост. Нема те улице или кафане у Трстенику која га није познавала и испраћала, а свирао је још од давних 20-их година прошлог века, па све до последњих дана свог живота. Остао је у лепим и незаборавним сећањима многих Трстеничана, заједно са својом супругом Милунком (1907-1986).
– Фотографију, која је уметничко дело (добило награду за фотографију удружења УЛУПУДС-а, снимио је такође наш Трстеничанин дипл. инг машинства Драган Б Пешић (1947-2006), мајстор фотографије; иначе бивши професор на „Карић универзитету“-катедра за фотографију.

 

Легенде трстеничког спорта – Десимир Живановић Деско

ts-sport_leg_deszv_sМожда је и прави тренутак да представимо нашег суграђанина, великана трстеничког рукомета, голмана рукометаша Трстеника – Десимира Живановића Деска. Давне 1961. године, после продужетака и невероватних 6:6 на крају утакмице, одлучивали су седмерци ко ће од две екипе ићи у полуфинале Купа Југославије: Трстеник, или прволигаш из Скопља Работнички. Трстенички рукометаши су постигли 3 гола, два промашили; и док су се играчи из Македоније већ радовали, тада је ступио на сцену, моравски делија, Деско Живановић. Први гол је примио на једвите јаде, али је онда бравурозним одбранама, које су остале у срцима многих Трстеничана, одбранио три седмерца гостима и своју екипу одвео на раменима преко 3000 навијача у полуфинале Купа Југославије, да игра против тадашњег првака Европе у рукомету, Борца из Бања Луке. – Преузми видео HQ; (flv 21,5 MB, 3:40 min).

 

Трстеник – оком камере 1980. године

ts_kfn_evr Захваљујући љубазности и предусретљивости људи из РТС-а, који су „оживели“ стари филм снимљен далеке 1980. године у нашем граду, у могућности смо да свим посетиоцима овог сајта прикажемо Трстеник, његове улице и тргове, његове људе из тих дана. На жалост многи са филма нису данас са нама, али успели смо и овом приликом да их се сетимо и отмемо од заборава, а младим нараштајима да покажемо, како су изгледали делови града који их нису дочекали, и дружења каква су тада постојала. Уз снимке Благоја Топличића сниматеља РТС-а, сина ових моравских вода, уживајте... – Преузми видео. – Већи избор...

 

Гвоздени Трстеничанин

ts_most14_s...Године 1897. како у својим успоменама пише председник и посланик трстенички Василије Анђелковић, велика поплава, коју он назива „митровске воде“, однела је дрвени мост. Први званични предлог да се на Морави код Трстеника подигне стални гвоздени мост изнео је председник Васа Анђелковић. Већ 1898. године, убрзо после велике поплаве, на председников захтев среска скупштина донела је одлуку да се такав мост сагради и обећала да ће Срез кулуком обезбедити потребан камен...

Погледај видео; (flv, 480x360 px, 11,2 MB, 2:36 min)
Преузми видео; (11,2 MB). – Већи избор...

 

Трстеничанке – и гласом и статом, некада...

ts_jugb44_s...Тек када трагови постану слова и речи, истина се уклеше у вечност. Сећања слабе, а само се године броје, увек унапред. Старе се заборављају. Мало шта значе када остану глуве и неме, без поруке и наука, празне као да их није ни било. Hecpeћa је када се будућност окрене па иза себе не види ништа нити иког. Као да није било ни ње, нити њених предака. Зато у памети увек треба носити и јарам и штрангу, да се сетимо шта и кога вучемо и докле смо кола дотерали...
Милан Сотировић, проф историје.
„Трстеник, од најстаријих времена до 1900.“
(Певачко друштво-ЈУГ БОГДАН–женски део).

Некада у Трстенику – (Пусти слајд).

 

Из трстеничких дворишта: постоје још увек...

braca_etno1Ако желите да се вратите на тренутак у Ваше трстеничке улице, сокаке, или дворишта, а уз то и да се лепо опустите уз лагану музику за душу, trstenicani.com–Ваш град, је ту; лепо се наслоните у столици, опустите и погледајте прелепе етно-мотиве из летњиковца обавијеног виновом лозом. Пратите следећи линк...

Слајд: – (Пусти !)


 

Врх стране vrh

 

TRSTENIČANI–TEST: Dizajn i priprema – svpTSwww.trstenicani.com – Sva prava zadržana