Ћирилица
Latinica
ts_30mil_tst_s

 

(10. jul 2010. – 31. decembar 2022.)
30,731.892 pregleda

Sreda, 01. februar 2023.

 

ts_registryoutube_s

Od 1. jun 2022. upisan 2297-mi
SUBSCRIB (pratilac) na
trsteničani on YouTube!
Hvala svima što nas gledate.

 

TST – BAROMETAR

ts_meteo_dbokan_s

Vremenska prognoza za Trstenik i
okolinu – priprema Dragan Bokan

 

Čuvari dobre muzike-Radio Trstenik

ts_radtst_glstr_s

Čuvari dobre muzike

 

– TRSTENIK do 1900. god. –

ts_msotir_tst_do-1900_s

Sećanja slabe, a samo se godine broje,
uvek unapred. Malo šta znače kada ostanu gluve i neme. Nesreća je kada se
budućnost okrene pa iza sebe ne vidi ništa niti ikog. Kao da nije bilo ni nje, niti njenih predaka...

 

– MONOGRAFIJA –

ts_monogrtst16_s

U plodnoj dolini Zapadne Morave, na padinama Gledićkih planina i Goča, prostire se opština Trstenik površine 448 km². Sam grad se nalazi na desnoj obali Zapadne Morave, na 172 m nadmorske visine sa 17000 stanovnika...

 

 
  Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi  

 

FUDBAL sezona 2021/22

KUP SRBIJE 2013/14
(Opširnije video reportaže)

FUDBAL – Omladinci, pioniri, petlići

 

ljvkd_bl
Ljubomir Vukadinović
GVOZDENA PESNICA

- roman u nastavcima -


Opširnije...

 

RUKOMET: Feniks sa Morave

Kompletna monografija iz istorijata rukometa u Trsteniku posle 50 godina
(Zoran Damjanović)

 

– LJUBOMIR SIMONOVIĆ –
(akademski grafički dizajner)
TRSTENIK U SEĆANJU

ts_ljsimon_ts_secanje

 

STATISTIKA SAJTA trstenicani.rs
ts_stat_logo
Statistika sajta direktno sa servera
svaka 3 sata, klikni i pogledaj.

 

OPASNA MORAVA – POPLAVLjENO PRIOBALjE I MORAVSKI KORIDOR

ts_kvkrd23-poplava_sts_poplava23_plaza_grabvc_sPOPOPLAVA U TRSTENIKU, snimljena na potezu Stari most-Plaža-Grabovac-Betonski most. ZAPADNA MORAVA je na 29/30. podeoku skale na Tumbasu gvozdenog mosta, ili 268 cm skale na mernoj stanici u Trsteniku (izveštaj od 15:30h, 21. jan 2023. god). Obišli smo i radilište kod najdužeg mosta na Moravskom koridoru (48. km trase), gde je nadmoćna reka prosto „izbrisala“ veliki nasip oko samog radilišta, a ponovo montirane skele na stubovima u samom koritu Zapadne Morave, opasno nakrivila i ugrozila. U Opštini Trstenik je bila u to vreme, uvedena redovna odbrana od poplava.

 

BOGOJAVLjENjE – Bogojavljenska liturgija i plivanje za Časni krst 2023.

ts_bogojavlj23_plivcaskrst_sts_bogojavqewe23_casnikrst_sTrstenik-Srbija: BOGOJAVLjENjE, 19. Januar. 2023. god.
– Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju. U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće. Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć. – Preuzeto sa portala info.com.
– Na Gradskoj plaži u Trsteniku za Časni krst je plivalo (upisanih) 55 najodvažnijih. Manifestacija je obnovljena 2014. godine u organizaciji sveštenstva trsteničkog hrama „Sveta Trojica“ i ovoga puta održana je deseti put uzastopno na Gradskoj plaži u Trsteniku. Ovaj mali jubilej obeležen je rekordnim brojem učesnika. Najmlađi Filip Aleksić, je imao samo 6 godina, a najstariji Miroslav Arsić 70 godina. Prvi do Časnog krsta je stigao Milenko Dimitrijević iz Trstenika 1995. godište, najbolji trstenički fudbalski sudija, koji amaterski učestvuje u svim lokalnim plivačkim manifestacijama. Sve čestitke.

 

BOGOJAVLjENjE – Bogojavljenska liturgija i plivanje za Časni krst 2023.

ts_bogojavqewe23_casnikrst_sTrstenik-Srbija: BOGOJAVLjENjE, 19. Januar. 2023. god.
– Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju. U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće. Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć. – Preuzeto sa portala info.com.

 

Izložba povodom 80 godina od smrti Nikole Tesle – LIVE

ts_muzej_ntesla23_sTačno na Božić 7. januara 1943. godine u hotelu „Njujorker“ u sobi br. 3327, spremačica je pronašla beživotno telo najvećeg svetskog genija i pronalazača u svetu elektrotehnike. Sve na čemu se današnjost pa i budućnost zasniva, dugujemo genijalnim pronalascima i patentima velikanu srpskoga roda, Nikoli Tesli. Naizmenična struja je podigla svet na noge i izvukla iz mraka, zahvaljujući generatorima i turbinama koje je osmislio i primenio u praksi na Nijagarinim vodopadima vizionar budućnosti. I ne samo struja i mehanika, već maltene sve što danas postoji, u osnovi su Teslini pronalaci: bežični prenos struje i energije, bežični prenos video i radio signala, začetak televizijskih emitovanja, osnovi mobilne telefonije su začeti još u Teslinim laboratorijama, upotreba H-zraka (Rendgen), skeneri, visokofrekfentne struje i magnetna polja u medicini, kompjuterska-IT tehnologija, telekomunikacije na Zemlji i u kosmosu. A šta bi čovečanstvo radilo da nema danas Interneta...? I on je samo delić vizionarskih pronalazaka našeg velikana, čije su osnove prvi primenili u praksi Izraelci. Izložba-Nikola Tesla u Trsteniku (2014), Teslinim strujama sviramo: Tamo daleko i Marš na Drinu.

 

MORAVSKI KORIDOR E-761: Obimni radovi, armature, trasa, petlja, mostovi

ts_petlj-ulz-izlz_sts_moststub12_sNa levoj obali Zapadne Morave završeni su temelji budućih nosećih stubova najdužeg mosta na Moravskom koridoru kod Trstenika. Neki novi „tumbasi“ očekuju stubove za još DVA BETONSKA MOSTA. Sa okolnih brda i planinskih vrhova Gledićkih planina i Goča, sve to budno oštrim okom nadgledaju, suri orlovi, jastrebovi i sivi sokolovi. Radovi na fundiranju nosećih stubova su završeni na levoj obali, sledi smena ekipa i mašina, počinje izrada stubova. Kompanija BECHTEL–ENKA, sa brojnom mašinerijom i radnicima, počela je radove na celoj dužini koridora kroz Opštinu Trstenik.ts_tst-petlja-4K_sts_mrkoridor22_russkele48_sZahuktale se mašine, bageri, bušilice, grederi, betonske mešalice, kamioni. Radnici na sve strane. Pošto se na Moravskom koridoru, na deonici trase od Medveđe do Grabovca (dužina 9 km), nalaze TRI najduža mosta na Zapadnoj Moravi, sama trasa je takođe više od 80% kompletno na stubovima, formira se velika separacija šljunka i betonska baza, u kojoj će se praviti sve granulacije betona i izlivati grede za premošćenja Morave i spajanje rastojanja između stubova. Zato se radi u 3 smene, do 1 sat posle ponoći... Pratimo radove svakodnevno i napredak istih, družeći se sa brojnim majstorima, vozačima i inženjerima! Pratite naše reportaže...

 

Pre 10 godina – RAJ MLADIH NA KLIZALIŠTU U TRSTENIKU

ts_tsklizanje13_sTačno pre 10 godina, te 2013. na Omladinskom trgu kod Narodnog univerziteta, održavale su se Zimske čarolije na veštačkom ledu. Kada pogledamo ove filmove danas, tek onda vidimo koliko smo bili mlađi, a Trstenik pun mladosti i radosti za zimski raspust na ledu. Zimske čarolije u Trsteniku nisu mogle da budu lepše za najmlađe žitelje. Pravi raj za druženje, čavrljanje, klizanje, testiranje ravnoteže... Na klizalištu je sve lepše, brže, radosnije. Prave se prvi koraci na ledu uz čvrsto držanje za ogradu, ali ubrzo posle par sekundi, otisneš se na „pučinu“ i uz koji pad sa drugarom ili drugaricom, sve se zaboravi; Pogledajte, uz pesmu Tine Tarner, veliko trsteničko ledeno „kotrljanje kraj reke“ Morave. – Trsteničko klizalište (kompletna stranica).

 

Badnje veče UŽIVO – paljenje badnjaka i vatromet 6. januar 2023.

ts_badnjevece23_sHRISTOS SE RODI – U porti hrama Svete Trojice u Trsteniku, na badnje veče se okupio veliki broj Trsteničana koji su došli da u radosti i veselju osveštaju svoj kućni badnjak, da bi sa rođenjem Hrista ujutru dočekali sa srećom i u blagostanju svog položajnika, koji će im poželeti svako dobro: zdravlje, napredak, uspehe, sreću, a mladima novou prinovu u kolevci. Posle molitve za dobrobit svih žitelja trstenika i okoline, na velikoj vatri se upalio i crkveni badnjak, sa koga će se posle nagoreti onaj kućni-domaćinski za porodicu i ukućane. Odmah nakon Božićnih poruka i želja radosnica za dobrobit grada, usledio je lep vatromet na oduševljenje brojnih prisutnih u porti kao i gostiju u samom centru grada. Trstenik, 6. januar 2023. god.

 

J. F. WUELE – stari sat na crkvi: 90 godina rada, remont i restauracija

ts_sat-jfweule90_s1ts_sat-jfweule90_s2Radeći na remontu i popravci starog sata na zvonari crkve Svete Trojice u Trsteniku, entuzijasta inž. elektrotehnike iz Trstenika Nenad Mitrović, je pronašao ispod debele prašine na severnoj strani otvora za kazaljke pločicu koja je postavljena davne 1927. godine, dakle pre 90 godina. Na njoj je zapisano da je 5. VIII 1927. (po novom kalendaru) montažu sata radio Slovenac Julian Tavčar, monter iz Jesenica; da je orman izradila stolarska radnja Pantović i Putnik sa monterom Radetom. Sat je pušten u rad 11. IX 1927. godine. Inače sat je proizveden 1910. godine u Nemačkoj, kupljen je od novca koji je zaveštala Trsteničanka Ćirka Stamatović 1925. i darivala ga svom gradu. Danas u svetu postoje samo tri ovakva sata iz tog vremena. Jedan je u Holandiji i radi, ali nalazi se u muzeju, drugi koji takođe radi se nalazi u muzeju u Gvatemali. Samo ovaj naš, radi na istom onom mestu na kome je i postavljen, zato je i jedinstven u svetu. Priču o trsteničkom satu na zvonari crkve smo počeli još pre 5 godina (maja 2012.), a evo nastavili smo i ovih dana, uz blagoslov starešine hrama Svete Trojice u Trsteniku, snimili smo ga sada, očišćenog, izribanog, ofarbanog i podmazanog. Pogledajte kompletne snimke i priču inž. Nenada Mitrovića o trsteničkom istorijskom blagu i jubilarcu, satu J. F. WUELE. Za veći izbor videa, TS-galerija5.

 

Trsteničani – iz naših arhiva, remiks aktuelnih video materijala

ts_poplava14_sts_gmitrvoda-troveka_sKonačno nam se pružila prilika da sa novom opremom počnemo obnavljanje i brzu obradu ogromne baze video klipova (ima ih preko 1600), i time velikom broju posetilaca sajta omogućimo, da u bilo kom trenutku na svim elektronskim medijima, mogu da vide stare video zapise sa naših stranica. Posebno ističemo video materijale sa velikih poplava iz perioda maj/jun 2014. godine, kada je Zapadna Morava imala svoj nezapamćeni NIVO-TROVEKA i premašila 50-ti podeok (pet metara iznad normale) na mernoj skali na Tumbasu. ts_strmost_rastanak_sOvo je posebno aktuelno, posle nedavnih gradonosnih nepogoda i velikih radova na Moravskom koridoru, pa je za sve opomena koliko treba biti na oprezu, jer kako kažu najstariji „Morava je to...“ Prvi remiks-video je omaž našem drugaru i novinaru pok. Goranu Dumanoviću. Počelo se sa obradom najgledanijih video snimaka iz 2010. i 2011.čak iz 2000-te godine. Za ovu priliku smo pripremili najstarije prve klipove, ali svakim danom će se za old-tajmere, dodavati novi remiks materijali. Tako će se mnogi Trsteničani podsetiti lepih trenutaka provedenih u svom gradu. TS-Remiks;

 

U DRUŠTVU VRGANjA

ts_vrganji22_sPosle mesečne suše, jun je počeo kišama i nevremenom, ali na zeljište žedno vode svaka kap je dobro došla. U okolnim šumama iznad grada, uz veliku zaparu i tople lenje sunčane zrake, u grabovim i hrastovim „parkovima“ družili smo se sa mladim vrganjima i belim pečurkama, koje su tek krenule da niču. Uz veseli cvrkut ptica, svež i čist vazduh, gde dišete punim plućima, brali smo mlade vrganje kao „samoposluzi“ (ali nama znanoj :-). Našli smo i još po nešto, da se zasladi duša pre ulaska u šumu i u samoj šumi, posle pređenih kilometara...

 

SA TRSTENIČKE KALDRME: Ulica Radoja Krstića

ts_ulradkrst22_sts_nevrgrad22_sPosle više molbi i predloga, evo i ulice Radoja Krstića. Ova ulica je jedna od najdužih u gradu, a paralelno se pruža sa ulicama Cara Dušana, Kneginje Milice i Svetog Save. Početak joj je na samoj obali Zapadne Morave, na mestu zvanom „Pojlo“ (pojilo) i nastavlja preko najgušće „načičkanih“ delova Trstenika, sve do prvog radničkog naselja u gradu, tzv. „Kolonije“. Prešli smo i taj deo sa snimcima iz vazduha, pa smo na momente sa malih visina, prosto bili u nedoumici „da li je ovo Trstenik, kojim šetamo svaki dan?“ Obećali smo da ćemo nastaviti sa snimanjem trsteničkih sokaka iz posebnih uglova i visina, evo ispunili smo i ovo obećanje. Uskoro slede novi pogledi sa naše kaldrme, iznad i između zgrada. A zabeležili smo u direktnom prenosu veliko olujno nevreme koje je zahvatilo Trstenik 6. juna 2022. oko 13:15 h, a grad je padao čitavih 20 minuta!

 

Iz trsteničkih dvorišta

ts_ribklb_1braca_etno1Ako želite da se vratite na trenutak u vaše trsteničke ulice, sokake, ili dvorišta, a uz to i da se lepo opustite uz laganu muziku za dušu, vaš grad vas očekuje; posetili smo dvorište Bratislava i Mikija Vlaškovića. Lepo se naslonite u stolici i pogledajte prelepe etno motive iz letnjikovca obavijenog vinovom lozom. Lepo uređeno dvorište puno cveća, voćki i zelenila, je ts_ribklb_2samo jedno, od ne baš mnogo takvih ili sličnih u Trsteniku, koja plene svojom lepotom, mirom i nostalgijom. Posebno se ističe Braca (nama poznatiji kao „Mačak“), svojim kutkom koji je nazvao „RIBARSKA KOLIBA“.
Kada čovek iz ovih krajeva uđe u vinjagom obrastao old-tajmerski ambijent, prvo duboko uzdahne, pa odmah sedne na klupu pored dugačkog hrastovog stola i počne da evocira raznorazne uspomene: sa reke, iz kraja, sa kaldrme, iz prošlosti. Ovde još ima trsteničke kaldrme - i to one prave, pogledajte... I na tabletu i mobilnom u TS-OldTajmer
Slajd: – (Pusti !)

 

Trstenik – zaboravljeno i zapušteno istorijsko blago, propada... STRAŠNO

ts_zaborav16_kkatic_sU sred grada, zaštićen od države, na pažnji opštine, nestaje spomenik kulture, građevinsko blago stare Srbije, zidano između 1832-1835. godine, po kazivanju, za sreskog kapetana Jovana Obrenovića, izaslanika kneza Miloša Obrenovića. Sa povlačenjem Turaka dalje od Niša na jug, trstenička mala varoš izgubi status Sreza, pa potreba za izaslanikom prestade. Kuća ode na licitaciju i oko 1851. kupi je veliki i ugledni trgovac ovog kraja, (danas se to kaže „biznismen“), sin Nikole Katića, Stevan. U toj kući bogata i brojna porodica iznedri i narodnog poslanika u skupštini Srbije, Petra Katića. Brojni ratovi i stradanja, odnesoše sve, vreme uzima u zaborav... Strašno. Imovinsko pravni odnosi (narodski rečeno novac), a blago nestade... Strašno. Takve su sudbine i kuće, koje su takođe zarasle u korov, buđu i memlu, a prolazimo svaki dan kraj njih... Strašno. Kuće Milana i Miloša Malićanina (bivša kuća dr Ljutovac), porodice Gradištanac (ispred rampe), Mate Miladinovića (iza Jadrana), Božidara Kostića-Bogdana i Nikole Gordić (urušena kod mosta)... Novac, nebriga, nemar, gramzivost, vlast... Strašno. Istorijska blaga, znamenitosti i vrednosti grada se brišu-nestaju... Strašno; – Za veći izbor videa, TS-galerija5.

 

Iz nacrta auto-puta Moravski koridor E-761 – PETLjA TRSTENIK

ts_e761_petljatst_sts_e761_javuvid_sPosle uvida u nacrt prostornog plana auto-puta E-761 (Moravski koridor), posetili smo mesta gde će se nalaziti buduća petlja za ulazak i izlazak sa auto-puta, gde će se premostiti zapadna Morava i auto-put preći sa desne na levu obalu reke, kako će se doći do raskrsnice na ulasku u grad kod super marketa „Roda“. Pogledaj video (klikni na sliku gore levo).
REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE u skladu sa članom 50. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09... – ...83/18, 31/19 i 37/19 - dr. zakon) i čl. 55-68. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS”, broj 32/19), oglašava JAVNI UVID U NACRT PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTO-PUTA E-761 (MORAVSKI KORIDOR), DEONICA POJATE–PRELjINA.
Detaljnije; Kompletna dokumentacija, link Ministarstva građevinarstva.

 

Trstenik okom kamere 1980. godine

ts_kfn_evrts_btop_1 Zahvaljujući ljubaznosti i pomoći ljudi iz RTS-a, koji su „oživeli“ stari film snimljen daleke 1980. godine o našem gradu, u mogućnosti smo da svim posetiocima ovog sajta prikažemo Trstenik, njegove ulice i trgove, njegove ljude iz tih dana. Na žalost, mnogi sa ovog unikatnog filma nisu danas sa nama, ali uspeli smo i ovom prilikom da ih se setimo i otmemo od zaborava, a mladim naraštajima da pokažemo, kako su izgledali ts_btop_2delovi grada koji ih nisu dočekali, kao i druženja koja su tada postojala, a danas ih nema. Pogledajte i kompletan video materijal sa „Politikinog“ memorijalnog turnira u fudbalu „Ljubiša Vukadinović“, iz 1980. i 1981. godine u trajanju od 18:15 min. Uz snimke Blagoja Topličića (1935-2016), bivšeg snimatelja RTS i sina naših moravskih voda. Dužni smo da predstavimo legendarnog sportskog snimatelja, koji nam je u mnogo prilika nesebično pomagao, kako materijalima, tako savetima i informacijama šta, gde i kako da snimimo u našem kraju. Kako nam je u šali govorio: ...nemoj slučajno da si propustio neki gol na utakmici sa „vašarišta“... (trsteničkog igrališta).
Već prikupljamo video, foto i arhivsku građu iz našeg kraja, da zajedno uz pomoć rodbine popularnog Topa, dostojno mu se zahvalimo i predstavimo bar mali deo materijala i biografije iz bogate i dugogodišnje snimateljske profesije našeg-Moravca, Blagoja Topličića... Pogledajte i Veći izbor starih video materijala.

 

Zabeleženo ASTRONOMSKO PODNE u Trsteniku

ts_astronompodne_sDiplomirani tehnolog u penziji, naš sugrađanin Dejan Vujanić, na popločanom trgu u centru grada, je zabeležio trenutak tačne pozicije geografske širine i dužine tačke, na kojoj se nalazi ASTRONOMSKO PODNE u Trsteniku, koje se razlikuje od podneva na satu u koji gledamo. Pošto 21. meridijan, predstavlja osu simetrije republike Srbije i prolazi maltene kroz centar grada (250 m od samog centra), pravcem preko Vasinog placa i dvorišta Čajkine škole, na osnovu njegovog položaja, Dejan Vujanić, inače član Srpskog geografskog društva, je obeležio sve važne geografske podatke na trgu, koje su karakteristične za Trstenik i njegov položaj na planeti Zemlji. Veliki rad i trud sa brojnim merenjima, ostao je zabeležen na našim snimcima. Nadamo se da će se sve to zaštititi i sačuvati...

 

Pozdrav Trsteničanima iz daleke Kine

ts_rts_kina1_sts_rts_kina2_sDa se sajt trstenicani.rs rado gleda i da su njegove stranice popularne kod prijatelja ma gde bili, govore nam i ove fotografije koje nam je poslala ekipa RTS-a iz daleke Kine i Pekinga. Boraveći na snimanju kulturnih dešavanja u mesecu maju u Kini, u slobodnim vremenima nisu zaboravili i na Trsteničane i svoj omiljeni sajt. Saradnja našeg sajta i Programskog arhiva TV Beograd ts_rts_kina3_sje obostrana, kako u razmeni materijala, tako i u očuvanju vrednosti i istorijskih podataka, koji su nam bili neophodni u obradi prošlosti našeg grada i okoline. Uvek smo nailazili na iskrenu i sveobuhvatnu saradnju preko naših zemljaka i stručnih službi RTS-a. Zahvaljujemo im puno, a nestrpljivo smo očekivali i gledali njihove snimke sa tog putovanja u specijalnim emisijama i filmu koji se emitovao i prikazivao više puta na RTS-u. Ujedno pozdravljamo celu ekipu.

 

Trstenik – Pčelarstvo i pčelari našeg kraja

ts_pcelnskr_sts_zivotpcela17_s...Istraživač činjenica od značaja za sastavljanje monografije bio je od početka suočen sa problemom nedostatka pisanih tragova i materijalnih svedočanstava o pčelarstvu na ovim prostorima. Od naročite koristi je bio dnevnik koji je iz dana u dan punih 13 godina (od 1933. do 1945. godine) vodio poznati trstenički pčelar Stojan Antić i drugi dokumenti od značaja za pčelarstvo sačuvani u njegovoj zaostavštini, kao i literatura koju je prikupljao i sačuvao Boško Nikolić. Ovu dokumentaciju stavili su nam na korišćenje njihovi ljubazni potomci. Za savremene pčelare i pčelarstvo podaci su korišćeni i iz arhive Društva. Takođe pogledajte i knjigu koju je napisao 1901. godine nobelovac Moris Meterlink „Život pčela“, biser među delima posvećenim pčeli i pčelarstu. Zadivljujuće je sa koliko ozbiljnosti, dubine, ljudske širine i naučne preciznosti Meterlink prilazi izučavanju pčela, a nadasve sa koliko ljubavi...
– Kompletna knjiga Ljubinka Čabrovića (1939-2014), kompletna knjiga Morisa Meterlinka.

 

Trsteničanke i glasom i stasom, nekada

ts_jugb44_s...Tek kada tragovi postanu slova i reči, istina se ukleše u večnost. Sećanja slabe, a samo se godine broje, uvek unapred. Stare se zaboravljaju. Malo šta znače kada ostanu gluve i neme, bez poruke i nauka, prazne kao da ih nije ni bilo. Nesreća je kada se budućnost okrene pa iza sebe ne vidi ništa niti ikog. Kao da nije bilo ni nje, niti njenih predaka. Zato u pameti uvek treba nositi i jaram i štrangu, da se setimo šta i koga vučemo i dokle smo kola doterali...
Milan Sotirović, prof istorije.
„Trstenik, od najstarijih vremena do 1900.“
(Pevačko društvo-JUG BOGDAN–ženski deo).

Nekada u Trsteniku – (Pusti slajd).


 

Vrh strane vrh

 

TRSTENIČANI, svom otačestvu... Obrada – vojcelTS www.trstenicani.rs – Sva prava zadržana