TS kaldrma 2025

Трстенички споменари – сразговор с' поводом (ИНМЕМОРИАМ)

Драгољуб (Драган) Димитријевић (1950-2026), редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду, вајар у пензији, напустио нас је ових дана 2026. године у 76. години живота. Али са нама Трстеничанима ће остати заувек, јер су остала његова руком вајана дела у нашем граду. Имали смо ту част и задовољство, да нам је био у гостима 2014. и 2016. године као аутор грандиозног споменика кнегињи Милици у нашем граду, проф. Драгољуб Драган Димитријевић. У једном лепом дружењу разговарало се баш на трстенички начин, отворено, спонтано и блиско уз кафу „тазовачу“, као наши стари некада, па није ни чудо што је само тај део приче трајао непуна два сата. А како и неби, био је отворен и из душе, када наш уважени професор, академски вајар, између осталог о свом граду и вољеним Чаирима каже и ово: ...преобујеш се на железничкој станици, и у чистим патикама кренеш у школу, калдрмом... а најбољи асфалт на свету је трстеничка калдрма... Саветујемо да погледате како је стасавао као вајар наш суграђанин, који никада није био БИВШИ Трстеничанин, како је први рад у основној школи код свог професора Оролића, вајао фигуре од моравског блата-глине, како су се некада изували каљави опанци када се пређе пруга код железничке станице, да се не унесе блато на градски асфалт, како и најчвршћим људима, који су газили по моравском шљунку, далеко од свог краја, пође суза када се сете своје реке и њених обала, које су га мисли мориле и шта је осећао док је вајао лик саме кнегиње Милице, вративши се више од 620 година у прошлост, зашто плава светлост плавог камена да обасја, баш тог тренутка, крст и књигу коју држи кнегиња Милица... То су само неки детаљи из веома занимљивог и ексклузивног разговора, који су водили прави Трстеничани. Разговор са професором Димитријевићем, обогатили смо и промотивним видео и фото материјалима који су представили и надамо се украсили ову привилегију коју смо добили од нашег знаменитог Чаиранина. О свему овоме у галерији ТС-Видео5.

ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник

ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник, је уметничко дело редовне професорке на Факултету савремених уметности у Београду, Ружице Бајић Синкевић; После пуних 20 година и урађеног првог мозаика из 2006. године, на једној страни степеништа у холу зграде општине, ево и другог мозаика наспрам старог. Сада чине једну комплетну целину. Професорка Ружица Бајић Синкевић ( наше горе лист), дипломирала је 2002. године на Факултету примењених уметности у Београду. На истом факултету магистрирала је 2006. године (први мозаик је био њен магистарски рад), када је стекла звање магистра уметности из области зидног сликарства. Запослена је на Факултету савремених уметности у звању редовног професора. Ужа научна, односно уметничка област јој је: Цртање и сликање. Предмети: Анатомско цртање, Вечерњи акт, Мозаик. За више информација, о делу, изложбама и великом броју признања и награда које је добила, посетите линк; Трстеник, 20/21. децембар 2025. год.

ТРСТЕНИК У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА

Музејска збирка и Народни универзитет из Трстеника, приредили су предавање др Бојана Панића историчара из Крушевца, о Трстенику у првој половини XIX века. Домаћин и модератор предавања др Јелена Вукчевић, је представила младог историчара наших крајева, коме је ова тема била и рад из докторске дисертације прошлог лета. Прелиставајући бројне списе и архиве из устаничког даба почетком XIX века и каснијих списа из кнежевине Србије, овом приликом је издвојио из свог рада оне датаље који су били од значаја, а уједно и мање познати за нашу варош и околину. Посебно обрађујући и периоде када је у два наврата у том времену, установљен Срез Трстенички, који је исто толико пута и укидан, одузимањем села или придодавањем села и општина. Популарна чаршија, је и почетком XX века била Срез опет, али је доласком династије Карађорђевић на власт после Првог светског рата, поново укинут Срез, чисто из политичких разлога. Тада су Срезу Трстеничком одузете неке општине, а поједине општине су постала села... – Детаљно о Трстенику до 1900. год.

СВЕТИ САВА – ШКОЛСКА и ЗАНАТСКА СЛАВА, живописање цркве Св Тројице

Данас, на дан Св Саве, свечано је отворена потпуно преуређена и комплетно оперемљена основна школа у Великој Дренови, која носи име нашег великана књижевности Добрице Ћосића. Школа је добила и нову фискултурну салу величине од око 500 метара квадратних. Сама зграда основне школе у Великој Дренови је подигнута још пре 200 година и убрајала се у првих 40 најстаријих школа у Србији. Тренутно у овој школи има уписано више од 200 ученика. Иначе Св Сава се прославља као заштитник просветара и ђака, али славио се и као заштитник бројних занаталија, шегрта, трговаца и сељака. Некада је Трстеник био пун занатлија, од опанчара, абаџија, кожара, шнајдера, казанџија, па преко винара, подрумара, посластичара, фотографа, до трговаца понајвише. У оквиру светосавских свечаности, представљамо и завршно живописање у цркви Св Тројице у Трстенику. Мало је познато да је наш град имао више кафана него пиљарница и пекара у нека давна времена. Пекари и опанчари са кафеџијама, су у то време били најчешћи занати. Није било улице у граду да није имала свог пекара где се куповао бели и црни хлеб, сомун, или колач за славу; а богме и вруће прасеће и јагњеће печење. Пoред пекара и шнајдера, опанчарско–обућарски занати су били веома популарни и тражени. Са њима и кројачи, лимари и месари. Трагом фотографије, вратићемо се 90 година уназад, у време када се на трстеничкој калдрми прослављао Св Сава јануара 1936. године испред просторија опанчарске задруге, (данас на самом углу раскрснице прекопута општинског суда).

ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ БОГОЈАВЉЕНСКИ КРСТ 19. јан 2026. год.

После више од 65 година, тог 19. јануара 2014. године, спонтано и надахнуто, Трстеничане је једна стара фотографија из „кутије за ципеле“ нашег суграђанина Бранка Хинића, „пробудила из дугогодишњег заборава“, кренули су да обнове и заживе заборављен и после рата забрањен, црквени и народни обичај, када се цео град окупљао поред Старог гвозденог моста, говорећи једни другима: „Христос се јави“. Овог 19. јануара 2026. године, набујала Западна Морава је на Градској плажи „удавила“ Часни крст. Иако само на 8-ом подеоку скале на Тумбасу, Западна Морава је била „најодважнија“ и прва стигла до Часног крста, одневши га и потопивши га у своју мутну и ледену воду. Била је бржа од свих, МОРАВА ЈЕ ТО...! А први до чамца је стигао млађани Урош Лукић из трстеничког насеља Грабовац, коме припада част најодважнијег Моравца на леденој Западној Морави, тог 19. јануара 2026. год.
– Ево и извештаја репортера: Пливање за часни богојављенски крст одржано је у Трстенику тринаести пут за редом. Ова манифестација, која је обновљена 2014. године, окупила је ове године само три пливача мање од прошле, када се надметало рекордних 100 одважних. После литургије у трстеничкој цркви и освештења воде Западне Мораве, у реку је, тачно у подне, ка Часном крсту кренуло 97 храбрих момака и неколико дама, уз подрушку преко 500 посматрача. Организатори манифестације имали су много проблема, да због високог водостаја и брзе реке поставе часни крст на циљу. На старту је све било у реду, а после 33 метра на циљу, поред чамца, од Часног крста ни трага. Организатор је поставио крст тек нешто пре почетка надметања, а због лоше процене, брза и надошла Морава повукла га је на дно. Ипак, пронађено је право решење. Оргаанизатори су, за овогодишњег освајача Часног крста, прогласили седамнаестогодишњег Уроша Лукића из трстеничког насеља Грабовац, који је први допливао до чамца где је требало да се крст налази. Млади Урош биће запамћен да је први допливао до Часног крста, а да га није имао у рукама. Најстарији учесник овогодишњег пливања је Дејан Спасојевић са 67 година, а најмлађа петогодиошња Нора Миљковић из Трстеника. Репортер „Спортског журнала“, М. Веселиновић.
** Часни крст је после завршене манифестације Богојављења, извађен са места где је и потонуо, опран и очишћен је враћен цркви.

УПОКОЈИЛА СЕ МАТИ ХРИСТИНА – Игуманија манастира Љубостиње

На Крстов дан, 18. јануара 2026. године, упокојила се игуманија манастира Љубостиње, како су је многи звали, мати Христина. Рођена је 20. децембра 1931. у селу Седларе код Требиња. Одрасла је и васпитавана у честитој и побожној херцеговачкој породици. У разговорима са њом, причала нам је да је много волела брата Милорада, који је прво био у манастиру Жичи, а потом се замонашио у Овчару у манастиру Свете Тројице 1945. године. Уз братовљеву помоћ Велика (крштено име), долази у манастир Јовање 1944. године и ту у Јовању остаје као искушеница до 1947. као примерна сестра на свом послушању. Убрзо из Јовања прелази у манастир Љубостињу код игуманије Варваре (Миленовић) и почиње ново послушаније на економским пословима и набавкама. Замонашена је у Љубостињи 1951. године од тадашњег епископа шумадијског господина Валеријана (Стефановића), добивши име Христина. После смрти игуманије Варваре 21. маја 1995. године, одлуком епископа шумадијскога господина Саве (Вуковића) и сестринства, изабрана је за трећу игуманију Манастира Љубостиње, где је била игуманија више од 30. година...

КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ

Спортски центар Трстеник И Општина Трстеник у сарадњи са Народним универзитетом, организује „Зимску чаролију“ у Трстенику: КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ! На Омладинском тргу, отварамо клизалиште и позивамо све генерације да закораче на лед и подсете се (и подмладе), на 2012/13. годину када је на истом том месту запарала лед прва клизаљка (некада се звала „сличуга“). Доласком, клизаћемо сви за Јовану, и својим хуманим прилогом помоћи јој до оздрављења. Будимо својим срцем, бар тренутак уз њу. Као и пре, када су се на истом месту догодиле прве љубави, упућени први стидљиви погледи младалачкој симпатији, тада су најватреније заиграла младалачка срца. С портала Трстеничани, бележили смо те тренутке пре више од 10 година, (клизај са Тином Тарнер), а данас имамо жељу да се оствари што већи број нових „заљубишка“ и љубавних уздаха. Клизалиште је почело са радом 29.децембра 2025. године уз осмехе и радост најмлађих, (са првим хуманитарним прилозима за Јовану) и тај дан је клизање бесплатно, а након тога радиће сваког дана од 10 до 22 часа. Старе репортаже са клизалишта, погледај овде. Трстеник, децембар 2025. године.