– Љубомир Вукадиновић, Љубиша –

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА - Одлазак у пензију 1970. год.
Политика, 1970. године

 

ts_ljvuk_sm

Трстеничанин-великан спортског новинарства

Дана 3. јануара 1912. године у Трстенику је рођен доајен спортстког новинарства Србије и некадашње Југославије, Љубомир Вукадиновић, популарно зван Љубиша-Љуба. Ми Трстеничани, дубоко поштујући вредности које су поједини житељи овога краја оставили за собом, не заборављамо ни Љубишино златно перо које је оставило дубок траг за вечита времена у новинарству Србије. На жалост, многи се данас не осврћу на вредности из прошлости, а поготову на своја дата обећања. Општина Трстеник и њен председник, Спортска организација Трстеника и велика новинска кућа „Политика“, у овој општој транзицији и борби за „опстанак“, не осврћу се на оно што је до јуче било свето. Остале су само успомене и сећања код правих ентузијаста, новинара који се боре за праву, истиниту, брзу и душом исписану реч и колумну. Захваљујући једном броју таквих новинара, а пре свих онима којима дугујемо неизмерну захвалност (новинари из Пожаревца, Јагодине и Београда), који су нам послали многобројне чланке, представљамо вам текст из давне 1970. године, о одласку великана спортског новинарства у пензију после 40 година рада и писања. На скромној свечаности, Љубиши је дар Удружења новинара Југославије, уручио легендарни Радивоје Марковић, спортски коментатор и новинар; чланак је објављен у „Политици“ давне 1970. године.

fkts_grb-s„...Вукадиновић је двоструко утицао: пером и речју на наш спорт, првенствено фудбал примером из многе, нарочито послератне генерације наших спортских новинара. По плодности то је један од најистакнутијих, неуморних писаца наше спортске штампе, доказујући притом, да се новинар не постаје ни самим голим радом, ни ничијим декретом, већ оним часом када се сазри и осети потреба да се каже и појави у јавности, да оцени и укаже помоћ, када писање постаје осећање дужности и интимна унутрашња потреба, када се не пита ни за „радно време“, ни цену личног одрицања.Вукадиновић је, уз то, што се исто тако не може сматрати случајним, имао срећу, што је радио и ради у једном великом дневнику чији тираж, углед и утицај обезбеђују најшири публицитет исказане речи и изложеног суда. Наравно личном утицају и значају, угледу који је стекао, Вукадиновић је допринео и сам, помало романтик, заљубљен у спорт и новинарство, одан и предан и једном и другом, што му је испунило толико плодан век, да ће то и нашем спортском новинарству, а верујем и у „Политици“, бити тешко достижни пример...
ts_ljvk_rdmar_40_2– Мени, пак, чини изузетно задовољство, што вечерас овде међу нама у Удружењу спортских новинара Југославије, поздрављам и једног тако угледног члана наше организације као што је Љубомир Вукадиновић. И после толико година, он и данас показује толико радног заноса, крепкости, доброг здравља да и овај чин можемо сматрати, само као краткотрајни предах на путу даљег стваралаштва, као живи доказ да спорт и у новинарству значи добро здравље, јаку вољу. Такво расположење и несусталост, па макар што је Мошу Марјановића давно заменио Митић, овога наследио Шекуларац, а сада на сцени доминира Џајић. Он који је с' дивљењем писао о песмицама Пере Ђуричића, о незаборавним форхендима Сузане Ленглен, о недостигнутој виртуозности Соње Хени, о великим тркама Пава Нурмија, о резантним стартовима Милутина Ивковића, о парадама Замориним, о хиљаду голова и шутева, о Синделару и Пелеу, има и о другима и о себи, још доста да каже и напише.“ – Цео текст; ... свом отачеству, Трстеничани..

 

 

 

Препоручујемо Вам...

Спортске репортаже

Фељтони – извештаји

Најлепше из књига

 

 

 

Врх стране icona_gore