ts_ljubvuk_lg1

КАКО ЈЕ ПИСАО ВЕЛИКАН СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА
Љубомир Вукадиновић

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
Свом отачеству, Трстеничани...

 

РЕПОРТАЖЕ, ФЕЉТОНИ, КЊИГЕ

ПPBA НАША ДЕВОЈКА КОЈА ЈЕ ИГРАЛА ФУТБАЛ

ts_vctriv_devfudb

 

Хазенкиња Емилија Јовановић.

Пpe рата хазена ie код нас била прилично развијена игра. Југославија је имала
најбољу женску екипу на свету: у Лондону је освојила првенство света у овом спорту. Једна од најбољих играчица хазене у то време била је Емилија Јовановић.
О њој и њеним успесима овде је реч.

 

– Показаћу ја теби ... Ево ти, на ... на!...
викала је пискавим гласом сува девојчица и из све снаге ударала згрченим песницама по разбарушеном и уплашеном дечаку који се узалудно трудио да покрије лице рукама. Неколико малишана прискочише у помоћ своме другу. Направила се велика гужва. Учитељица, која се појавила на школском прагу, имала је муке док је умирила разјарене дечаке...

Девојчица – капитен футбалског тима!
...Пре Првог светскот рата о футбалу се ништа није знало у унутрашњости. У Ивањици, као и у осталим малим местима, деца су се играла шуге, шоркапе и јаниџаеса. Једнога дана, децу је обрадовао мали Драган који је из Београда донео футбал. Био је то лепо развијен, али плашљив дечак. Више свега бојао се своје сестре, која је тако немилосрдно млатила све школске другове. Колико га је само пута одбранила кад би га напао неки снажнији и јачи вршњак.
Још истог дана по повратку из Београда Драган је са сестром изнео лопту на пољанче. Он је објаснио како се игра, па су се сви поставили на своја места. Девојчица је итрала десну спојку. За време игре немилосрдно је ударала по цеваницама својих противника, гурала се, ширила руке. Али је, брже од свих научила да игра нову игру. Ускоро је постала капитен футбалског тима и најбољи играч у Ивањици. Њен брат Драган често је плакао од једа што га је она толико дрибловала и одузимала му лако лопту.

– Ух, што није мушкарац! Та би била најбољи голгетер! – жалосно је вртео главом један студент који је сваког лета долазио из Француске да проведе одмор код својих у Ивањици...

 

...Иако је брзо напредовала у хазени, будући женски Моша није играла хазену са великим одушевљењем. Њен брат Драган био је већ футбалска звезда. Његова сестра више је волела да шутира са футбалерима на тренингу, да пуца на један гол и да се „дриблује“ са осталима. У тим тренуцима и она је жалила што није мушкарац. Највећа њена жеља била је да се појави у  футбалском тиму. Приликом једног тренинга играли су утакмицу подмладак БСК-а и Графичар. Емилија Јовановић, већ позната хазенкиња, толико је молила своје другове да је ставе у тим, да су они најзад попустили. Тако је, ипак, њен велики сан испуњен. Појавила се на терену у футбалској опреми. Играла је десну спојку, поред Најдановића, Ивице Бека, Бране Димитријевића и других. Снашла се врло добро и била веома продорна. За мало није дала гол. За време полувремена противник је протестовао и није хтео да настави игру ако Емилија не изађе из тима...

 

** Напомена: хазена (чеш. хазети-бацати)
– Женска игра фудбалском лоптом, у којој са сваке стране учествују по седам играчица, слична фудбалу; рукомет за жене. У Београду 1920-их година популаран спорт; основани хазенски клубови БСК-а и Југославије.

(1936)

 

ЉУБОМИР ВУКАДИНОВИЋ

– Спортске репортаже –

 

* Комплетан текст репортаже – (pdf, 184 KB).


 

 

Погледајте и...

Спортске репортаже

Фељтони – извештаји

Најлепше из књига

 

 

 

 

 

 

Врх стране icona_gore