КАКО ЈЕ ПИСАО ВЕЛИКАН СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА
Љубомир Вукадиновић
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
Свом отачеству, Трстеничани...
Такмичење изненађења завршено (септембар 1942.)
...Тим прекаљених звезда тек је седми! Тукли су БСК и то је њихов нajвeћu успex. И једини! Али oн остаје баук за све и улази у следеће такмичење с најлепшим изгледима. Сем ако не продужи да лагано умире у лепоти...
Плавима је остала утеха да су тукли свог ривала
...Лeпa утеха, али некорисна, јер пeхaр не доноси једна утакмица, већ већи број успеха у једном оштром, тешком и напорном такмичењу.
...Оно што су извели „Бескућници“ вредно je дивљења. Без игралишта, и у сталној неизвесности у погледу тима, често с многобројним резервама, Витез се борио сјајно и пласирао се нa треће место. Успех извојеван под оваквим околностима једнак је подвигу ocвajaча Kупa. Oн показује колико значи у једном клубу другарство, оданост и пожртвовање. Такви спортисти су пример за углед...
* Комплетан текст репортаже: – Ћирилица – Latinica
Из мог албума: Љубомир Ловрић (септембар 1942.)
Угасити жеђ из златног пехара
На, пиј!
Популарни футбалер је ухватио позлаћен пехар обема рукама, уздигао га до браде и принео га уснама.
Затим га је спустио на сто, обрисао рукавом уста и блажено се насмејао.
Група навијача гледали су га светлим погледом. И завидели су. Шта би све они дали да могу само да сркну из скупоценог спортског трофеја:
Али они нису Љубомир Ловрић. Њима је дозвољено само да се диве, да се одушевљавају, да вичу до промуклости, да преживљавају Танталове муке.
– Ала је фино!
– Ово је тек први... Биће их још... – обећавао им њихов љубимац.
И додаје:
– Кад се ослади онда је тешко утолити жеђ...
А онда се обраћа мени:
– Нисам ја парадан голман. To вам само изгледа... Такав је мој стил... Ето, данас, кад сам полетео у горњи, леви угао, учинио сам то спонтано, не мислећи ништа, инстинктивно. А ако умем лепо да паднем, ја томе нисам крив!
А онда се одједном обратио окупљеним навијачима:
– Је ли тако?
– Тако је! – јечи хор.
Захвалан поглед њиховог љубимца био им је најлепша награда.
Љ. ВУКАДИНОВИЋ
* Текст репортаже: – Latinica
Из мог албума: Ђорђе Лојанчић (фебруар 1943.)
Ђаволски је спор као корњача
Трчи с напором, једва диже своје тешке ноге. Гадна мана за центар-халфа. Кад га противнички вођа навале остави иза својих пета онда му је пут ка голу без препрека. Има времена чак и да се намешта, да оклева мало, да бира у који ће угао да пуца и како ће најлакше савладати чувара противничке мреже.
Кад га пређу...
Треба, међутим, прво скочити па рећи хоп !
Јер Лојанчић се не прелази тако лако. Потребно је много умешности, пуно лукавства, савршено владање лоптом, брз и вешт маневар па заобићи тог дива, који је израстао као какав раст и широким прсима и снажним телом штити позадину свога гола.
Он је тежак и тром, креће се споро, али он најчешће пре дохвати лопту од противничког играча. Он зна своју ману, свестан је тога да кад угледа противникова леђа да га више не може стићи и зато настоји да однесе победу у сукобу за лопту. Он се поставља тако да је тешко с њим изаћи на крај. Увек је ту, на домаку лопте, баш као ваша сенка, иако се не придржава принципа без којах се не може замислити центар-халф полицајац. Он је изградио свој начин игре, заснован на богатом искуству и сјајним техничким способностима.
Мајстор у додавању, уметник у баратању с лоптом, професор у извођењу комбинација и спровођењу најкорисније тактаке. Али спор, толико споп, тако непокретан, тежак, тром да вам то просто иде на нерве.
Када би скинуо неколико килограма, када би вежбао трчање на кратке стазе и брзе спринтове, када би...
...Али то су само пусте жеље. Овакав какав је ипак вам је драг, јер уме да одушеви сјајним потезима, да расположи успелим триком, каквом умешном подвалом којој наседну чак и искусни футбалски асови.
* Текст репортаже: – Latinica
„Наше време-СПОРТ“
Погледајте и...
- Љубиша Вукадиновић–Опширније
- Одлазак у пензију–Политика, 1970. new
- Само је један Љубиша–Политика, 1973. new
- ВИДЕО галерија–Трофеј ПОЛИТИКЕ new
- Трофеј Политике „Љубиша Вукадиновић“
- Текстови Љубомира Вукадиновића new
- ГВОЗДЕНА ПЕСНИЦА – роман у наставцима
- Тренери за понос
- СПОРТ у Трстенику
- ФК Трстеник данас
Спортске репортаже
- Узбудљива одлучна игра (1942)
- Кад је лопов навијач (1942)
- Такмичење изненађења завршено (1942)
- Са јунаком дана: Љубомир Ловрић (1942)
- Из мог албума: Ђорђе Лојанчић (1943)
Фељтони – извештаји
- Први у Европи, победа осмерца (1932)
- Гвоздена песница-делови романа (1943)
- Велика игра, побеђени Французи (1949)
Најлепше из књига
- Златно доба „СК 1913“ (1923-1926)
- Златно доба БСК-а (1930-1936)
- Најбоље десно крило - А. Тирнанић
- Мошина победа - Уметнички гол (1935)
- Прва девојка која је играла футбал (1936)
Врх стране 