Трофеј „Љубомир Љубиша Вукадиновић“
Трстеник, 19. октобар 2016.

Трстеник – XIV турнир „Љубиша Вукадиновић“ освојио Раднички (Ниш)

 

– У организацији Удружења фудбалских ветерана Трстеника завршен је 14. Меморијални турнир „Љубомир Вукадиновић“ у знак сећања на легенду Трстеника, новинске куће „Политика“ и српског спортског новинарства. На Меморијалу су учествовали ветерани Радничког из Ниша, Напретка и домаћина Трстеника. Четврти учесник је требала да буде Црвена звезда. Црвено бели су потврдили долазак, али на жалост организатора и малобројних гледалаца, нису допутовали у Трстеник. Исто тако се понела и новинска кућа „Политика“, која ни свог локалног представника није послала да присуствује и извести о њиховом Трофеју, иако је све потврђивала до последњег тренутка. Њима нека служи на част, а нама за понос, јер су се ветерани Радничког из Ниша, Напретка из Крушевца и домаћина, ветерана ФК Трстеник, одужили баш фудбалски, показујући у позним годинама, како се играо некада „онај“ фудбал, који је красио наше стадиончиће, игралишта и пољанчиће у малим срединама, а не „овај“ фудбал који краси стадионе и велике средине. У име победничке екипе, капитен ветерана Радничког, Горан Стојиљковић је примио пехар Скупштине Општине Трстеник, а велики аплауз се заорио, када је капитену био уручен стаклени портрет са постаментом, легенде нашег спортског новинарства, Љубомира Љубише Викадиновића.
– Морамо да истакнемо са посебним задовољством да је та част припала и нама оснивачима сајта trstenicani.rs, који су тај исти портерет свог бившег Трстеничанина, добили за допринос у оживљавању и афирмацији дела и личности нашег Љубе и уопште спортског новинарства у Србији. Док се други стиде, ми са поносом истичемо, Љубомир Љубиша Вукадиновић се вратио тамо где му је место, међу своје Трстеничане и у њихова срца; – (webadmin сајта trstenicani.rs Војислав Челиковић).
– Комплетан извештај репортера „Спортског Журнала“, М. Веселиновића са турнира.
– За репортаже у већем формату, на мобилном и таблету служи: ТС-галерија5.

 

Љубомир-Љубиша Вукадиновић – је рођен у Трстенику 3. јануара, 1912. године, син трговца Будимира. Студирао је права у Београду; и још као гимназијалац играо је фудбал за СК Хајдук у Трстенику, а на студијама у Београду играо за подмладак спорт клуба БСК-а и СК Југославија. Умро је у Београду 1. марта, 1973. године; – Опширно о Љубиши Вукадиновићу.
...У организацији Удружења фудбалских ветерана Трстеника, у среду 19. октобра 2016. године, у Трстенику је одржан XIV Меморијални фудбалски турнир „Љубомир-Љубиша Вукадиновић“ у име сећања на легенду Трстеника, „Политике“ и спортског новинарства. Генерални покровитељ турнира је лист „Политика“, (чији се представници нису ни појавили на турниру?), а покровитељи су још били „ППТ Наменска“, „Туристичка организација“ Oпштине Трстеник и ФК Трстеник ППТ. После четворогодишње паузе, на овом турниру потврдили су долазак и фудбалски ветерани Црвене Звезде (али се ни они нису појавили?), међутим, прави спортсмени су били ветерани нишког Радничког, ветерани Напретка из Крушевца и домаћина ФК Трстеника. Манифестација је почела у 13:30 часова. Турнир је отворио председник Скупштине општине Трстеник, господин Герасим Атанасковић, а почетни ударац је извео један од најстаријих фудбалера ФК Трстеник Радивоје Павловић, популарни Радела. Прву утакмицу су одиграле екипе ФК Трстеника и Радничког (Ни), победио је Раднички резултатом 1:0; У другој утакмици ветерани Напретка из Крушевца су победили своје пријатеље из Трстеника резултатом 2:0, а у финалној утакмици ветерани Радничког из Ниша, коју је предводио легендарни ас Нишлија Горан Стојиљковић, су победили ветеране Напретка резултатом 3:1. Победнички пехар Општине Трстеник капитену Нишлија уручила је Нада Сарић, члан оппштинског већа за спорт и омладину, иначе репрезентативка и европски првак у каратеу. Учесницима турнира, стаклени портрет са постаментом Љубише Вукадиновића, предао је Радослав Бунтић некадашњи ас трстеничког фудбала, сада ветеран;
– Спортски „Журнал“ о XIV турниру „Љубомир Вукадиновић“, репортер М. Веселиновић.
– Флајер (брошура) и плакат за Трофеј Политике „Љубомир Вукадиновић“.
– Видео ремикс Љ. Вукадиновић, Галерија-ремикс5.
– Дочек гостију и отварање турнира, ТС-галерија5;

 

 

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
Политика, 4. март 1973. године

 

CAMO JE ЈЕДАН ЉУБИША
Написао: Мирослав Радојчић

Чудна је ова професија и окрутан је често њен начин живота...
...Од колеге стенографа који је годинама већ свакодневна невидљива веза са животом код куће и сa животом где год да сте ван куће, телефоном долази и ова порука: „Миро, умро је Љубиша, главни уредник жели да напишеш о њему две-три шлајфне...“

Умрли је сигурно и једини Љубиша, бар кога ја знам, који ми не би замерио што сам у часу кад сам сазнао да је од нас отишао заувек, предавао још један рутински извештај о још једној монетарној кризи. Јер, овај Љубиша је био такав професионалац нашег животног позива, да би ми, у одласку на ову турнеју са које се више неће вратити, све ово опростио и пожурио би, ако би редакција затражила да извештај и поправи и да нађе боље наслове, не би ли један безбојан текст добио бар нека крила...

... Он је заиста био такав заљубљеник у своју професију да би скоро могао поверовати да он и сад на последњој турнеји са које нема повратка, тражи негде телефонску везу да нам се јави последњи пут – са извештајем како изгледа пут у вечност. Зато, опет што је био такав, он је постао и појам професије, један од ретких међу нама који је увек спомињан по имену, а да никад није било забуне на кога се мисли – јер у свету новинарства само је један Љубиша био.

...За мене лично он је био давнашње дечачко сањарење о романтици једне професије у коју ћу после и сам залутати и још радити у истој кући с тим јунаком давнашњих својих снова. Толико су снови били јаки да из оног страхопоштовања које осећате према асу свог позива, дуго нисам могао да му кажем ти, иако смо од првог дана постали блиски како само могу постати професионалци који имају многе исте заљубљености...

 

...Кроз готово пола века он је у своју животну игру био заљубљен неком безазленошћу прве младалачке љубави. Он је све до краја веровао да од фудбала ваљда и нема ничег значајнијег у свету. Сем, разуме се – правог новинског извештаја, фудбалске утакмице. He знам да ли има места на планети где се фудбал игра, а да он одатле ниje написао један извештај; и једанпут ћe можда неки попут његове књиге о „Хиљаду голова“ написати књигу о „Хиљаду извештаја“ Љубомира  Вукадиновића, као што је онај лист у Гвадалахари о њему писао репортажу на две стране као о једином извештачу у Мексику који je видео све званичне светске шампионате. Биће то радост за малене фудбалске занесењаке и још већа корист за стотину новинарских полетараца. Јер, он је био спортски новинар највећег калибра, један од оних изузетних који су обдарени неухватљивим талентом да читаоцима дочарају то што су видели тако убедљиво, да им се онда учини да су све то и сами гледали...

 

...Један драг песник једанпут је написао: „Пријатељу, ако се не вратим, ти за мене проговори.“ Ево, Љубиша, ја ћу покушати да на крају у неколико реченица, не тако вешто, као што би биле твоје, сумирам један новинарски живот...

...Можеш бити сигуран да ће данас, кад загрме стадиони и када почну да падају голови које нећеш више описивати, многи погледи залутати према твојој столици у новинарској ложи и тако ћеш некако бити присутан на сваком стадиону...

 

ПОЛИТИКА

4. март, 1973. год.

 

– Преузми цео текст Политике (формат pdf, 101 KB).

 

 

МИРОСЛАВ РАДОЈЧИЋ (1920-2000)

НЕУПОРЕДИВИ ГОСПОДИН СРПСКОГ ЖУРНАЛИЗМА

Наш прозор у велики свет

На Медицинском факултету стигао је до првог испита, а онда га је заувек повукао вртлог звани новинарство. Био је голман „Славије“, шаховски мајстор, београдски Дон Жуан с лептир машном у сивим временима. Први дописник „Политике“ из Њујорка и Лондона. На аеродрому „Велике Јабуке“ срео је Аву Гарднер, у свечаној ложи „Вимблдона“ имао седиште са исписаним својим именом, најсентименталније писао о Милошу Милутиновићу. На срозавање своје професије никада није пристао. Победницима је веровао само у спорту.

...Мирослав Радојчић је највећи део свог радног века провео у Њујорку и Лондону. У то време, још без телевизије, он и његови незаборавни текстови били су прозор српског новинског читалаштва ка Западу. О ововременом новинарству, нарочито оном претенциозно називаном аналитичким и истраживачким, знао је да каже: „Не постоји памет за новинарство. Постоји таленат, затим долази искуство. А једноме не могу да се начудим – ни мање земље ни више новина!“
...Није желео да се помири са „новим правилима игре“, до смрти, у првом месецу XXI века. Зато је, ваљда, као пензионер избегавао да и пролази поред зграде „Политике“ у Македонској 29, бившој Поенкаревој, а камоли да у њу крочи. Тврдио је да није био љут, него, кад неко одради четрдесет година, нема више шта ту да тражи...

Александар Михајловић

 

** Извор: СРБИЈА-Национална ревија

 

 

Препоручујемо Вам...

• XII Трофеј Љубиша Вукадиновић Видео репортажа – Учесници турнира: Обилић (победник), Сартид, Раднички (Ни) и Прва петолетка.
• Љубиша Вукадиновић–опширније
• Одлазак у пензију–Политика, 1970. new
• Фото галерија–МУЗЕЈСКА ЗБИРКА new
• ВИДЕО галерија–Трофеј ПОЛИТИКЕ new
• Трофеј Политике „Љубиша Вукадиновић“
• Текстови Љубомира Вукадиновића new
• ГВОЗДЕНА ПЕСНИЦА – роман у наставцима
• Тренери за понос
• СПОРТ у Трстенику
• ФК Трстеник данас

Сећамо се – (октобар, 2012. год.)

После 10 година заборава, поново се враћа на светлост дана једна прелепа вредност нашег града, меморијални Турнир „Љубиша Вукадиновић“.
Боримо се са заборавом већ две пуне године, а тек смо само зачепркали по значајној и богатој историји нашег Трстеника. Некако пролетос, са великом сетом смо писали о нашем Трстеничанину, Љубомиру Љуби Вукадиновићу, надајући се, да ћемо на тај начин одати само мало признање на његово велико новинарско дело. Љуба је својим писањем о спорту, у својим репортажама, са таквом уметношћу стварао праву слику догађаја, и то у оно време, када није било ни телевизије, ни компјутера, а у нашој „чаршији“ чак ни радио апарата.

Ми, Трстеничани, знамо да се добар глас далеко чује, а да се дела великана, још даље и виде. Заједно са листом Политика, а пре свих највише захваљујући легенди колумне, Добривоју Бобију Јанковићу, још једном бисеру, српског спортског новинарства, отргли смо од заборава и вратили са неба, нашу трстеничку легенду, популарног Љубу. Од овог октобра, биће међу нама заувек.

 

...Знамо онолико колико памтимо, а будућност ће нам бити онаква колико смо спознали своју прошлост... речи су мудрих људи, новинара Пеђе Милојевића и историчара Милана Д Сотировића.

 

...свом отачеству Трстеничани, с' поносом.

Светислав В Јовановић,
Columbus, OHIO-USA,
оснивач презентације, www.trstenicani.rs

Спортске репортаже

• Узбудљива одлучна игра (1942)
• Кад је лопов навијач (1942)
• Такмичење изненађења завршено (1942)
• Са јунаком дана: Љубомир Ловрић (1942)
• Из мог албума: Ђорђе Лојанчић (1943)

Фељтони – извештаји

• Први у Европи, победа осмерца (1932)
• Гвоздена песница-делови романа (1943)
• Велика игра, побеђени Французи (1949)

Најлепше из књига

• Златно доба „СК 1913“ (1923-1926)
• Златно доба БСК-а (1930-1936)
• Најбоље десно крило - А. Тирнанић
• Мошина победа - Уметнички гол (1935)
• Прва девојка која је играла футбал (1936)

 

 

 

Врх стране