Napisao, Ljubomir Vukadinović

ts_ljubvuk_lg1

КАКО ЈЕ ПИСАО ВЕЛИКАН СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА
Љубомир Вукадиновић

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
Свом отачеству, Трстеничани...

РЕПОРТАЖЕ, ФЕЉТОНИ, КЊИГЕ

ВЕЛИКА ИГРА (1949.)

Југославија–Француска 3:2 (1:1, 2:2)

...У 83 минуту, пред сам крај утакмице, Лучиано, леви халф француске репрезентације, неочекивано је постигао други гол за Француску. Валтер је извео корнер. Лопта је одлетела на сасвим другу страну од оне где су је очекивали – пред голом, у голманском простору, где се направила права гужва од многобројних играча. Јовановић је покушао да одбије лопту, али није успео. Пролетела је поред њега, ударила у земљу испред бековске линије и отскочила. Лучиано је притрчао, захватио је лопту волејом и пуцао. Ударац је био јак и тачан – погодио је угао гола. Лопта је поред стативе, на домак испружених прстију вратара Мркушића који се доцкан бацио, улетела у мрежу. Да није био покривен од многобројних играча који су се налазили испред њега„ Мркушић би вероватно могао да одбрани овај ударац, јер је изведен са око двадесет метара...

Како су постигнута прва два гола

...У току око деведесет секунда радовали смо се и ми и Французи. Прво су се наиши футбалери грлили на терену, честитајући један другоме нa постигнутом успеху. Вило је то у 12 минуту, кад је судија зауставио игру и досудио слободан ударац у нашу корист на десној страни игралишта, недалеко од аут-линије. Митић није послао лопту пред гол. Он додаје „кратко“ Бобеку, који се нашао у близини. Бобак продире на десно крило, а Боба Михаиловић улеће у средину. Пре него што је Фреј стартовао, Бобек је центрирао полувисоко и врло оштро. Михаиловић се налазио негде на ивици голманског простора. Лево од њега био је Лучиано, а десно центар-халф Хон. Иако је ситуација била врло тешка, Михаиловић је захватио лопту волејом и сигурним, јаким ударцем послао је у леви угао. Ибрир је доспео само да ислружи руку...

Дошао је одлучан тренутак

...A овај пенал што треба да се изведе за који тренутак најзначајнији је једанаестерац у историји нашег футбала. Од њега зависи све пораз и наша победа, јер се без изједначења не може ни постићи коначан успех. Ено, Митић се издваја из групе. Он је одређен још пре утакмице да изведе пеналти-кик, уколико до њега дође у току игре. Вежбао је на тренингу и добро је тукао. Али ово није тренинг, овде се ради о бити или не бити. Рајко Митић је свакако свестан тога и он зна шта му је дужност. Ми верујемо у њега... Али шта се догађа! Митић се повлачи, уступа Боби Михаиловићу. У казненом простору налазе се само он и Ибрир.
Пусти, ја ћу! – неочекивано је рекао Михаиловић своме другу и Митић се одмах повукао, јер је у таквим тренуцима свака дискусија излишна.
Митић или Михаиловић, свеједно – наше мисли су с њима. И наше наде.

Десно крило иступило је с таквим самопоуздањем, био је тако прибран и миран, да су сви који су се налазили у близини били импресионирани и прожети чврстом надом у успех.

Михаиловић није чак ни потрчао. Брзим кораком пришао је лопти, погледао је десни угао и учинио покрет као да ће да пуца на ту страну, тако да се Ибрир махинално нагнуо у правцу леве стативе, спреман на скок. Али лопта је полетела у супротни угао, полувисоко. Шут је био пласиран, али врло оштар. Било је већ касно учинити ма шта, али Ибрир се ипак опружио колико је дуг. Шта вреди кад се лопта већ копрца у мрежи! Изједначење.

Пљесак. Спонтан и бучан. Разлива се стадионом и прати футбалере, који загрљени хитају средини игралишта.

Победа је спасена ! ...

Врхунац емоција
...Све што је било пре тога и што се догодило доцније било је мање узбудљиво, ма да је драматичних тренутака било сијасет. Та два минута – 83 и 84 – то јe био врхунац емоција. Тада, тих сто двадесет секунда, преживљавало се све што се може осетити на једној овако великој и одлучној утакмици, тако узбудљивој и занимљивој...
...Била је то егзибиција. Лопта је летела с ноге на ногу, за час би се нашла у казненом простору Француза и кад би је одбили враћала се одмах натраг. И тако стално. Једном је морала да нађе прави пут.
И нашла га је у 113 минуту, кад је Жељко Чајковски, ометан од Фреја, из веома тешке ситуације, пребацио преко испружених руку Ибрира и убацио је у угао иза његових леђа. Редак гол, необичан свакако, али победоносан гол, очекиван, јер је некако морао бити постигнут, на овај или онај начин, свеједно. Јер је припреман дуго, врло дуго, још од првог полувремена, кроз многе пропуштене прилике, у сталној надмоћности нашег тима, у потпуној супериорности наших репрезентативаца у сваком погледу...

Зато је више него заслужен...

* Комплетан текст репортаже: – Ћирилица – Latinica

Одломак из књиге Љубомира Вукадиновића „СПОРТСКЕ РЕПОРТАЖЕ“

- Спортска књига - издање 1952. год.

Погледајте и...

Спортске репортаже

Фељтони – извештаји

Најлепше из књига

Врх стране